Najbrži put za ostvarivanje svojih političkih ambicija hiljade komunista i staljinista širom sveta tada je videlo u španskom građanskom ratu. Tako je bilo i sa Titom, koji je bio toliko ambiciozan da je težnje nekih konkurenata u borbi za vlast u KPJ, kao što smo videli, još u leto 1936. nazivao bolesnim. Njegovo učešće u ovom ratu vremenom je, međutim, preraslo u jednu od najzagonetnijih epizoda njegovog života. Mnogi su potvrđivali, a on je uporno negirao da je tada uopšte bio u Španiji, ali činjenice i ovog puta govore drukčije.
Avgusta 1943. to je potvrdio njegov najbliži saradnik Edvard Kardelj. On je svojim partijskim drugovima u Sloveniji, pitajući ih kako se na dužnosti komandanta njihovog štaba snalazi tek ustoličeni Franc Rozman, tada poručio:
- Tito kaže da ga se seća iz Španije i da je tamo bio jako dobar. Zbog toga je naš predlog da se Rozman postavi na ovu dužnost (Tito) potvrdio bez prigovora.
Njegovo učešće u ovom ratu nije bila tajna ni za neke zapadne obaveštajne službe, pa je londonski "Observer" 19. decembra 1943. pisao da je "rat u Španiji bio velika škola za Tita".
Ni za njegovog višedecenijskog prijatelja Miroslava Krležu, Titova misija u Španiji nije bila tajna. Zato je ovaj pisac, opisujući Titov dolazak u Kumrovec 1937, zabeležio da se tim povratkom u zavičaj život njegovog velikog prijatelja "preko Španije zatvara danas u ogroman krug bitaka i borbe - od Madrida do Kumrovca".
Za vreme jedne posete Beogradu, Titov boravak u Španiji je potvrdila i španska revolucionarka Dolores Ibaruri, alias La Pasionarija, koja se nekolicini Jugoslovena krajem avgusta 1976. pohvalila kako "druga Tita poznaje iz Španije".
Taj intrigantni podatak upisan je i u jednu Titovu tek otkrivenu tajnu biografiju, koja je decenijama čuvana u bivšem Staljinovom, sadašnjem Prezidentskom arhivu u Moskvi:
- Učestvovao je u nacionalno-revolucionarnom ratu španskog naroda (1936-39).

