JOŠ jedna knjiga donosi određen broj šokantnih "dokumenata", doduše, bez mogućnosti provere njihove autentičnosti. I pored ozbiljnih rezervi, nudimo ono što se odnosi na temu ove knjige, bez upuštanja u bilo kakvu dalju analizu, mada je i na prvi pogled taj "dokument" manjkav sa nekoliko strana, bar što se tiče izvesnih podataka koji se čine, najblaže rečeno, kontradiktorni.

Vjenceslav Cenčić je doneo nekoliko izvoda (bez faksimila) iz pisma nekadašnjeg ministra odbrane i načelnika Generalštaba, generala armije Ivana Gošnjaka, upućenog Josipu Brozu, u knjizi "Poslednja Titova ispovjest" (2001. objavljena u Beogradu). Autor navodi da je pismo imalo 60 stranica, da ga Josip Broz nikada nije dobio, a u njemu je, prema istom autoru, dopisano Kardeljevom rukom: "Ne treba ga dati Titu jer je bolestan i u godinama. O tome treba da razgovara posebna komisija sa Gošnjakom."

Navodi se da je u pismu Gošnjak tražio odgovore na dvadesetak pitanja. Prema ovim navodima, pismo je datirano 27. juna 1975. godine: "Druže Tito, pišem ti ovo pismo, prvi put ovakvog sadržaja i sa ovakvim naslovom", počinje Gošnjak. "Od mog prisilnog odlaska u mirovinu, osjećam potrebu da bih želio razgovarati s Tobom u četiri oka. Jer, nakon sastanka Vojnog savjeta, na kojem sam dobio podršku od Džemila Šarca, Radojice Nenezića i Đoke Jovanovića, a mislio sam da ću je dobiti i od Tebe, a nisam, osjećam se ljudski povrijeđen, jer je uz Tvoju 'dobronaklonost' pobijedila Kardeljeva linija, a ja sam umirovljen, pa se sve okrenulo, zahvaljujući Tebi, u korist konzervativaca, onih koji su i do sada oponiranjem vladali zemljom, i onih koji me godinama ogovaraju."

PROTIV LOŽA U EGZILU Slobodno zidarstvo anglosaksonske tradicije, pre svega velike lože saveznih država SAD, sve do pada sa vlasti iranskog šaha Reze Pahlavija, nije prihvatalo postojanje velikih loža u egzilu, jer je to protivno principu teritorijalne rasprostranjenosti i masonske suverene vlasti nad ložama na toj državnoj teritoriji. UVL Engleske još ima stav da je, uz ostale kriterijume koje neka velika loža treba da ispunjava, i teritorijalna jurisdikcija neophodan uslov da bi ih oni priznali.

Isti autor u nastavku navodi: "Tito, ja znam da ćeš mi zameriti što Ti s mojim smenjivanjem povezuješ i Marka, koji je prije devet godina prošao još gore od mene. Samo nas nekoliko, Ti, Lazar Koliševski, Josip Kopinič, Koča Popović, Jovanka Broz i ja znali smo zašto si naprosto oterao Marka. I sam znaš da je prisluškivanje laž... Razlog smenjivanja Marka, Ti to druže Tito dobro znaš, jeste njegov izveštaj o masonima u Jugoslaviji, odnosno konstatacija i tvrdnja autora izveštaja da masoni vladaju Jugoslavijom.

"Druže Tito, znaš i to da sam imao prilike pročitati taj izveštaj, ali poslije Plenuma, a pisali su ga naši najbolji obaveštajci i imao je dva dijela. U prvom dijelu izveštaja piše se o masonima koji su djelovali u Jugoslaviji do 1941. godine, a u drugom, strogo poverljive naravi, - masoni i njihova aktivnost u SFRJ. Taj izveštaj Markove policije kaznio je njega samog, posebno deo izveštaja gde se spominje i Tvoje ime. Naime, Tebe se spominje sa 1961. godinom, kada si bio na putu mira po afričkim zemljama, a kada je došlo do sukoba između Jovanke i Koliševskog, koji je sprečio da ideš na skupštinu masona koju je organizirao marokanski suveren - kralj, šef Velike masonske lože. Taj, i drugi podaci 'ubili' su Marka, mislim, politički ga ubili. Mislim da to i druge 'bisere' tog izveštaja Ti dobro znaš.

"Nisam znao, druže Tito, dok nisam pročitao izveštaj (a dao mi ga je Marko), da su i Kardelj, Bakarić (pod imenom Kupferstein, zbog tajnosti), braća Dizdarević, Krleža, Vidmar, dr Novak, dr Savić, Koča, Velebit, Augustinčić, Z. Kunc, dr Kocbek, Ivan Ribar st., Ivo Andrić, A. Belić, Ivan Krajačić Stevo, Srđan Budisavljević, Crnjanski, Vasa Čubrilović, O. Davičo, Dž. Bijedić, M. Đilas, P. Gregorić, Hristić, Isaković, Mladen Iveković, Ribnikar, braća Levi, M. Pijade, H. Macanović, Ivo Mihovilović, B. Krajger, Ivo Politeo, Srđan Prica, Smodlaka, V. Terzić, A. Bebler, Mika Tripalo, Milan Bartoš, Gustav Krklec, K. Baranović, da ne nabrajamo i druge, masoni, kojom je ložom 'Nova Jugoslavija' do smrti rukovodio I. Ribar st., a po njegovoj smrti Krleža. Druže Tito, sada mi je jasno zašto je Marko morao otići, zašto sam ja morao biti smenjen!"

Veliki broj slobodnih zidara iz podružnih loža "samouspavane" VL "Jugoslavija", najvećim delom iz beogradskih, i pre kapitulacija Kraljevine Jugoslavije 1941, a i tokom rata, izbegao je iz okupirane zemlje. Bili su antikomunisti i nisu se pomirili sa revolucionarnom promenom političkog sistema u Jugoslaviji. Zbog toga su neki dobrovoljno, a neki zbog izrečenih presuda za ratne zločine, ostali u političkoj emigraciji, rasuti širom zapadne Evrope i SAD.

Kolonija srpskih masona u emigraciji i posle 1945. godine, nije se bitnije umanjila prema onoj iz 1941. godine. Ostali su u emigraciji radikali Momčilo Ninčić, Krsta Miletić, Miloš Bobić, "jenesovci" Jovo Banjanin, Bogoljub Jeftić, Petar Živković (primljen u emigraciji zajedno sa Božidarom Purićem), "zemljoradnik" Milan Gavrilović, "republikanac" Jovan Đonović, kao i Većeslav Vilder, Radoje Knežević, Ilija Šumenković, Prvislav Grizogono, Božidar Vlajić, Vladimir Ribarž, Časlav Nikitović, Aleksandar Avakumović, Miloje Dinić, Slavko Bjelajac, Ranko Brašić, Vladeta Bogdanović, Dragutin Savić, Danilo Zobenica, Ivan Subotić, Dušan Nikolić, Jovan Crvenčanin, Kosta Pavlović, Branko Denić, Jakov Davičo, Živojin Balugdžić...

(Nastaviće se)


Copyright by

Zoran D. Nenezić

i „Večernje novosti“