"SA Česima je dogovoreno da predsednik Nikola Pašić učini zvaničnu posetu ovoj prijateljskoj nam zemlji i da tom prilikom kao pokrovitelj Praškog velesajma bude pozdravljen na svečanoj sednici svih ujedinjenih čehoslovačkih preduzeća koja su u tom konzorciju. Ali je poseta pokvarena, jer se u međuvremenu ispostavilo da sa Praškim velesajmom održava, po svom običaju, prljave veze predsednikov sin Rada. Tako se u poslednjem trenutku izbegla stramota za celu kraljevinu SHS da građani jedne strane zemlje dočekaju predsednika vlade koji ima ulogu pomoćnika svoga sina aferaša", čita dalje Janković.
"Treba li vam još dokaza da se vaš sin služi vašim imenom i autoritetom za svoje lako bogaćenje?", upita kralj.
"Mi sa Čehoslovačkom održavamo najprijateljskije i bratske odnose i uzajamne posete su potrebne i korisne", odgovori Pašić.
"Opet se vi pravite da me ne razumete", reče kralj.
"Šta mislite, gospodo", nastavi čitanje Janković, "ko u kabinetu kraljevske vlade vodi glavnu reč, kada njome predsedava Nikola Pašić? Pogrešili ste ako ste pomislili da je to pomenuti sedobradi državnik. Ne, gospodo moja, iza kulise stoji njegov mili sin Radomir Pašić i povlači konce, a ministri igraju kao lutke u pozorištu. Otkriveni čekovi od 100.000 francuskih franaka u Francuskoj hipotekarnoj banci, koje je naplatio Rada Pašić, a koji su potom jednostavno uništeni, svedoče da iz raznih fondova kojima kontrolisano raspolaže Nikola Pašić odvoji po koji miliončić i za svoga razmaženog sinčića."
"Šta na to kažete?", upita kralj.
"Zna se za šta se odvajaju pare iz dispozicionog fonda", reča Pašić.
"Vi ste sami priznali da je sve to urađeno po vašem naređenju", reče kralj.
"Zbog državnih tajni, ovaj..."

Siromah i - dug

"VRHUNAC skandaloznih finansijskih afera Rade Pašića, koji sve to radi, dabome, uz tihu, ali čvrstu podršku svog oca, u vezi je sa zajmom od Italije. Italijani su odobrili zajam kraljevini SHS za gradnju Jadranske železnice. Ali pod takvim uslovima? Sav materijal se naručuje iz Italije, radovima upravljaju italijanski inženjeri, a tri četvrtine radne snage moraju biti Italijani iz Dalmacije ili Italije. Dakle, tako što se još može desiti samo u nekakvoj koloniji. Nismo li i mi ovakvim ugovorom na najboljem putu da postanemo italijanska kolonija?"
"No", reče kratko kralj gledajući Pašića netremice.
"Vaše veličanstvo, kad siromah traži zajam, onda mora prihvatiti i uslove onoga koji daje pare", reče Pašić.
"Takav odgovor nisam očekivao. Zbog procenta koji je uzeo vaš sin, vi odobravate ugovor koji se graniči sa izdajom..."
"Ovaj..."
"Nisam završio, gospodine Pašiću! S jedne strane upozoravate u vašem političkom programu na opasnost od Musolinijeve politike i italijanske iredente koja svim silama radi da otcepi naše krajeve i pripoji ih Italiji, a s druge strane, radi materijalne koristi, odobravate sraman ugovor, koji širom otvara vrata takvoj jednoj imperijalističkoj politici... Kako vam ja mogu poveriti mandat za sastav nove vlade, ako ovde, preda mnom i pred uvaženim predsednikom skupštine gospodinom Markom Trifkovićem i ministrom dvora gospodinom Dragomirom Jankovićem, odlučno i kategorički ne izjavite da ne stojite ni iza jedne afere vašeg sina. Zapamtite, moj počivši otac kralj Petar nije mnogo oklevao da osudi postupke svoga sina, prestolonaslednika Đorđa, i liši ga krune, a radi dobra države i naroda!"
"Veliki kralj, počivši Petar Prvi, Bog da mu dušu prosti, imao je dva sina, a ja samo jednog", reče Pašić.

Uvrede kralja

KRALj ljutito dunu kroz svoj dug, grbav nos, zgužva nekakvu hartiju i pogleda prema ministru dvora. Ovaj je ćutao, zbunjen, kao da je bio već sit čitanja i ovog uzaludnog ubeđivanja, koje nije moglo da slomi starog Pašića, jer je on čvrsto stajao iza svog jedinca, a nije se odricao ni prava na mandat koji mu je po Ustavu pripadao.
"Ima li još, Dragiša?", upita Pašić.
Ministar dvora ga pogleda s čuđenjem.
"Nisam ja Dragiša, gospodine predsedniče!"
"Znam, znam. Nego to isto o mom Radi mi je već sve rekao gospodin Dragiša Stojadinović, načelnik... On se zavadio sa mojim Radom oko neke provizije... Nije dobio ono što je tražio, pa je navalio da isteruje pravdu... Ovaj, kad čoveku nešto fali, uvek se poziva na pravdu", reče Pašić.
"Gospodin Stojadinović nije isterao pravdu, ali ste vi isterali njegovog tasta Ljubu Jovanovića iz stranke", reče kralj.
"Nisam ja sam! Glasali smo svi! Tako je po statutu naše stranke. Glasa se, pa kako većina odluči", reče Pašić.
"Znamo mi za tu vašu većinu. Nemojte mi samo vi govoriti o demokratiji... Nego, kad smo već kod Dragiše, zašto ste naredili da mu se pretrese kabinet? Šta ste tražili, koja dokumenta, dede, recite?"
"Naredbu o pretresu potpisao je dr Ivan Krajač, a ne ja", reče Pašić.
"Radić kaže da je prevaren, izigran, uvučen u jednu prljavu rabotu, ne znajući krajnji cilj."
"Nije Stipica Radić tako naivan, vaše veličanstvo, kao što vam se, možebit, predstavlja."
"I šta ste našli u kabinetu gospodina Stojadinovića?"
"Ništa."
"Znate li zašto?"
"Ovaj, ja ne znam šta su tamo tražili Radićevi ljudi."
"Znate, znate! Vi ste u ime koalicije zamolili za taj pretres. Nažalost, niste ništa pronašli. Ono što ste tražili tamo, evo, nalazi se ovde."
Kralj izvuče jedan papir i poče da maše njime.
"Tražili ste menicu na kojoj je vaš sin falsifikovao moj potpis i tako uvredio kralja, dvor i naneo ljagu mojoj časti! Šta vi mislite, gospodine Pašiću, da ću ja dozvoliti da gospodin Rada koristi i kraljevski autoritet da bi pljačkao? Ne, varate se. Mi smo ovde sada načisto. Ili ćete sa svojom strankom voditi politiku, ili ćete i dalje štititi afere vašeg jedinca? Odlučite se i to odmah!"
(Nastaviće se)