U opširnom pismu, sa naznakom "Hitno i dosta važno" (25. 11. 1946), Veljko Tomić pored svog pisma dostavlja Moši Pijade i kopije pisama koje je razmenio sa komanderom Koulesom, "šefom" masona SAD. Ponovo je uporan u predlaganju obnavljanja Velike Lože u Jugoslaviji, jer "iz moje prepiske sa Koulesom može se videti najbolje da li je ili ne u interesu po nas da u svetskoj masoneriji i pomoću nje, naročito u Americi, suzbijamo raznovrsne tuđinske intrige i da propagiramo našu tezu, sa našim nacionalnim aspiracijama. Zaključujem da su, Koules i mnogi drugi u Americi, verovali da jeste (bio mason Draža Mihailović - prim. autora). Ovo je vešto iskoristila zainteresovana propaganda kojom je upravljao Fotić. Odgovorio sam namerno ne samo da Draža nije bio mason, nego da kod nas oficiri nikada nisu pripadali masoneriji...

Po nas je korisno i potrebno održavanje veze u svetskoj masoneriji, naročito u Americi, baš i zbog raznovrsnih intriga u Londonu, protiv sadašnjeg režima u Jugoslaviji. Naravno, u samom Londonu mi ih ne možemo suzbijati. Ovo su sigurno učinili i neki iz naše emigracije. Englezi su ih vrlo rado prihvatili, jer im je izgledalo da je to u interesu engleske spoljne politike na Balkanu. Engleska masonerija ima veliki uticaj u svetskoj masoneriji. I, nama, ostaje jedino da, zaobilaznim putem, preko Amerike i, donekle, preko masonskih organizacija u britanskom dominijumu, koji su mnogo udaljeni od Engleske, a blizu Americi, suzbijemo intrige, koje se stvaraju u Londonu i odatle ih rasturaju po svetu pomoću masonskih veza. Znaš, masonske su veze u svetu slične komunističkim (!?). Mason masonu veruje, kao što komunista komunisti veruje.


PO UGLEDU NA FRANCUZE U PISMU koje je Dušan-Lala Tomić uputio Moši Pijadi 18. marta 1946. godine, naslovljenom sa "Dragi Šiki", ističe se: "Imam (da) ti skrenem pažnju na sporazum između francuske komunističke stranke i masonerije. Korisno bi bilo da se i kod nas nešto slično postigne, t.j. da se Jugoslovenskoj Velikoj Loži vrati njen lokal u Garašaninovoj ulici, broj 8, i da joj se omogući obnova njenog masonskog rada. Naravno, jugoslovenski masoni imali bi, prethodno, da izvrše njihovu reorganizaciju isključivanjem svih onih koji su se pod okupacijom ogrešili o nacionalnu čast. Ovako su se reorganizovali i Francuzi, Belgijanci i Holanđani..."



Kao drugu mogu da ti kažem i ti moraš da mi poveruješ da sadašnji režim nema razloga da sa nepoverenjem tretira jugoslovensku masoneriju kao celinu. Koliko sam mogao da saznam dok sam bio u Beogradu, među članovima upravnog odbora Jugoslovenske Velike Lože ima ljudi koji uživaju potpuno poverenje današnjeg režima i zaposleni su u nekoj višoj državnoj funkciji, bilo kao državnici, bilo kao viši činovnici ili profesori univerziteta, ili su penzioneri zbog starosti još od pre rata. Naravno, ima i pojedinaca u našoj masoneriji koji su se kompromitovali pod okupacijom...

Znaš, druže Šiki... u pogledu pitanja obnove ili i dalje zabrane Jugoslovenske Velike Lože, moje je mišljenje sledeće: Pre ili posle, ona će se reorganizovati; bilo u zemlji, bilo u emigraciji (!?). Ako to ima da bude u zemlji, onda je bolje što pre i sa potpunim poverenjem u građansku lojalnost članova. Sadašnjem režimu može da bude samo korisno da i pomoću masonerije naša Država bude u vezi sa kapitalističkim i buržoaskim velikim narodima, a ne samo pomoću komunističkih. Ako odugovlačimo sa obnovom Jugoslovenske Velike Lože u zemlji, može nam se dogoditi da nešto slično stvore u emigraciji, u Londonu, i da se tuđinska propaganda sa njom služi..."

"Politika" je 27. novembra 1944. godine na prve dve strane objavila Saopštenje Vojnog suda Prvog korpusa NOVJ o osuđenim ratnim zločincima u Beogradu sa spiskom od 105 streljanih osoba. "Suđeno je optuženima izdajnicima i neprijateljima naroda na zasedanjima 26. i 30. oktobra i 2, 6, 10. i 18. novembra 1944. Izrečena im je smrtna presuda kao narodnim neprijateljima i ratnim zločincima. Sve presude su brzo izvršene, a svim streljanim kao prateća kaznena mera izrečena je konfiskacija celokupne imovine".


NARUČIVANJE Knjigu „Masoni 1717-2010“ u dva toma možete naručiti na: www. nenezic-freemasonry.com


Pored stvarnih kolaboracionista i mogućih ratnih zločinaca, streljani su bez valjanog sudskog postupka ministri i njihovi pomoćnici (čak i iz sporednih resora), činovnici, ali i ljudi koji su u vreme okupacije gledali svoja posla i posedovali značajniji kapital, imali simpatije za četnički pokret, kritikovali i ismevali komuniste i njihovu taktiku, ili su naprosto bili ugledni, kulturni i javni radnici koji nisu prihvatali komunističku ideologiju. Oštrica mača bila je usmerena prema starom građanskom staležu i nasleđenoj društvenoj eliti predratne Srbije.

Na ovom spisku streljanih slobodni zidari su bili Milan Horvatski, dr Ilija Pržić i dr Petar Zec. Na spisku se nisu našli bivši ministar i član SDS-a, Juraj Demetrović koji je stradao u ovim čistkama. Kao Hrvat iskrene jugoslovenske orijentacije i prijatelj Srba koga je Pavelić prokazao, rat je proveo u Beogradu gde ga je zatvarao okupacioni režim. Ponovo je uhapšen odmah po oslobođenju i streljan. Takođe van ovog spiska streljani su ili osuđeni na smrt u ovom talasu: Jojić Risto, bivši komesar za prosvetu u vladi M. Aćimovića (do jula 1941) i član Demokratske stranke. Optužen i streljan "za služenje okupatoru i potpisivanje Apela srpskom narodu avgusta 1941."; Cvijanović Buda, pomoćnik ministra poljoprivrede Veselinovića u Nedićevoj vladi, što je "kao član vlade pomagao okupatora i pljačkanje rođene zemlje"...

(Nastaviće se)


Copyright by

Zoran D. Nenezić

i „Večernje novosti“