U KRAJNJE nepovoljnom odnosu snaga, u potpuno asimetričnom ratu, snage RV i PVO su organizovale i izvodile odbranu primerenu sopstvenim mogućnostima, sa osnovnim ciljem: 1) minimalni gubici u ljudstvu i sredstvima ratne tehnike, 2) realno mogući efekti borbe protiv agresora.
Završne pripreme jedinica RV i PVO za odbranu otpočele su sredinom februara 1999. godine, a intenzivirane su posle završetka prve runde pregovora za mirno razrešenje kosmetske krize u Rambujeu. Pripreme su u osnovi imale cilj da se smanji inferiornost naših sistema oružja i poboljša pripremljenost teritorije za izvođenje borbenih dejstava. U periodu pripremnih aktivnosti u ispravno stanje je dovedeno 25 vazduhoplova, veći broj radarskih sredstava, 40 protivavionskih topova, 20 borbenih i 800 neborbenih vozila. Raseljeno je do početka ratne agresije 75 odsto ratnih materijalnih rezervi. Raseljenje je nastavljeno i posle agresije i izvršeno gotovo 100 odsto. U operaciji raseljavanja pokrenuto je oko 50.000 tona materijalnih sredstava, a motorna vozila u raseljavanju su prešla oko 10 miliona kilometara.
U obezbeđenju materijalnih uslova i operativno taktičkih pretpostavki za operativni razvoj i izvođenje borbenih dejstava izrađeno je: 66 zaklona za radare, 283 zaklona za borbena i neborbena vozila, 146 drveno-zemljanih skloništa srednjeg tipa, 113 zaklona za protivavionske topove. Po tipu poljske fortifikacije urađeno je 105 komandnih mesta, 355 vatrenih položaja za RJ PVO i 83 radarska položaja za jedinice VOJIN.
Maskiranje, obmanjivanje i manevar jedinice PVO u pripremnom periodu, u toku operativnog razvoja i izvođenja borbenih dejstava, imali su strategijski značaj. Primenom navedenih i drugih radnji i postupaka višestruko su umanjeni gubici RV i PVO. Uprkos neuporedivoj premoći agresora u svim faktorima borbe, zahvaljujući našem čoveku - ljudima pripadnicima RV i PVO, njihovoj kreativnosti i ratnoj snalažljivosti, RV i PVO je u potpuno neravnopravnom ratu izgubilo 40 odsto sredstava ratne tehnike i oko 38 odsto objekata infrastrukture. Poginulo je 39 pripadnika RV i PVO (0,19 odsto ukupno angažovanih). U strukturi ostalih materijalnih sredstava uništenja su bila minimalna: vazduhoplovnih ubojnih sredstava šest odsto, pogonskih materijalnih sredstava 9,3 odsto, rezervnih delova i opreme šest odsto.
Manevar jedinica RV i PVO može ući u istoriju ratovanja, kao primer kako se dobro organizovanim i smišljenim manevrisanjem uspešno čuvaju snage i obezbeđuju povoljni uslovi za izvođenje borbe na projektovanom prostoru. U toku rata jedinice RV i PVO ranga četa (vod) - bataljon su izvršile 689 manevara. Nijedan manevar nije otkriven i po jedinicama u manevru nije izvršeno nijedno vatreno dejstvo.
Obmanjivanje agresora, kao i manevar, imali su potpun uspeh. Neimari RV i PVO, potpomognuti pojedincima i radnim organizacijama, pravili su makete aviona, radara, lansirnih rampi i drugih sredstava toliko uspešno da je napadač vrlo česti gađao makete umesto pravih sredstava. Ovo neka potvrdi podatak da su NATO avioni napali 33 puta (27,5 odsto) lažne vatrene položaje RJ PVO, koji su imali izgled pravih.

