U AGRESIJI na Jugoslaviju NATO je koristio i sistem AWACS. To je putnički avion V-707 koji je specijalno opremljen za radarsko otkrivanje, komandovanje i navođenje, koji tako opremljen ima oznaku E-3A “Sentri”. Sistem vrši rano otkrivanje ciljeva u vazduhu, van zone zemaljskih radarskih stanica sa kojima je kompatibilan.
Sistem AWACS, samostalno ili u sastavu sistema “Naewf” (NATO snage za rano upozorenje), izvršava sledeće zadatke: 1) otkriva ciljeve u vazduhu, vrši njihovu identifikaciju i kontinuirano praćenje; 2) vrši obradu dobijenih podataka o situaciji u vazduhu i predaje ih centrima na zemlji; 3) navodi lovačku avijaciju na ciljeve u vazduhu; 4) po potrebi pruža navigacijsku pomoć posadama ostalih vrsta avijacije u vazduhu.
Teoretske mogućnosti radara na avionu omogućavaju da objekte (ciljeve) većih odraznih površina, na velikim visinama, otkriva na daljinama do 600 km. Objekte odrazne površine 3 m2 (avion lovac) na 350-400 km. Istovremeno, može uspešno da prati do 400 ciljeva, i da u automatskom režimu navodi do 40 grupa lovaca.
Autonomija leta aviona V-707 je oko 11 sati. Svi avioni iz sistema AWACS se mogu puniti gorivom u vazduhu. Broj članova posade je 17 ljudi, od kojih su 2 pilota, navigator i inženjer leta, a ostali (13) su operatori na radarskim konzolama sistema. U agresiji na SRJ angažovano je ukupno 20 aviona iz sastava AWACS - 16 aviona E-3A “Sentri” (sa aerodroma Gelzenkirhen, Trapani, Avijano i Avord) i 4 aviona E-2A (sa nosača RM SAD).
Podaci o vazdušnoj situaciji, dobijeni od sistema E-3A, u realnom vremenu se prenose do operativnog centra i linkuju do zainteresovanih korisnika, što skraćuje vreme reagovanja sistema PVO na najmanju moguću meru.
To je kompjuterizovani radarski i informaciono- komunikacijski sistem (operativni centar u vazdušnom prostoru), namenjen za pretraživanje i komandovanje pri dejstvu po objektima na zemlji, a ugrađen je u verziju putničkog aviona V-707, koji ovako specijalno opremljen ima oznaku E-8S.
U napadu na našu zemlju NATO alijansa upotrebila je i sistem “JOINT STARS”. on izvršava sledeće zadatke: 1) radarsko osmatranje, prikupljanje, obradu i distribuciju podataka o taktičkoj situaciji na bojištu; 2) navođenje avijacije za neposrednu vatrenu podršku trupa; 3) izviđanje za potrebe raketne jedinice zemlja-zemlja; 4) obaveštavanje komandnog mesta kopnene vojske o trenutnoj situaciji na bojištu; 5) kontrolno izviđanje za utvrđivanje efekata dejstva; 6) u okviru protivraketne odbrane otkriva stvarne i lažne vatrene položaje raketnih sistema.

Nizak let

Sistem se sastoji od funkcionalno kompjuterizovanog bočnog radara NORDEN AN/API-3, sa antenom smeštenom ispod trupa, koji obezbeđuje sliku terena u visokoj rezoluciji, a može da otkriva i letelice malih brzina na malim visinama. Ovaj radarski sistem, čiji je domet oko 280 km, može da pretraži zonu veličine rasporeda korpusa (160 sa 180 km) svakih 35 sekundi. Otkriva pokretne ciljeve čija je odrazna površina 10 kvadratnih metara (srednji tenk ima odraznu površinu oko 50 kvadratnih metara), obrađuje podatke za nekoliko hiljada ciljeva u sekundi i registruje bazu podataka sa preciznošću od oko 100 m. Može da razlikuje gusenično vozilo od točkaša. Jednim letom u trajanju od 8 sati, na visini 10.000 - 12.000 metara može da izvidi prostor od 1.250.000 kvadratnih kilometara.
Sistem ima 18 članova posade, 10 radnih (pokazivačkih) konzola i dve komunikacijske konzole.
U agresiji na SRJ angažovana su dva američka E-8S sa aerodroma Frankfurt, koji su izvršili ukupno 88 letova.
Veliki deo posla u NATO agresiji obavile su krstareće rakete. To su projektili prevashodno namenjeni za nanošenje udara po objektima branioca, na većoj dubini, koji ima jak sistem PVO, radi umanjenja moći i “otvaranja prolaza” jurišnoj avijaciji. Prednost ovih projektila u odnosu na avione je: mali radarski odraz (zbog oblika i dimenzija), mali infracrveni odraz (zbog karakteristika motora), relativno velika brzina (do 800 km na čas) let na maloj visini uz praćenje konfiguracije terena i velika preciznost pogađanja objekata dejstva.
Zbog ovih osobina, u agresiji na SRJ, krstareće rakete su na sebe preuzele veliki deo zadataka, koje je ranije obavljala avijacija, a pri čemu je u potpunosti isključen gubitak ljudstva - pilota, i aviona - danas vrlo skupih napadnih sistema. Po priznanju generala Klarka, ali i drugih vojnih eksperata Zapada, krstareće rakete su omogućile Alijansi da održi tempo operacije kad avijacija nije mogla da dejstvuje.
U upotrebi su projektili koji se lansiraju sa aviona (AGM-86A) i projektili koji se lansiraju sa brodova i podmornica (BGM-109, B, C i D). Sve imaju isti oblik, dimenzije, pogonsku grupu i raspored glavnih delova. Rakete koje se lansiraju sa brodova i podmornica imaju zajednički naziv “TOMAHAWK”.
Krstareće rakete BGM-109B/C i 109s, mase oko 1.270 kg, dometa do 1.500 km, imaju bojevu glavu od 450 kg konvencionalnog punjenja. Lansiraju se sa brodova i podmornica. Osim inercijalnog sistema za navođenje INS, poseduje i poseban sistem za digitalnu obradu i upoređivanje snimaka terena DSMAK. Ovaj sistem vrši korelaciju televizijske slike terena, sa fotografijom zone cilja, koja je dobijena snimanjem iz vazduha i ubačena u računar sistema. Ukoliko se snimci poklapaju, projektil se navodi na objekat dejstva, ako ne, projektil gubi putanju i nastavlja nekontrolisan let. Za osvetljavanje objekta noću, rakete imaju jake reflektore. Preciznost pogađanja je do 10 metara.

