VEŠTACI koje su angažovali roditelji Radislave - Dade Vujasinović doveli su u pitanje zvaničnu verziju njene smrti. Tokom policijske akcije “Sablja” sprovedene posle ubistva premijera Zorana Đinđića, marta 2003. godine, zvaničnici iz vrha tadašnje vlasti najavljivali su moguće rasvetljavanje smrti novinarke “Duge”. Tada je i prvi put, zvanično, pomenuta mogućnost da je ubijena.
Beogradsko Okružno tužilaštvo nikada nije podnelo zahtev za sprovođenje istrage. To su uvek bili zahtevi policiji da se sprovedu određene istražne radnje - saslušaju neki svedoci, obave pojedina veštačenja. Takav odnos prema slučaju objašnjavan je time da je Odeljenje za krvne i seksualne delikte SUP Beograd tada tvrdilo da nema dokaza koji bi ukazivali na samoubistvo.
Dadina porodica, pošto zvanični organi nisu ništa preduzeli, podnela je krivičnu prijavu za ubistvo protiv nepoznatog izvršioca. Međutim, ova prijava je odbačena 1995. godine. Nedugo zatim, advokat porodice Vujasinović, Branislav Tapušković, tražio je superveštačenje zbog oprečnih mišljenja stručnjaka. Iako je porodica bila spremna da snosi troškove superanalize, to nije dozvoljeno.
Kasnije, Dobrivoje Gerasimović, tadašnji šef istražnog odeljenja beogradskog Okružnog suda, donosi rešenje o ponovnom veštačenju, ali je advokat Tapušković uložio primedbu, jer je bilo određeno da Branimir Aleksandrić, koji je učestvovao u prvom veštačenju, bude predsednik komisije.
Veštačenje je ipak obavljeno 5. maja 1998. godine, a izveštaj je stigao tek tri godine kasnije, 3. avgusta 2001.
Taj izveštaj išao je naruku prvobitnom zaključku, ali Okružni sud nije bio zadovoljan njime, te je tražio veštačenje Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu.
Izveštaj je stigao 4. novembra 2003. Stručnjaci sa ovog instituta nisu objasnili trag krvi sa bočne strane fotelje, u kojoj je navodno Dada sedela kad je pucala iz lovačke puške na sebe. Jedino navode da je veštak Mirjana Štajner obavila analizu krvi, koja najverovatnije pripada grupi A. Predložili su analizu podloga sa kojih je uzeta krv, kako bi se isključio lažni rezultat.
Naime, Štajnerova je utvrdila da tragovi na desnoj bočnoj strani fotelje pripadaju krvnoj grupi A, a da je krv ispod fotelje i na sedištu nulte - Dadine grupe. Tapušković je insistirao da se istraži odakle tragovi dve krvne grupe, ali od toga zasada nema ništa.
U međuvremenu, policija je, na zahtev tužilaštva, počela da saslušava osobe koje su u periodu od Dadine smrti izjavljivale da imaju saznanja o tome. Nešto kasnije, u maju 2005. godine, advokat Tapušković je sudu poslao akt u kojem je protestovao jer se predugo radi na ovom slučaju.
Novembra 2006. tužilaštvo je naložilo novo sudsko-medicinsko i balističko veštačenje. Nalaz veštaka balističara Vlade Kostića u sud je stigao poslednjeg dana maja prošle godine. Prema njemu, “najverovatnije se radi o ubistvu”. Ali, ni ova činjenica nije navela tužilaštvo da nešto konkretno preduzme. To rade tek pošto je sud odbio njihov zahtev da se obave još neka dopunska veštačenja i da se daju jedinstvena mišljenja balističara i Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu. Nikome u sudu nije bilo jasno zašto tužilaštvo i pored novog balističkog nalaza sve ovo traži. Sami se nisu potrudili da to objasne.
Konačno, tek 28. januara okružni tužilac je tražio od policije sprovođenje istražnih radnji, a sve u cilju pronalaženja ubice Dade Vujasinović.
(Nastaviće se)