SUKOBI vojvode Raka Levajca sa Karađorđem i Milošem jasno pokazuju da je bio ličnost od integriteta. Vojvoda nemirnog duha, ratujući u mnogim bitkama rame uz rame sa njima, ipak nije želeo da se povinuje autoritetu vožda i kneza.
Na osnovu šturih podataka nije do kraja jasno zašto je vojvoda Rako Levajac došao u sukob sa Karađorđem. Verovatno je razlog sukoba neizvršavanje Karađorđevog naređenja za hapšenje hajduka u užičkom i sokoskom kraju. Takođe, moguće je da je vojvoda Rako Levajac kao čovek blizak vojvodi Milanu Obrenoviću, kako se ustanak bližio kraju, zauzimao kritički stav prema voždu. Milan Obrenović je do 1810. godine bio jedna od značajnijih ličnosti koje su činile opoziciju Karađorđu.
Tako je Rako Levajac 1813. godine ostao bez titule vojvode nahije užičke, koju je nosio dve godine. Slom ustanka dočekao je u senci, daleko od vožda, ostajući u Srbiji.
Do razilaženja sa knezom Milošem došlo je 1824/25. godine. Rako Levajac je bio osumnjičen za učešće u pripremanju bune u Rudničkoj nahiji. Znajući na koji se način knez obračunavao sa političkim protivnicima iznenađujuće je da je Rako Levajac život završio prirodnom smrću.
Godine 1865, četrdeset godina posle Drugog srpskog ustanka, kada su sreski načelnici u Srbiji prikupljali imena značajnih učesnika za potrebe obeležavanja važnog jubileja, obrenovićevska Srbija se osvetila vojvodi Raku Levajcu. Njegovo ime, kao i imena mnogih neistomišljenika prvog Obrenovića, zaboravljeno je. Neverovatna slučajnost. Tako je, u vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovića, u vreme kada je Srbija na trenutak zaličila na modernu Evropu, učinjeno nasilje nad istorijom.
Međutim, zaboravljanje vojvode Raka Levajca 1865. godine nije bilo poslednje. Vojvoda je ponovo zaboravljen 1935. godine kada je završena izgradnja nove crkve u Mojsinju. Naime, posle smrti, 17. oktobra 1833. godine vojvoda Rako Levajac je sahranjen pored stare mojsinjske crkve. Kao obeležje na njegovom grobu nalazila se nadgrobna ploča od belog mermera sa natpisom:
Pod ovom mramornom pločom leži Rako Ljevajac. Vo vremja Druga vojina bio je vojvoda. Požive leta pedeset šest. Preminu meseca oktomvri 17. 1833.
U sklopu nove crkve izgrađena je i kosturnica u kojoj se nalaze kosti sahranjenih pored stare crkve, čija su imena zapisana u crkvi. Ime vojvode Raka Levajca ponovo je izostavljeno. Godine 1935. Srbija bejaše karađorđevićevska.
Biografija vojvode Raka Levajca, iako pisana na osnovu oskudne arhivske građe, jasno pokazuje da se radi o ličnosti čiji doprinos u organizovanju i vođenju naroda u dugotrajnoj i mukotrpnoj borbi protiv Turaka prevazilazi granice čačanskog i rudničkog kraja. Kao učesnik značajnih ustaničkih skupova, pregovaračkih i izaslaničkih delegacija, ali i kao poznati megdandžija i učesnik u najznačajnijim bitkama Prvog i Drugog srpskog ustanka, vojvoda Rako Levajac je zaslužio važnije mesto u istoriji ustaničke Srbije.
Ova kratka biografija, kratka zbog nedopustivog zaboravljanja, zbog zuba vremena i zlih očiju, predstavlja pokušaj da se ovovremenim i budućim generacijama približi prošlost, narušena zapostavljanjem neospornih istorijskih vrednosti.
Kraj