OVIH dana izlazi iz štampe šesti tom dnevničkih zapisa Dejana Medakovića pod naslovom “Dani, sećanja” u kome autor, akademik Medaković, beleži, analizira i komentariše unutrašnje konflikte i lomove, ali i žestoke spoljne pritiske sve do NATO bombardovanja pod firmom “Milosrdni anđeo”. U feljtonu koji započinjemo, “Novosti” objavljuju najinteresantnije delove iz dnevnika Dejana Medakovića u izdanju novosadskog “Prometeja”.

I PORED svih lukavstava i već tradicionalnog opreza, ne mogu se sakriti prave misli pape Jovana Pavla. On se otkriva kao nedvosmisleni zaštitnik današnje Hrvatske, kao što je njegov prethodnik podržavao NDH i ustaški režim. Ironija izbija iz njegove ocene da je Hrvatska danas “slobodna i samostalna”! Slobodna da se do kraja podastre pred voljom Nemačke i Amerike, slobodna da svoj prostor etnički očisti i poubija preostale Srbe, slobodna da živi u iluziji o svojoj slobodi, tisućljetnoj kulturi i pripadnosti evropskoj civilizaciji, slobodna da neograničeno mrzi šizmatike, slobodna da za tuđe interese obavlja sve prljave poslove, slobodna da održava lažni mit Antimurale christiansis.
Sveta stolica će popustiti pred molbama svoga štićenika i napokon Stepinca proglasiti blaženim. Učiniće to kako bi i tim činom učvrstili svoj protektorat nad Hrvatskom, a ovu još jednom u istoriji pretvorili u svog poslušnog vazala. Već godinama katolička mašinerija radi na prikazivanju Stepinca kao komunističkog mučenika. Iz činjenice da su mu sudili komunisti izvlače se zaključci koji nemaju veze sa istinom i ne skidaju sa njega odgovornost da je svojim autoritetom podržao krvnike iz NDH. Uzalud branitelji tvrde da je njegova kolaboracija imala za cilj da utiče na ublažavanje pogroma, na skretanje sa staza zla i mržnje.
SVE te priče zvuče neubedljivo i lažno. Ovaj fanatik je sve znao, jer je živeo u samom epicentru u kojem su se kovali satanski planovi ove nakazne države. Dao im je svoj pristanak i time ustoličio njihov legitimitet. Postao je saučesnik. Od tog sramnog žiga ne može ga osloboditi nikakvo fiškalsko nadmudrivanje. Ako se strancima i može podvaliti iznošenjem raznih “istina” sa ovog našeg tragičnog prostora, nemoguće je da se to učini nama koji suviše dobro poznajemo zle duhove koji haraju ovim prostorima.
Beatifikacija Alojzija Stepinca predstavljaće glogov kolac u našu zajedničku budućnost, ukoliko je ona uopšte moguća. Taj čin će obavezivati Svetu stolicu za vekove koji dolaze. On se neće moći ni povući, ni sakriti, niti je moguće da se činu beatifikacije ikada da neki drugi smisao.      (4. maj 1995)

