PROFESOR etnologije na Beogradskom univerzitetu, akademik dr Jovan Erdeljanović u svojoj studiji “Postanak plemena Pipera”, jednog od pet plemena koje izvode svoje poreklo od Nemanjića, dao je pregled svih predanja o poreklu plemena koja svoju starinu vežu za Nemanjiće.
Pošto je utvrdio da je plemensko ime Piperi od nadimka Piper, Piperko, koji označava malog i hitrog čoveka, dr Erdeljanović ponavlja staru priču o braći Pipu, Ozru, Vasu... od kojih su postala neka srpska i arbanaška plemena.
Ostala je dilema odakle su braća krenula. “Jedni kažu da su bili iz Stare Srbije - od Šar-planine ili iz Dukađina (Pećka nahija). Po drugima su bili iz Hercegovine, a u Katunskoj nahiji su mi kazivali da su iz Bosne.”
U plemenu Bratonožići održano je predanje o pretku Bratonogu da je od unuka despota Đurđa Brankovića, a po drugom da je bio brat one trojice od kojih su Vasojevići, Ozrinići i Piperi.
Zna se da je Stevan Lazarević, pošto nije imao sina, odredio za naslednika sestrića Đurđa Brankovića. Tada su hroničari počeli da izvode poreklo Brankovića od Nemanjića, i to od Vukana, sina Nemanjinog, od kojega je i Lazareva Milica, baba despota Đurđa Smederevca.
Kad se pažljivo razmotre sva sabrana narodna predanja o poreklu dinarskih plemena, jasno se izdvajaju četiri plemenske i bratstveničke formacije čijeg je pretka rodila ili odiva Nemanjića ili kćer odive Nemanjića.
Kao posebno pleme smatraju se Nikšići, a tri su sastavni delovi drugih plemenskih oblasti - Koprivice na Banjanima, Mrnjavčevići u Kučima i Kosovčići u Drobnjacima pod Durmitorom. Nikšićima je matica Nikšićka župa u Staroj Hercegovini. Iako je pleme raseljavano i preko Sandžaka, po svoj Šumadiji i po svoj Bosni i na tromeđi severne Dalmacije, Bosne i Like, sačuvala se svest o plemenskoj zajednici i odanost plemenskoj slavi svetom Luki.
Podatke o starini plemena Nikšića zapisali su književnici Sima Milutinović Sarajlija, Vuk Karadžić, Demeter Tirol, arhimandrit Nićifor Dučić, Atanasije Pejatović, Radoje Uskoković i Andrija Luburić. Iz njihovih zapisa jasno se vidi vezanost plemena za Nemanjiće.
Pesnik Simo Milutinović Sarajlija, od Rovaca, ogranka nikšićkog plemena, pamti da su njegovog oca Milutina dali na ćurčijski zanat hadži Jovanu Selaku u Sarajevo.
Kad ga je predao starac Dragutin, brat pesnikovog pradede, uručio je i porodični amanet da se održavaju Nemanjića imena: Simeun, Milutin i Dragutin.
“Ovo sam ti, Hadžo, predao amanet Božji, a sada ću ti još izručiti amanet mojih roditelja, koji je kako i Božji, barem jednome meni, a uzdam se i tebi pobožniku i književniku, kada su oni već u grobu, tamo negđe pobliže Boga. Jedan zavet imamo mi, naša kuća, od iskona svetom Simeunu, da mu ime njegovo vazda u našemu rodu hranimo i nadievamo.
Pak imadem i drugi zavet od moje starine, što nam je prababa Drobnjaka učinila i ostavila, kad se doma u svoj rod vratila sa dvoje bliznadi Dragutinom i Milutinom iz nekakve Budimlje, đe joj je muž njen bio prvim dvoraninom u kralja Dragutina, koji je tu živeo sam sebi, pošto je mlađemu bratu Milutinu carstvo, krunu i gospodstvo ustupio. Ta naša prababa nadenu blizancima okrunjene braće sa zavetom da se ta imena u njenu porodu i plemenu najpre nadevaju i čuvaju.
Milutin mi je sada u trinaestoj godini, a kad odraste da o sebi radi i živi, a ti mu kaži nasamo sve ovo što sam sada ja tebi, neka i on, ako ga Bog poživi, stari zavet naš zna i drži ga toliko tvrdo i verno, koliko je rad imati sreće i milosti Božje u svome životu”.
(Nastaviće se)