I danju i noću

KRSTAREĆA raketa BGM-109D ima domet oko 2.500 km. Bojevo punjenje rakete je oko 160 komada kasetnih bombica BLU-97B kombinovanog dejstva, mase 1.54 kg. Kasetne bombice su spakovane u 7 kontejnera (23-24 u svakom), što omogućava gađanje više objekata u jednom naletu. Po svim ostalim karakteristikama projektil je identičan projektilu BGM-109V i C.
Bojevo punjenje, krstarećih raketa može biti prilagođeno i za posebne namene, kao na primer montiranje specijalne bojeve glave KIT-2, sa kalemovima od ugljeničnih vlakana za onesposobljavanje izvora za napajanje električnom energijom.
Krstareće rakete “TOMAHAWK” BGM-109V i C i BGM - 109D masovno su upotrebljavane u agresiji NATO na SRJ 1999. godine. Osim njih, sa aviona B-1B i V-52 lansirane su rakete AGM-86 ALKM, ukupne mase 1.500 kg, sa bojevom glavom od 450 kg, dometa 2.500 kilometara.
U agresiji na SRJ NATO je upotrebljavao tri tipa bespilotnih letelica, koje je oborila naša PVO: “Rredator”, “Hanter” i CL-289. To su male letelice bez pilota namenjene za izviđanje, osmatranje i obeležavanje objekata za dejstvo, kontrolu rezultata dejstva i korekciju vatre pri dejstvu. Namenjene su i za radiotehničko izviđanje i elektronsko ometanje radio i radarskih uređaja neprijatelja. Mogu locirati i pratiti objekte u vazduhu, na kopnu i moru i imaju mogućnost da sliku o otkrivenim objektima, prenesu u realnom vremenu na komandno mesto. Na sebi imaju ugrađene različite senzore: TV kamere, termovizijske kamere, IC-skenere i radare sa sintetizovanom antenom, koji im služe za izviđanje danju i noću.
Pored ovih, oborenih bespilotnih letelica, na nebu iznad SRJ pojavljivala se i “šetajuća svetlost”, koja je kao semafor signalisala - pokazivala NATO avijaciji gde treba da dejstvuje. U stvari, radilo se o kanadskoj bespilotnoj letelici CL-327/CL-352. Ovu letelicu NATO avijacija koristi kao morske semafore za sletanje na nosače aviona i druge plovne objekte.

POSEBNE METE
U KNJIZI ”Moderno ratovanje” Vesli Klark kaže: ”Najprilagodljivije sredstvo bile su rakete - one su se mogle reprogramirati za nekoliko časova - ali rakete su bile i najpogodnije za visoko vredne, politički osetljive mete za koje nisam mogao da dobijem dozvolu.”

ČESTI PROMAŠAJI
KRSTAREĆE rakete su masovno korišćene, posebno u početnom i završnom periodu agresije na SRJ. Od sredine aprila do sredine maja, dejstvo krstarećim raketama skoro da je prestalo. To se može tumačiti činjenicom da su planeri sasvim promašili vreme trajanja agresije, a samim tim i potrebe za krstarećim raketama.
Za borbu protiv krstarećih raketa, u agresiji na SRJ, efikasno su korišćeni svi sistemi lakih artiljerijsko-raketnih jedinica PVO, ali isto tako vrlo efikasne su bile i mere maskiranja, promena izgleda objekata, pri čemu su rakete vrlo često promašivale objekte dejstva.
(Nastaviće se)