U agresiji na SR Jugoslaviju NATO je angažovao, uglavnom, najsavremenije oružje, treće, četvrte pa i pete generacije. Mnoga od njih su upotrebljena prvi put u realnim borbenim uslovima.
U završnoj fazi agresije, NATO je angažovao 1.040 vazduhoplova iz 13 zemalja članica alijanse. Najbrojniji su bili avioni tipa F-16 (oko 220 aviona), F-18 (oko 80 aviona), “Tornado” (oko 60 aviona), A-10 (oko 40 aviona), F-117 (24 aviona). Bilo je angažovano i 18 aviona tipa B-52, 6 aviona tipa B-2, 5 aviona tipa B-1B, 5 aviona U-2, kao i 252 aviona tipa KC-10, 130, 135 i B-707 avio-cisterne za punjenje u vazduhu.
Od ukupnog broja angažovanih aviona, američkih je bilo oko 748 (71 odsto). Najveći broj naleta izvršio je avion F-16 (6.113 letova - 33,64 odsto od broja izvršenih letova borbene avijacije, a 23,42 odsto, od ukupnog broja izvršenih letova NATO avijacije). Angažovan je u varijanti lovačkog aviona, aviona za udare po objektima na zemlji i aviona za dejstvo po izvorima radarskog zračenja.
Savremeni borbeni avion je univerzalna borbena platforma koja se, prilagođavanjem arsenala nosećeg oružja i programa za napad, osposobljava za dejstvo po različitim objektima (ciljevima) na zemlji (kopnu i moru) i u vazdušnom prostoru.
Prilagođavanjem kompleta specijalizovane opreme, avion se osposobljava za elektronsko izviđanje i ometanje, komandovanje i drugo. Sofisticirani senzori omogućavaju borbenu upotrebu aviona u različitim vremenskim uslovima i ambijentima ratišta danju i noću. U veoma bitne osobine, kod najnovijih generacija (F-117, B-2), spada i smanjena radarska vidljivost, koja se postiže posebnim oblikovanjem spoljašnosti (zmaja) aviona i prekrivanjem oplate materijalima za upijanje elektromagnetnih talasa, tzv. stelt tehnologija.
Većina aviona NATO angažovanih u agresiji na SRJ, uglavnom je imala visoke borbene reference. Jurišnici (lovci-bombarderi) imali su nosivost 6-8 tona ubojnih sredstava. Oni su nastali prilagođavanjem lovačkih aviona za jurišne zadatke, pri čemu su zadržali svoje izvorne letne performanse. Borbeni komplet jurišnika čine rakete i bombe, laserski, radio i televizijski vođene. Pored toga, na avione ove namene su ugrađeni laserski daljinomeri za obeležavanje objekata dejstva, TV kamere niskog nivoa osetljivosti i druga oprema. Zbog velikog zamaranja, kod nekih tipova aviona uveden je i drugi član posade, koji je preuzeo poslove navigacije i upravljanja oružjem. Avion F-15E, sa kojeg su lansirane rakete na voz u Grdeličkoj klisuri (umesto na planiranu metu - most), imao je drugog člana posade.
Avioni lovci su opremljeni snažnim frekventno-agilnim radarima, dometa i preko 100 km i samovođenim i radarski vođenim raketama do 100 km, što im omogućava uništenje protivničkih aviona u vazdušnom prostoru sa velikih daljina, a u našim uslovima, u kojima smo bili 1999. godine, i bez rizika po sopstvenu bezbednost. Svi avioni angažovani u agresiji imali su veoma moćne sisteme samozaštite (za preživljavanje), koji se sastoje od signalizatora ozračenosti radarom, detektora infracrvenog odraza protivničke rakete, razbacivača infracrvenih i radarskih mamaca i uređaja za elektronsko ometanje.
F-117A, “noćni jastreb”, je avion tzv. stelt tehnologije. Zmaj aviona je “izlomljenog” izgleda, oplate sastavljene od ravnih površina, koje zbog ugla pod kojim su postavljene, reflektuju radarsko zračenje u vrlo uskim snopovima. Usisnici vazduha su prekriveni gustom metalnom rešetkom, koja propušta dovoljnu količinu vazduha za rad motora, a istovremeno daje radarski odraz približno ravnim površinama. Izduvnici motora su izvedeni tako da se otvori mogu radarski i vizuelno posmatrati samo odozgo.