U 13 časova pozvan sam kod patrijarha Pavla, u vezi sa imovinskim pitanjima obnovljenog Društva sv. Save. Zatičem patrijarha uznemirenog. On ne može da sakrije svoj očaj zbog hrvatskih zverstava nad srpskim narodom u Pakracu i okolini. “Kakvi su to ljudi koji ubijaju decu? Jedno je boriti se a drugo je činiti zločine. Kada bi mi neko tražio da učinim zločin, ili će me strovaliti u kakvu jamu, izabrao bih ovo drugo.” Za vreme razgovora došao je mitropolit Amfilohije, koji se vratio sa konferencije za štampu na kojoj je pročitao saopštenje za javnost Svetog sinoda, od 5. 5. 1995. Veoma jasno saopštenje odslikava stvarno stanje i nedvosmisleno ukazuje na hrvatske zločine.
Dana 1. i 2. maja o. g. uništeno je 65 srpskih sela preostalih posle etničkog čišćenja izvršenog još 1991, kada je zbrisano čak 280 sela. Mitropolit Amfilohije upravo se vratio iz Bosanske Gradiške, koju su Hrvati granatirali. Pokazuje mi snimak na kojem on drži na ubrusu kožu zdrobljene glavice male Dajane Šajić (5,5 god.), ubijene sa bratom Nenadom, prilikom hrvatskog bombardovanja Bosanske Gradiške i izbeglica iz Slavonije. U saopštenju Sinoda pominje se i učestvovanje Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića na proslavi Dana pobede 9. maja u Moskvi. To predstavlja poseban kriminalni akt i novo svedočanstvo o potpunoj demoralizaciji Jeljcinove Rusije. Dok je on na vlasti, srpski narod nema šta da očekuje od ruske politike.
Moramo se što pre otrezniti od uverenja da nas mogu zaštititi kad nisu u stanju da to učine čak ni sa sopstvenim narodom. Ovako, bićemo kao u bunilu i onesposobljeni za racionalno postupanje. Porazi koje sada preživljavamo posledica su srpske nesloge i tu leži istorijska krivica svih aktera savremene politike. Bez ostatka!
RASTUŽIO me je srpski patrijarh. Onako sitan, kao da se još više smanjio, uvukao u sebe, dopro do samog dna svojih velikih briga. Prvi put kao da je izgubio onu svoju svetačku mirnoću, neprestano se vrpoljio na sofi. Uznemirene su bile i njegove ruke. Bilo mi je jasno kakve ga užasne muke more, njega koji iz časa u čas nezadrživo gubi svoj slavonski zavičaj. Tolike su oči uprte u njega, a on, svestan svoje nemoći, očajan što svom narodu ne može da uputi neke opipljive znake utehe. Čini što može: opominje na trpljenje, ljubav i strah da ne postanemo neljudi. Naročito ovo poslednje razdire njegovu dušu, jer to isto pritiska svojom olovnom težinom i dušu njegovog naroda. Kako ostati čovek kada nas napadaju upravo neljudi, kada je konačno ugrožen i naš nacionalni opstanak? U takvim trenucima sasvim neubedljivo zvuče jevanđeoske pouke koje zahtevaju praštanje i pružanje drugog obraza.     (5. maj 1995)

Završeno je Evropsko prvenstvo u košarci, Jugoslavija je prvak Evrope. Dalja zbivanja otkrila su nove moralne pukotine ovoga sveta, svu količinu politike koja je ovladala sportom i proizvela svoju glavnu tekovinu: mržnju. Gledajući završne utakmice sa Grcima i Litvanijom, nisam verovao očima. Kada smo pobedili Grke, dopala nam je finalna utakmica sa Litvanijom. Na toj utakmici, hiljade Grka navijalo je za Litvaniju. Grci su našim sjajnim košarkašima zviždali i ometali ih. To se nastavilo i prilikom proglašenja pobednika. Trećeplasiranoj ekipi Hrvatske Grci su priredili ovacije, čak i kada su Hrvati napustili ceremoniju proglašenja pobednika. Jugoslaviji su zviždali i prilikom sviranja himne. Bila je to provala neopisive mržnje, koju je teško razumeti. U Beogradu, ogromna masa demonstrirala je pred grčkom ambasadom uz parole: “Izdali ste Srbiju” i “Makedonija, Makedonija”. Razbili su prozore na ambasadi i oštetili dva automobila. “Politikin” izveštač iz Atine javio je: “Grčka publika je sinoć bila protiv nas i time možda razbila još jednu našu zabludu”, aludirajući na isticanje naših nepomućenih prijateljskih veza. Grčki mediji ocenjuju da je pobeda Jugoslavije nad Litvanijom bila “nameštena” uz pomoć generalnog sekretara Fibe Bore Stankovića.     (2. jul 1995)

Knjigu ”Dani, sećanja” možete dobiti u knjižari ”Inicijal”u Beogradu, Knez Mihailova 35 ili kod izdavača na tel. 021 422 245
(Nastaviće se)