STEVICA Marković je hvalio Alena Delona u pismu svom bratu Aleksandru od 14. jula 1966:

Sa Alenom je sve u redu. Odličan momak i iskren prijatelj. Jedino njegova žena Natali... Samo što joj nisam opalio ’šljagu. Da ne ulazim u detalje, koji me nerviraju, a vas ne interesuju. Da sam muž one Natali, brat ili rođak, tukao bih je četiri do pet puta dnevno.”

Već u septembru 1967. Stevica Marković je bio nezadovoljan svojim prijateljom i mecenom. U pismu bratu prekorio je Delona:

U jednoj tuči, ovo samo vama pišem, jer sam morao da štitim Alena i njegovu ženu, bio sam malo izboden nožem i slomili su mi prst, pa moram da se operišem. Alen nudi da plati operaciju. Neka ga, neka plaća kad je kukavica da sam brani svoju ženu.”

Te 1967. godine Stevica Marković je odlučio da svom prijatelju “ukrade” ženu. Natali Delon smatra da se Stevica, kao mlad čovek, jednostavno zaljubio u nju.

- U početku, kad je Alen govorio da hoće da primi Stevana u kuću, bila sam protiv toga. Ali kasnije sam uvidela da je veoma šarmantan. Avgusta 1967. bila sam fizički slaba prema njemu - pričala je prijateljicama slavna glumica. - Posle avanture, bilo je dogovoreno da se naše prijateljstvo ne kvari. Međutim, u septembru sam primetila da se Stevan zaljubljuje u mene. Postao je neprijatan i počeli smo da se svađamo.

Pisala je pomirljiva pisma Stevici, ali je on bio sve ljubomorniji. Naročito od novembra 1967, kad je Natali Delon imala vezu sa rediteljem Filipom de Brokom.

- Naši intimni odnosi opsedali su Stevana. On se uvek bojao da ću ja to kad-tad reći Alenu. Aluzija da se “mi pravimo mrtvi”, sigurno nema nikakve veze sa smrću Miloša Miloševića. Stevan mi je često govorio o Milošu i pričao da je taj mladić uvek želeo da prodre do dna stvari i da ga je to ubilo. Stevan je o njegovoj smrti u Holivudu često menjao mišljenje. Čas je smatrao da je Miloš izvršio samoubistvo, čas da je bio žrtva Mikija Runija i njegove mafije. U svakom slučaju, nikad nije sumnjao da smo Alen i ja krivi za tu smrt. Ja sam se tih njegovih priča plašila - bila je iskrena Natali Delon, koja je potom ohladila svoje odnose sa Stevicom Markovićem.

Jedno od tih ljubavnih pisama stiglo je do Alena Delona, ali, kako je kasnije izjavljivao, na to nije obraćao pažnju, jer su on i žena “živeli svojim životima”.

Alen Delon je imao tek 33 godine, a Stevica dve manje. Obojica su bili poželjni u visokom francuskom društvu. Stevičin brat Aleksandar je pričao da je Alen Delon često insistirao da se pozivi za prijeme i večere šalju i njegovom prijatelju Stevanu Markoviću.

NIJE POLAGAO RAČUNE - SLAVNE osobe, među njima Brižit Bardo, Silvi Vartan, Džoni Holidej, Mari Lafore i druge, govorile su da je Stevan simpatičan mladi čovek, koji se kretao u njihovom društvu bez ikakvih zadnjih i prljavih namera, pa je zato i bio cenjen kao njihov iskren prijatelj - seća se njegov brat Aleksandar. - Stevica je, međutim, to shvatao nekako drukčije, da je samostalan i da nikome ne mora da polaže račune.

- Desilo se jednom da Delonovi dobiju dve pozivnice za svečanu večeru koju je priredio poznati bogataš Rotšild. Kad su Delona pozvali telefonom, on je odgovorio da u njegovoj kući postoje tri osobe. Usledilo je izvinjenje i slanje još jedne pozivnice, za Stevana - priča Aleksandar Marković.

U kući Rotšilda upoznali su i francuskog premijera Žorža Pompidua i njegovu suprugu Klod, a kasnije i Fransoa Markartonija, čoveka od poverenja francuskih vlasti, koji je bio poznatiji kao šef korzikanske mafije.

- Delonovi su uzvraćali prijeme i večere. U njihovoj vili Stevan je bio na večeri zajedno sa Pompiduovima i gangsterom Markantonijem. Žorž Pompidu je bio najpoznatiji kao bliski saradnik i od 1948. lični savetnik i šef kabineta Šarla de Gola. Predsednik vlade, od 1962. do 1968, povukao se posle studentskih nemira 1968. godine i ušao u trku sa ostalim degolistima za predsedničkog kandidata - objašnjava Aleksandar Marković, biznismen u Italiji, koji danas živi u Rijeci.

Slučaj je hteo da su se Delon i Stevica Marković sa članovima porodice Pompidu, odnosno sa gospođom Klod Pompidu sretali i u onom drugom, manje elitnom svetu. Istoričar i muški plejboj Filip Erlanže uveo je Delona i Markovića u džet set, ali i u svet pariskih orgija. Marković je sa oduševljenjem osvajao pariski svet poroka i pomislio da može da radi šta hoće. Starije pariske dame je oduševljavao. Zvale su ga Stefan.

Istraživač ovog slučaja Branko Rosić kaže:

- Parižani su odlazili na slasne provode u kuću Madam Klod, u Ulici Valerija. Cene devojaka kretale su se od 50 do 150.000 starih franaka. Znalo se da je kuća gospođe Klod često služila potrebama francuske vlade. Tu su održavani i tajni sastanci sa afričkim političkim predstavnicima i često su sklapali važni politički poslovi. Delon i njegova žena su često posećivali njihove zabave zajedno sa Stevicom Markovićem.

Učesnica tog “ružičastog baleta”, kako ga je nazvao Stevičin prijatelj Uroš Milićević, bila je i supruga Žorža Pompidua, tada predsednika francuske vlade. U to vreme pričalo se da je Stevica postao ljubavnik zanosnih gospođa Pariza, a za njihove sastanke služila je vila Alena Delona u Sent Tropeu, kao i jedna druga, 15 kilometara udaljena od Pariza. Istoj svrsi služila je i susedna zgrada na četiri sprata, vlasništvo jednog bankara. Tamo su se skupljali i drugi mladi Jugosloveni.

- Stevica Marković je vodio jedan javni, a drugi tajni život - smatra danas Milomir Marić, autor filma “Lepi i mrtvi”.

I navodi kao primer Stevičino pismo bratu Aleksandru od 26. avgusta 1968: “Alenovi se svađaju... Da li vi mislite da je meni lako ovde sa mojim problemima i nesrećama: dokumenti, intrige Delonovih, nekoliko filmova, a ipak ništa za budućnost”.

(Nastaviće se)