Lažni ciljevi

Maskirana su vrlo vešto sva sredstva ratne tehnike, ali i aerodromi i druge velike površine. Vršena su dekorativna bojenja i protivradarska maskiranja poletno-sletnih staza, zatim izrada lažnih kratera i prekrivanje staza za voženje na aerodromima maskirnim mrežama i zemljom. Zaštitnim maskirnim prekrivačima, promenjena je “slika” pojedinih objekata od posebnog značaja, što je imalo izuzetnog uspeha u borbi protiv krstarećih raketa.
U odbrani od agresije NATO RV i PVO je izvršavalo dva zadataka: 1) borba za vazdušni prostor i 2) vazduhoplovna podrška kopnenoj vojsci na prostoru Kosmeta.
Borbu za vazdušni prostor izvodile su snage PVO:
1. Osmatranje vazdušnog prostora vršile su jedinice vazdušnog osmatranja i javljanja (VOJIN) i artiljerijsko-raketne jedinice (ARJ) PVO radarskim i vizuelnim osmatranjem. Sve vreme trajanja agresije jedinice vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja (VOJIN) su izvršavale svoj zadatak - osmatranje vazdušnog prostora SRJ i prilaza, shodno mogućnostima i raspoloživim sredstvima. U realizovanju postavljenog zadatka jedinice VOJIN su ostvarile 7.904 sata borbenog rada. U tom vremenu radarski je otkriveno i predato na talas obaveštavanja 34.398 formacija - grupa aviona (u vazdušnom prostoru SRJ 6.657, Mađarske 3.847, Hrvatske 1.571, BiH 5.263, Jadrana 2.157, Albanije 1.537, Makedonije 2.198, Bugarske 1.740, Rumunije 3.889).
2. Protivvazdušnu borbu izvodile su artiljerijsko-raketne jednice PVO i lovačka avijacija: Raketne jedinice PVO srednjeg dometa grupisane su za odbranu značajnijih objekata zemlje i snaga odbrane u rejonima tih objekata. U operativnom rasporedu RV i PVO je imalo 32 vatrene jedinice srednjeg dometa: sistem NEVA - 12 raketnih diviziona i sistem KUB - 20 raketnih baterija. Na dan početka agresije vatrene položaje poselo je 15 vatrenih jedinica (47 odsto), u očekujućim rejonima bilo je 17 jedinica (53 odsto), neke od njih u visokoj gotovosti za brz izlazak na vatrene položaje.
Artiljerijsko-raketne jedinice PVO malog dometa, kako iz strukture RV i PVO, tako i iz struktura cele Vojske Jugoslavije, u celini imale su strategijski značaj u našoj odbrani od napada NATO avijacije iz vazdušnog prostora. Iako, verovatno, nisu uništile nijedan NATO avion, one su skoro potpuno ograničile dejstva agresorskih aviona sa malih visina, “držeći” ih na visinama iznad 4.000 metara, onemogućavajući im da direktnim (vizuelnim) kontaktom sa mnogobrojnim borbenim sredstvima (oruđa i oružja) Vojske ispolje efikasnija dejstva po njima i njihovo veće brojno uništenje. One su, verovatno, i odgovor na pitanje zašto je NATO avijacija na KiM uništila samo 13 tenkova Prištinskog korpusa.
Lovačka avijacija na dan agresije je imala 57 aviona lovaca: 47 aviona tipa MiG-21 i 10 aviona tipa MiG-29. Avioni MiG-21 pripadali su drugoj tehnološkoj generaciji sa vrlo skromnim borbenim mogućnostima i iz tog razloga sam na početku prvog udara 24. marta zabranio njihovu upotrebu. Drugim rečima, za upotrebu u PVO teritorije ostalo je samo 10 aviona MiG-29. Avioni lovci MiG-29 upućeni su u devet letova (sedam pojedinačno i dva u paru) na zadatak presretanja neprijateljskih aviona u vazdušnom prostoru iznad teritorije SRJ. U svih devet letova naši piloti nisu imali mogućnosti i uslove za dejstvo po neprijateljskim avionima. Tri pojedinačna leta su izvršena radi manevra.
Ukupno avioni MiG-29 izvršili su 12 borbenih letova sa 6,10 sati naleta. Neprijateljski lovci su oborili šest naših aviona MiG-29, a teško oštetili jedan. U toj neravnopravnoj borbi život su izgubila dva pilota. Učinak 10 aviona lovaca MiG-29, angažovanih u borbenim dejstvima protiv avijacije NATO za udare po objektima na zemlji, koju su obezbeđivale jake snage (oko 70 aviona) lovačke avijacije nije ni mogao biti veći. Više od materijalnog učinka - obaranja neprijateljskih aviona - bila je uloga koju su naši lovci imali u “raspaljivanju” borbenog morala svih pripadnika odbrane naše zemlje i u “remećenju” borbenog poretka neprijateljske jurišne avijacije u našem vazdušnom prostoru u početnom periodu rata.
Vazduhoplovnu podršku snagama Treće armije vršile su snage Vazduhoplovnog korpusa RV i PVO. Podrška je realizovana izvršavanjem zadataka vazduhoplovne vatrene podrške i vazduhoplovnog prevoženja. U vreme od 25. marta do 4. aprila, izvršena su 24 leta u kojima je napadnuto 11 objekata sa 19 vatrenih dejstava. Očekivani efekti dejstva na objektima su ostvareni, što su potvrdile izjave komandi Treće armije i Prištinskog korpusa. U izvršavanju ovih zadataka oboren je jedan avion, pri čemu je pilot poginuo.