Vešt lovac

Oplata aviona premazana je materijalom koji apsorbuje elektromagnetne talase. Neapsorbovano zračenje se neutrališe elektro- magnetnom energijom sekundarnog sloja. Spremnici za oružje su smešteni u trupu, čime je izbegnut odraz oružja podvešenog ispod krila. U spremnicima za oružje dimenzija 404,8 h 100 cm, avion nosi dve bombe ili rakete od po 1.000kg. Performanse aviona su: maksimalna brzina 1.040 km/č, brzina krstarenja oko 930 km/č, borbeni radijus 1.112 km. Masa aviona je: praznog oko 13.608 kg, a maksimalna u poletanju 23.814 kg.
Prvi pravi borbeni test za ovaj avion bio je Zalivski rat 1991. godine. Letela su tada 42 aviona ovoga tipa i izvršila 1.271 borbeni let. Ruske obaveštajne službe tvrde, da je u Iraku oboren jedan F-117A, samohodnim protivavionskim topom ZSU-23 mm “šiljka”, što Amerikanci nisu demantovali. U ratu NATO protiv SRJ, bila su angažovana 24 aviona ovoga tipa, koji su izvršili ukupno 279 letova, a jedan od njih oborila je naša protivvazdušna odbrana u rejonu sela Buđanovci kod Rume.
F-16, “borbeni soko”, postao je simbol borbene moći Zapada. Ovo je najbrojniji borbeni avion u upotrebi u NATO, do sada proizveden u preko 4.000 primeraka. Veliki je broj zemalja korisnika ovoga aviona. Prototip aviona napravljen je 1974. godine u eksperimentalnom programu provere mogućnosti izrade lakog manevribilnog lovca, sposobnog da sa visokim procentom efikasnosti vodi manevarsku vazdušnu borbu. U razvojnoj fazi, određen broj aviona je opremljen noćnim napadno-navigacijskim IC sistemima za male visine, tipa “Lantrin”, koji je spregnut sa IC vođenom raketom Maverick.
Za napade sa distance, u vazdušnom prostoru, bez vizuelnog kontakta protivnika, F-16S nosi rakete dometa do 75 km AMRAAM. Određen broj (preko 100) američkih aviona je specijalizovan za napade na radare sistema PVO raketom Harm. U jurišnoj varijanti F-16 nosi 6.895 kg ubojnih sredstava na 9 podvesnih tačaka, raznih vrsta vođenih i nevođenih bombi i vođenih raketa. Izvestan broj aviona je opremljen i za elektronsko ratovanje. Performanse aviona su: maksimalna brzina 2.124 km/č, vrhunac leta 15.240 m, borbeni radijus oko 550 km. Masa aviona je: praznog 8.663 kg, a maksimalna u poletanju 19.187 kg.

Simbol moći

Osam aviona F-16A, naoružanih klasičnim bombama MK-84, mase 907 kg, 7. juna 1991. godine, izuzetno preciznim pogocima razorilo je irački nuklearni reaktor “Osirek” kod Bagdada.”U ratu protiv SR Jugoslavije bilo je angažovano oko 220 aviona ovoga tipa, jedan od njih oborila je naša protivvazdušna odbrana u ataru sela Nakučani, širi rejon Šapca.
V-2 “duh”, upotrebljen je prvi put u ratnim dejstvima protiv naše zemlje i njene vojske. Avion v-2, za bombardovanje objekata (ciljeva) na teritoriji SR Jugoslavije je korišćen direktno iz matične baze “Vajtmen”, u američkoj državi Misuri. Od “velike” Amerike do “male” Jugoslavije, do objekata koje je uništavao, ovaj avion vršio je dva dopunjavanja gorivom. Prvu dopunu je vršio na istočnim obalama Amerike, a drugu u rejonu Azorskih ostrva.
Dejstva po objektima na zemlji vršio je vođenim avio-bombama i raketama, sa oznakom JDAM, velike razorne moći. Na dva nosača u trupu, avion nosi 34.020 kg ubojnih sredstava, uglavnom autonomno vođenih bombi i raketa iz sistema JDAM, ili termonuklearne bombe v-83.
Osim vatrenog dejstva na našem prostoru, avion je imao i zadatak pokazivanja snage, tj. borbene moći i mogućnosti Amerike. Trebalo je svetu staviti do znanja da Amerika može u svako doba bombardovati objekte (ciljeve) bilo gde na zemaljskoj kugli. Sedmog maja, 1999. godine, V-2A je bombardovao kinesku ambasadu u Beogradu sa šest bombi tipa JDAM.
Avion ima “stelt” karakteristike. Smanjeni radarski odraz ostvaren je smanjenjem odrazne površine. U neobičnu aerodinamičku konfiguraciju - leteće krilo, ukomponovan je mehurasti trup. Prelazi između spoljašnjih površina su blagi, što takođe smanjuje radarski odraz. Performanse aviona su: maksimalna brzina 764 km/č, vrhunac leta 15.240 m, borbeni radijus sa 8 raketa AGM-131 SRAM i 8 termonuklearnih bombi V-83 je 8.150 km. Masa aviona je: prazan između 45.360 i 49.900 kg. Normalna u poletanju, 168.433 kg, maksimalna 181.437 kg.
Prvi serijski primerak V-2 predat je 509. bombarderskom vingu u bazi “Vajtmen”, 1993, dobivši ime “duh Misurija”. Svaki naredni V-2 će postati “duh” jedne od američkih federalnih država. U agresiji na SRJ upotrebljeno je šest aviona B-2, koji su izvršili 14 dejstava.

NAJSKUPLJI AVION
AVION V-2 ima vrlo visoku cenu. To je najskuplji borbeni avion u svetu, zbog čega su početne narudžbine od oko 130 aviona smanjene na samo 20. Troškovi razvoja aviona bili su 45 milijardi dolara, a jedan avion košta 1.114 miliona američkih dolara.

SAMO U PRATNJI
NezvaniČni zapadni podaci govore da je svako borbeno poletanje aviona V-2 potrebno obezbediti sa najmanje 14 aviona za lovačku zaštitu (CAP), elektronsko ometanje (ECM) i neutralisanje PVO (SEAD). U ovaj broj nisu uračunati avioni avio-cisterne, avioni AWACS i RIVET JOINT, koji imaju odlučujuću ulogu i značaj za izvršenje zadatka.
(Nastaviće se)