NARKOMANIJA je u Srbiji poslednjih 15 godina razvijana na organizovan i planski način, preko albanske, turske, bugarske i srpske narkomafije. Glavni uz-rok velikog zamaha narkomanije bila je politička, socijalna i ekonomska kriza u našoj zemlji, izazvana ratom, embargom i pojavom crne berze. Srpska narkomafija se samo uklopila u taj proces.

- Bio sam svedok tog procesa, jer sam kao šef Odeljenja za suzbijanje narkomanije i krijumčarenja droge imao priliku da vidim kako narkomafija i članovi paravojnih formacija drogu donose u jedinice i prodaju je borcima i dobrovoljcima. Za razliku od Albanaca, koji se bave ilegalnom trgovinom heroinom, ali ga ne prodaju svojoj deci, srpski narkotrgovci heroin koriste i prodaju ga svojim potomcima. I to je dovelo do ubrzanog širenja narkomanije i među odraslima, ali i među decom - svedoči Slobodan Golubović, koji je skoro dve decenije u Nišu vodio borbu sa krijumčarima narkotika.

SEDAM ŽRTAVA U PIROTU Sedmoro ljudi je preminulo u Pirotu od droge za godinu dana, a broj narkomana nije moguće utvrditi. Prema istraživanju grupe školskih psihologa, čak 18 odsto ili svaki šesti srednjoškolac odgovorio je u anonimnoj anketi da je probao drogu. U sudovima je svaki drugi slučaj vezan za drogu. Procesiraju se uglavnom narkokuriri, a šefovi ostaju nekažnjeni. Pošto je izmenama Krivičnog zakona sankcionisano i samo držanje droge, kod nas je sve veći broj predmeta za ovo krivično delo - kaže Sveta Mančić, predsednik Okružnog suda u Pirotu.

On podseĆa da je Sofija devedesetih godina bila centar krijumčara droge i cigareta sa naših prostora. Te poslove su odrađivali beogradski mafijaši u saradnji sa delovima kriminalizovane specijalizovane i tajne policije. Kada je u operaciji "Sablja" taj klan pao 2003. godine, ove poslove sa Bugarima su nastavili njihovi naslednici.

Heroin je i dalje najvažnija "roba" koju u Sofiji naručuju Bugari i Srbi od svojih saradnika iz Turske. Polovina ugovorene cene za taj heroin uplaćuje se u Sofiji na račune u Turskoj, a kad novac legne, roba se šalje. Ostatak novca srpska narkomafija isplaćuje svojoj vezi u Turskoj na ruke po prodaji heroina. Bugari su u ovom poslu posrednici, ali i garancija sigurnosti.

Srpski carinici su na graničnom prelazu Gradina zaplenili prošle godine više od 50 kilograma raznih vrsta droge i 850.000 evra koji su bili namenjeni za kupovinu narkotika.

- Zaplenjeno je oko 20 kilograma heroina, 5,5 kilograma kokaina, 12,7 kilograma hašiša, 5,4 kilograma ekstazija, a bilo je i mnogo zaplena ostalih vrsta droge. Narkomafija pokušava da zaobiđe ovaj prelaz i sada koristi dresirane konje, koji natovareni heroinom, bez pratnje preko planina prelaze granicu - kaže Ivan Stoimenov, upravnik carinarnice.

Stoimenov je, inače, rekorder po zapleni narkotika na Gradini, pošto je u toku dugogodišnje karijere zaplenio više od 2,5 tona. On je svedok da šverceri koriste kao "pokriće" čak i žene ili decu koji sa njima putuju.

Zbog blizine granice sa Bugarskom, Pirot, Dimitrovgrad i Vranje su najviše ugroženi velikim količinama droge. Prema nezvaničnim podacima, u Pirotu postoji čak 3.000 narkomana na 60.000 stanovnika. I to dokazuje da droga nije namenjena samo evropskom već i srpskom tržištu.

Preprodaju heroina u Vranju kontroliše 15 dilera. Slađan Velinović iz Odeljenja kriminalističke policije dvadesetak godina radi sa krijumčarima narkotika. I kaže da se u Vranju ukrštaju putevi raznih droga iz Turske, Bugarske, Makedonije i sa Kosmeta, koje troši oko 600 zavisnika.

- U Vranju najviše ima aktivnih narkomana na heroinu, njih 300. Ima 60 narkomana na špricu, dok ostali uzimaju ušmrkavanjem, u njihovom žargonu - na nos. Oni dnevno troše 150 grama, odnosno 4,5 kilograma mesečno. Ovdašnjem narkotržištu godišnje je potrebno 60 kilograma heroina. A to je oko 1,2 miliona evra zarade za narkomafiju. U Vranju, međutim, glavni narkobos ne postoji. Čim takvog otkrijemo, mi ga sasečemo u korenu, tako da nema vremena da se "razvije". Trenutno nemamo veće zaplene od 10 do 15 grama. Smatramo da su dileri pod kontrolom i da drogu prodaje najviše petnaest ljudi u gradu - otkriva Velinović.

Doskoro je glavni snabdevač heroinom u Vranju bio Nikola Vasko iz Velikog Trnovca. Uhapšen je sa 650 grama heroina i osuđen na tri godine. Sa njim su pali i svi dileri u lancu koji su prodavali drogu vranjskim narkomanima. Policajac Slađan Velinović, međutim, priznaje da u gradu ima Vranjanaca koji prevoze drogu u Beograd, Kragujevac, Niš i Leskovac.

- Ima u Vranju dilera povezanih sa beogradskim podzemljem. Znamo i za koga prevoze drogu u Beograd. Ima i slobodnih strelaca, koji kupe drogu u Velikom Trnovcu ili Preševu za 10.000 evra, pa je prodaju u Beogradu za 13.000 evra. Pitanje je dana kada će ti ljudi završiti iza rešetaka - kaže Velinović.

Rođeni Vranjanac, Velinović je završio Srednju školu za unutrašnje poslove u Sremskoj Kamenici 1985, a oktobra 1990. diplomirao je na Višoj školi za unutrašnje poslove u Zemunu. Glavno policijsko priznanje dobio je maja 2007. za rezultate postignute upravo u suzbijanju krijumčarenja narkotika. U toku 2008. sa kolegama je imao ukupno 120 zaplena droge.

- PoČetkom 2009. u 48 zaplena pronašli smo oko 3,5 kilograma, najviše heroina, marihuane i hašiša. Hapsili smo po desetak dilera mesečno. Od 55 lica obuhvaćenih prijavama 38 su bili Srbi, 12 Albanci i ostalo su stranci. Presekli smo jedan krijumčarski kanal i razbili četiri jake grupe dilera u Vranju - otkriva policajac Slađan Velinović.

Nastaviće se