Ratna dobit

Zadatak vazduhoplovnog prevoženja izvršavale su helikopterske jedinice. One su obavile 104 leta sa 59,15 sati naleta, pri čemu su prevezle 94 ranjenika, tri usmrćena branioca, 113 putnika i pet tona tereta. Šest letova je izvršeno u funkciji spasavanja naših pilota i pet letova u traganju za oborenim neprijateljskim pilotima. Ukupno u vreme trajanja agresije helikopterske jedinice RV i PVO su izvršile 179 letova sa 89,10 sati naleta.
Vojska Jugoslavije, a samim tim i RV i PVO, u odbrani zemlje ispunila je svoj planirani zadatak. Najveća ratna dobit je to što je naša vojska svojom borbom sprečila nasilno dovođenje NATO snaga na teritoriju SRJ i obezbedila povoljne uslove za usvajanje Rezolucije 1244 SB UN, kojom je rešenje kosmetske krize vraćeno u nadležnost Ujedinjenih nacija, a Amerika naterana da prihvati nadležnost UN, koju je pre početka agresije u potpunosti ignorisala i odbacivala.

GUBICI NEPRIJATELJA
U TOKU rata artiljerijsko-raketne jedinice PVO iz strategijske grupacije RV i PVO, ukupno su izvršile 555 vatrenih dejstava - gađanja po neprijateljskim napadnim sredstvima iz vazdušnog prostora. Utrošile su 363 različita raketna projektila i 100.012 komada protivavionske municije različitog kalibra. Sa materijalnim dokazom oborile su dva američka aviona (F-117A i F-16C), devet bespilotnih letilica, 45 krstarećih raketa i četiri velika projektila. Još su, po proceni elemenata i uslova gađanja, pogodile 36 NATO aviona i dva helikoptera.

PRIZNANJE AMERIKANACA
PREMA NATO podacima, artiljerijsko-raketne jedinice PVO malog dometa su u vreme agresije uništile 27 bespilotnih letilica, od kojih je 16 bilo američkih. Iako Amerikanci kažu da su neke od njih izgubljene zbog nepovoljnih meteoroloških uslova i drugih nezgoda, priznanje ide u prilog ulozi i značaju koje su imale artiljerijsko-raketne jedinice PVO malog dometa u odbrani zemlje.
KRAJ