SAMO dan posle policije u stan Radislave Dade Vujasinović ušao je bivši inspektor MUP Srbije Mladen Lojović, koji je obavio uviđaj na zahtev njenih roditelja. Dadu je poznavao dugi niz godina i dosta je znao šta je radila.
Pomoć je potražio od takođe bivšeg inspektora Mirka Gojkovića, stručnjaka u odeljenju za krvne delikte i sada pokojnog inspektora Miroslava Bižića.
Poslednji put Lojović ju je video nekoliko dana pre smrti, kad se vratila iz Novog Pazara, odakle je donela “novinarsku bombu”. Otkrila je da su neki Srbi muslimanima prodavali oružje, a svu dokumentaciju do koje je došla spakovala je u jednu zelenu fasciklu. Imala je i nekoliko snimljenih kaseta.
Kad je video kakav je stan i kad je pogledao fotografije sa uviđaja Lojoviću je bilo jasno da se Dada nije ubila.
Odmah je video da zelene fascikle nema, a na mestu gde su stajale kasete, nekoliko kutija je bilo prazno. Ali, ovo nije bilo jedino što je nedostajalo.
Nepoznatoj osobi u GSUP Beograd predati su odeća i delovi municije pronađeni u stanu, posle čega im se gubi svaki trag.
Analizom Dadinog džempera utvrdilo bi se da do opaljenja nije došlo iz potpunog prislona, već sa razdaljine od desetak centimetara.
Pošto je Lojović obavio prvi deo posla, roditelji su krenuli u sledeću etapu. Angažovali su Zorana Jovanovića, jednog od najiskusnijih veštaka balističara i dr Rastislava Lazarevića, specijalistu za sudsku medicinu. Oni su potpuno rekonstruisali događaj, sačinili su fotodokumentaciju i obavili neophodna merenja, izvršili su i eksperimentalno ispaljivanje iz lovačke puške.
Ukazali su da rana na levoj strani grudi nema sve karakteristike rane iz apsolutne blizine, da je hitac ispaljen sa udaljenosti od najmanje deset centimetara.
Takođe, tragovi nađeni na licu mesta, prema njihovom nalazu, ukazuju da povredu nije mogla naneti sama, kao i da oštećenja na zidu i slikama nisu mogla nastati da je sama ispalila hitac u sebe. Kad dođe do neslaganja u nalazima dve grupe veštaka, zakon nalaže da se obavi superveštačenje. Okružno javno tužilaštvo je ovaj deo posla poverilo Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu.
Veštaci, doktori Dragan Drašković, Miloš Tasić i Milan Simić u svom izveštaju su naveli “da elementi vezani za ustreljivanje ne isključuju samoubilačko poreklo ove nasilne smrti”.
Oni su takođe utvrdili da je Dada mnogo krvarila i da je ono trajalo nekoliko minuta, ali da joj je za to vreme svest bila delimično očuvana.
To bi značilo da se mogla kretati i pomerati predmete, ali i da je u tom slučaju morala iza sebe da ostavlja tragove krvi.
Ali, oni su pronađeni samo u neposrednoj blizini tela.
Pošto se slučaj vodio kao samoubistvo nikakve istražne radnje tužilaštvo nije zahtevalo. Što se njih ticalo sve je bilo jasno.
Međutim, Dadini roditelji nikako sa tim nisu hteli da se pomire. Pored toga što su privatno angažovali bivšeg inspektora i veštake, svoje punomoćje dali su i advokatu Branislavu Tapuškoviću, koji već skoro 15 godina ovaj slučaj “održava u životu”. Da će imati težak posao postaje jasno onog trenutka kad njihova krivična prijava protiv NN lica biva odbačena 1995. godine.
Od tada, na svaki pokušaj da se slučaj zatvori, advokat je tražio da se obave neke nove radnje. Tragično je što je ovaj predmet više bio po fiokama nego što se po njemu nešto radilo.
(Nastaviće se)