U političkom pogledu, moj otac je preleteo na levicu. Bio je poslanik Ujedinjene demokratske levice, jedne progresivne koalicije, i smatrala sam da je to dobro. Naravno, desničarska štampa govorila je o njemu kao komunisti, što nikad nije bio. Došli su dotle da osuđuju domaćine jednog prijema organizovanog u čast grčkog kralja Konstantina jer su pozvali kćer komuniste, slavnu glumicu Melinu Merkuri.
Na prijemu sam se ponašala dobro. Bila sam mirna i dostojanstvena, sušto oličenje takta. Niko mi nije nalazio mane, ali svi su se mačiji zubi stegli u ledene osmehe kada me je kralj Konstantin pozvao na ples. Dotrčali su fotoreporteri, blicevi su sevali kao ludi. Neko je dao nalog da se snimci unište, ali bilo je kasno. Fotografije su objavljene na upadljivim mestima u sutrašnjim novinama, kao i naše reči prilikom oproštaja. Odlazeći, kralj Konstantin je doviknuo: "Puno sreće, Melina!" "Takođe, Vaše veličanstvo", odgovorila sam. To je bilo sve što sam rekla, iako bi se mnogi među prisutnim mogli zakleti da sam dodala: "Biće vam potrebna". Ako nije istina da sam to rekla, bila je istina da sam to mislila.
Na ostrvo Speces pristala je jahta na kojoj je bila Greta Garbo. Volela sam je otkad znam za sebe. Bila sam zaljubljena u nju otkad znam za sebe. Ona je vrhunska lepota, vrhunska umetnica, vrhunska čarobnica, vrhunska glumica sveta. Telesna ljubav između dve žene predstavlja nešto što razumem akademski - Sapfo se rodila na jednom od naših ostrva. Spremna sam da prihvatim da to može da bude lepo, ali sama to nikad nisam spoznala niti osetila, osim u slučaju Grete Garbo. Ali znam i da je to nešto iznad pola i da je sasvim u redu da muškarac, žena ili dete reaguju erotski prema Greti Garbo. Ona je esencija i kulminacija seksa.
Jahta je pripadala mojoj dobroj prijateljici, Sesil de Rotšild. Pozvala nas je na brod da upoznamo Gretu Garbo. Ideja me je ispunila uzbuđenjem i strahom.
Greta nas je dočekala sa osmehom. Osmehom koji te zbunjuje svojom lepotom i tugom koja osmehu pruža neprocenjiv značaj. Garbo je nosila tamne naočare. Skupila sam odnekud hrabrosti da je zamolim da mi dopusti da vidim njene oči. U filmu koji je snimila nekad davno pod naslovom "Obojeni veo" postojala je scena u kojoj sedi pred ogledalom i s beskrajnom ljupkošću odmotava turban s glave. To je slika koja mi nikad nije nestala iz glave. S istom lepotom pokreta prinela je ruke naočarima i lagano ih skinula, a lepe oči su mi se nasmešile.
Naredne večeri priredili smo zabavu njoj u čast u jednoj taverni s baštom. Buzuki nikad nije bolje zvučao. Džuli se potpuno pribrao kad mu je nekoliko puta šapnula nešto na uho. Svi su bili dobro raspoloženi te večeri. Svi su se opustili. Za kratko vreme pod je bio pun polomljenih čaša i tanjira. Speceski ribari igrali su za nju i to ju je oduševilo. Zatražila je da i ja igram za nju. Učinila sam to i nisam nimalo hajala što sam bosa. Vrhunac je bio kad su je dobro raspoloženje i muzika dotakli i kad je razbila svoju prvu čašu. To je bilo to. Sa svih stolova počeli su da lete tanjiri i čaše. Džuli je otrčao u kuhinju i vratio se sa setom od dvanaest tanjira. Sve ih je porazbijala. Ovog puta sam i ja aplaudirala kao i ostali.
Pre nego što se vratila na brod pevali smo joj grčke pesme. Dotakle su je u srce. Kad smo pevali "Bol", jednu od izuzetnih pesama Mikisa Teodorakisa, zaplakala je. Tražila je od nas da je otpevamo ponovo. I još jednom, da bi je čula dok je čamac odaljavao od nas i odvozio ka jahti.
(Nastaviće se)