Nedela čekista

To potvrđuje i serija drugih Titovih ličnih dokumenata, koja su iz moskovskog Prezidentskog arhiva upravo prebačena u Ruski državni arhiv socijalno-političke istorije u Moskvi, u kome je pisac ove knjige jula 2008. pronašao nekoliko veoma zanimljivih papirića. Na jednom od njih je ispisana sledeća adresa:
- Barcelona, Dijagonala 428, inostrani servis, nemačka sekcija, August Beker.
Na drugoj cedulji na ruskom piše:
- August Beker, Hitna pomoć I, Trg Altosona 10E, Albasete.
Uz adresu je ispisana i poruka:
- Ti možeš kasnije poslati aviopoštom August.
Uz ove dve u koverti se nalazi i treći papirić na kome na ruskom piše:
- Recept (za prepoznavanje) - hektografsko mastilo (mastilo koje se koristi za kopiranje) pronađeno prilikom pregleda Titovih pisama.
A svi ovi papirići su ispisani tim crnim mastilom, što znači da bi to mogao biti Titov pseudonim i njegova adresa u Španiji.
Nejasno je da li su američke obaveštajne službe još tokom Drugog svetskog rata saznale za Titovo problematično učešće u Španskom građanskom ratu, ali se zna da je "Njujork tajms" još krajem 1942. pisao da se Tito zove Beker, a podatak o njegovom boravku u Španiji imala je i nemačka obaveštajna služba, pa je u poternici koju je za njim u proleće 1943. izdala okupaciona nemačka vlast u Srbiji, navedeno da se Tito "za ostvarenje svoga cilja spremao u španskom građanskom ratu i u Sovjetskoj Uniji, gde je upoznao sve terorističke metode GPU".
O tome su bile obaveštene i francuske tajne službe pa je pariski list "Oror" jula 1966. pisao da se Tito "ženira da govori o tom delu svog života zbog toga što je njegov boravak u Barseloni i Albaseti, krajem 1936, koincidirao sa ubistvima koja su izvršili čekisti (agenti sovjetske tajne policije), likvidirajući glavne jugoslovenske komuniste". Jer "posle tog masakra Tito je postao šef KPJ".
Njegovo učešće u ovom ratu posredno potvrđuje i jedno pismo koje je Valter krajem 1937. iz Pariza poslao svom neimenovanom "dragom prijatelju" u Moskvi. U tom pismu Tito svom moskovskom prijatelju kaže da mu u prilogu šalje svoju pozitivnu karakteristiku za hrvatskog komunistu i sovjetskog obaveštajca Ivana Krajačića, koji se pod lažnim imenom Stefan Vedrič tada nalazio u jednom sovjetskom obaveštajnom punktu u Španiji. Radio je jedno vreme u aparatu slavonskog komuniste Božidara Maslarića, a bio je i prevodilac sovjetskom vojnom savetniku u Španiji. Dajući sebi za pravo da na osnovu onoga što on zna proceni da Krajačić, koji je u ovom ratu imao čin sovjetskog pukovnika, "vrlo dobro obavlja svoju profesiju", Tito, upotrebljavajući upravo njegovo moskovsko ime, kaže:
- Karakteristiku za Stevana šaljem zbog toga što smo odlučili da ga pošaljemo tebi na specijalizaciju njegove profesije.

Dan u Madridu

Isti predlog, za "specijalizaciju njegove profesije", Tito u ovom pismu daje i za slovenačog komunistu Josipa Kopiniča, koji je u španskom građanskom ratu "radio po liniji A", kako je Kominterna šifrovano nazivala agenturne poslove u Španiji. Ovog obaveštajca oslovljava jednim od pet njegovih konspirativnih moskovskih imena, nazivajući ga Vokšinom, a svog moskovskog "dragog prijatelja" u ovom slučaju samo podseća:
- Za drugog kandidata Vokšina, karakteristika se nalazi kod vas.
Posle dolaska na vlast Titu su se iz raznih delova sveta javljali ljudi koji su govorili da ga poznaju iz Španije. Iz njegove arhive vidi se da je na njihova podsećanja najčešće odgovarao pismenim komentarima da su ti ljudi "nešto pobrkali". Istrajno je negirao i samu pomisao borbenog učešća u ovom ratu. Samo jedanput je američkoj, a ne jugoslovenskoj javnosti, rekao:
- Ja se nisam borio u Španjolskoj... Samo sam jednom kratko posjetio Španjolsku i proveo svega jedan dan u Madridu - napisao je 1952. u svojoj autobiogafiji u "Lajfu", ali svom biografu Dedijeru naredne godine nije dozvolio da ove dve rečenice objavi i u proširenom jugoslovenskom izdanju svoje biografije.
Njegovo učešće u ovom ratu mogao bi potvrditi i jedan tek otkriveni dokument iz moskovskog dosijea Vladimira Čopića, koji je bio komesar 15. internacionalne brigade u Španiji.
U ovom dokumentu, u kome on svoje pretpostavljene u Moskvi informiše o tome šta Čopić radi i kako se snalazi na španskom ratištu, Valter se koristi jednim novim, dosad nepoznatim konspirativnim imenom, kao "drug Sverčevski". Kaže da je pokazao "nedovoljno poznavanje vojne doktrine", a i da u celoj njegovoj brigadi "gotovo uopšte nema kadrova koji su upoznati sa vojnom naukom"
(Nastaviće se)