MEĐU prvima koji je pred komisiju stao bio je Selim Numić. On je od 1954. neposredno vodio službu ozvučavanja. Ako se zaista tražio plan i centar zavere, onda važnijeg svedoka od Selima nije bilo.

Hajde, gukni golube...

Odgovarao je Selim prvo na mnogobrojna pitanja i potpitanja, a da bi se bolje obezbedio, najvažnije je napisao i priložio. Naveo je da su u periodu do 1961. ozvučavane uglavnom ambasade, strana predstavništa, kao i pojedinci u njima. Tu je bio manji broj "domaćih lica" i objekata koje je i naveo:

- Stan Milovana Đilasa... Taj stan se i dalje sluša zbog poseta stranih novinara Štefici Đilas;

- Stan Vladimira Dedijera, mikrofoni povučeni;

- Stan Radovana Zogovića, prostorije i dalje slušaju;

- Stan Mehmeda Hodže, a razlog je bio: da kod njega dolaze sumnjiva lica sa Kosova, iredentisti. Više se ne sluša, po potrebi može;

- Prostorije SPC (Srpska pravoslavna crkva). U raznim prostorijama ugrađena su 24 mikrofona. Ovaj objekat se permanentno sluša.

Početkom 1961. uvećao se broj domaćih zahteva za ozvučenje.

MIKROFONI U SPAVAĆOJ SOBI U rezidenciji Brozovih kabinet je ozvučen pomoću četiri mikrofona. Kablovi su vodili do cevi za telefonske instalacije. Ozvučenje je izvršila tehnička ekipa savezne Udbe. Posebno je obrađena bila Jovankina spavaća soba. Preko interfona Jovanka je mogla da sluša ordonanse, ali, pokazalo se, i oni Jovanku.

- Na zahtev generala Milana Žeželja, uz prethodnu saglasnost druga Tita, ozvučen je salon (Beli dvor) u kom predsednik prima strane ambasadore i druge inostrane ličnosti. U istoj zgradi postavljen je i magnetofon za snimanje. Sve urađeno u prisustvu i uz pomoć oficira bezbednosti. Ti isti ljudi - tehničari odlazili su na poziv Žeželja da snimaju razgovore predsednika.

- Ozvučen je kabinet druga Tita u zgradi SIV. Učinjeno po zahtevu Žeželja, a samo ozvučavanje bilo je vrlo naporno. Za postavljanje kablova i mikrofona morale su se skidati mermerne ploče.

Broz je, dakle, tražio da mu se ozvuče određeni prostori, a onda se žalio - da je ozvučen?!

- Pred prvu posetu sovjetske delegacije sa Nikitom Hruščovom na čelu, ozvučene su još neke prostorije u Belom dvoru (kuća sa slamenim krovom), nekoliko prostorija u vili u Užičkoj br. 16 (vila za visoke goste), glavna sala u Domu garde u Topčideru, u kojoj su vođeni razgovori Tita i Hruščova. Sve je rađeno po zahtevu I odeljenja državne bezbednosti i generala Žeželja, a odobrio Stefanović. To je bio obiman posao, moralo se raditi dan-noć. Još kad je odlučeno da će se deo razgovora obaviti i na Brionima, onda je jedna ekipa stručnjaka hitno prebačena vojnim avionom na Brione.

- Ozvučeni su kabineti drugova Rankovića i Kardelja u zgradi SIV i na zahtev šefova njihovih kabineta - Ivičevića i Vratuše (Kad je zatrebalo, Vratuša se žalio - kako je kabinet druga Kardelja ozvučila Udba i Ranković?);

- Ozvučena je konferencijska sala u SIV po zahtevu Veljka Zekovića i uz saglasnost Stefanovića. Tada su uvezeni i najnoviji mikrofoni, a centar za snimanje bio je u zasebnoj prostoriji. O svemu se brinuo Vratuša;

- Odlučeno da se organizuju službe prisluškivanja i u republičkim sekretarijatima. Slovenci i Hrvati su ih već uveliko imali i samo su sada bili legalizovani. U prvoj polovini 1961. vršene su obimne pripreme za održavanje Prve konferencije nesvrstanih. Ozvučavanje je u tom planu bilo od posebne važnosti. Šta je o tome članovima Komisije predočio Numić?

- Ozvučen je znatan broj vila i boljih stanova određenih za smeštaj šefova i članova stranih delegacija. Ozvučene su vile i stanovi (to su bili objekti naših rukovodilaca koje su oni ustupili za tu priliku) drugova: Veljka Mićunovića, Velje Stojnića, Slavka Komara, Slobodana Penezića Krcuna...;

- Ozvučen je i veći broj soba u hotelima: "Metropol", "Moskva", "Mažestik", "Ekscelzior", "Union", "Balkan"...;

- Ozvučen je stan prof. Jovana Đorđevića (stručnjak za ustavno pravo) zbog njegovih čestih kontakata sa Amerikancima i nekim drugim problematičnim strancima.

- Odmah po završetku Konferencije povučeni su svi mikrofoni iz vila i stanova. Samo je ostao ozvučen stan Đorđevićev, na predlog Brajnika, a uz saglasnost Ćeće;

- Slušan je telefon Milke Kufrin, koja je bila član SIV i sekretar za turizam. Prisluškivana je na predlog beogradske službe zbog davanja "teških šovinističkih izjava" i to se htelo proveriti i sumnje nisu potvrđene;

Čini se da je od svih ispitivanih i osumnjičenih to najbolnije doživljavao Numić. Bio je u teškom psihičkom stanju, ali je uspeo i da pripreti: "Vi ste mene već tetovirali. I sa tom tetovažom zaverenika dokazaću da to nije istina..." Uspeo je Selim za života da svoju dramu pretoči u knjigu - "Dobra zemljo, lažu".

Članovi komisije su od saslušavanih uporno tražili da potvrde njihovu konstataciju - da Broz nije adekvatno obezbeđen. Nije im dovoljno pouzdana bila odmah izrečena Gošnjakova tvrdnja - da jeste. Kad je među prvima na red došao general Luka Božović, više godina glavni šef Titovog obezbeđenja, sevnule su i varnice. U jednom trenutku Pucar je zaključio: "Luka je mogao i da ukrade maršala!"

O ovom saslušanju nije zvanično sačuvana zabeleška, zapisnik, pa se samo nagađalo kako je Božović mogao da reaguje. On se oglasio i dodatnom izjavom, pismom Crvenkovskom, da određene stvari konkretizuje. Posebno kad se radilo o tajanstvenoj žici iz kabla u rezidenciji Brozovih, na kojoj je i sagrađena optužba - da su prisluškivani čak i u bračnoj postelji.

Šta bi Božović učinio da je bio na mestu Crvenkovskog, saznajemo iz tog pisma.

- Prvo bih proverio tu žicu, kako je vezana i kuda vodi;

- Zatim, da li je taj izvod iz kabla bio predviđen za neku drugu namenu, a to najbolje znaju tehničari koji su kabl postavljali i samo ih treba pozvati;

- Da li je kabl originalne fabričke izrade i ko ga je proizveo;

- Da li je na kablu bilo dorada i ko ih je radio;

- Koliko je i kome pristupačna prostorija u rezidenciji gde je izvod te žice.

(Nastaviće se)