MERI Hemingvej, četvrta po redu supruga slavnog pisca, nije ni sanjala da će se njeno ime naći u obaveštajnim spisima koji opisuju kako su agenti CIA pripremali plan da kubanskog lidera Fidela Kastra, sa kojim se družio njen muž Ernest, likvidiraju baš u njihovoj kući “Finka Vihia”, u predgrađu Havane.
A evo kako se ona našla u zavereničkoj mreži američkih planova protiv kubanskog vođe.
Ernest Hemingvej i njegova supruga Meri živeli su u toj vili, u živopisnom prdgrađu Havane, u vreme kada se Kastro sa svojim barbudosima spuštao sa Sijera Maestre i pobedonosno ulazio u Havanu.
Slavni američki pisac, koji je u toj kući napisao svoje čuveno delo “Starac i more”, imao je simpatije za kubansku revoluciju i ubrzo posle njene pobede, našao se sa Kastrom, sa kojim će nešto kasnije učestvovati na takmičenju u lovu na “veliku ribu”, pošto su obojica bili pasionirani ribari.
Hemingvej je, zahvaljujući toj pasiji i svom druženju sa lokalnim “kapetanom” Gregorijem Fuentesom, našao inspiraciju, pa čak i srž fabule, za roman “Starac i more”, koji će mu doneti Nobelovu nagradu.
Ali, nisu se družili dugo. Hemingvej je u leto 1961. godine otišao u rodni Ajdaho i tamo je 2. jula, te iste godine izvršio samoubistvo.
Meri koja se nalazila sa njim, sahranila je muža, a onda je, pošto se oporavila od šoka, krenula u Havanu da sredi i pokupi ličnu i literarnu zaostavštinu svog muža.
KUBANCI su je toplo dočekali. Kastro joj je poručio da će joj njegova vlada biti na usluzi u svemu šta joj bude trebalo.
“A onda se, zapisala je Meri u svojim sećanjima, Kastro jedne noći iznenada pojavio sa džipom u kojem je sam sedeo za volanom.
Primetila sam još jedna kola ispred kapije i nikog više iz njegove pratnje.
Bio je neposredan i direktan.
Rekao mi je:
- Mi nameravamo da od ove vaše kuće napravimo Hemingvejev muzej. On je ovde živeo dvadesetak godina, on je jako bio vezan za Kubu. Nadam se da se vi slažete sa tom idejom.
- Složila sam se odmah - piše Meri. - Kastro je poželeo da vidi kuću, sto za kojim je Ernest napisao “Starac i more”. A onda smo izašli u dvorište.
Tamo je podignut toranj, visok desetak metara, na čijem je vrhu bila njegova rezervna radna soba, u koju je odlazio da piše, sklanjajući se od prijatelja i posetilaca...
Kastro se na toranj popeo skoro trčeći, sam, bez telohranitelja, bez ikakvih mera predostrožnosti...
Meri se posle vratila u Ameriku i kada je svojim prijateljima, bliskim Beloj kući i obaveštajnim službama, ispričala ovaj detalj kako se Kastro peo na toranj i dolazio na Hemingvejevu finku bez pratnje, nekom je sinula ideja da bi se tu kubanskom vođi mogla postaviti “sačekuša”!
Tako je i nastala tajna operacija “Kapija kod Hemingveja”, čiji je dosije nedavno izašao na površinu i u čijim se spisima takođe pominje i ime Meri Hamingvej, koja je otišla na onaj svet, a da nije znala da je njena priča o susretu sa Fidelom Kastrom inspirisala još jednu zaveru protiv kubanskog vođe.
Dvojica američkih novinara Dejvid Korn i Gas Ruso, našli su u arhivi Pentagona, “papir”, sa oznakom “top sikret”, o toj aferi, pisan pre 39 godina i obelodanili ga preko stranica lista “Nejšn”.
Ideja o likvidiranju Kastra na “kapiji” Hemingvejeve kuće, našla se na jednom zatvorenom sastanku u Beloj kući 16. oktobra 1962. godine. Bili su prisutni predsednik Džon Kenedi, njegov brat Robert, koji je onda bio ministar pravosuđa, inače, zadužen za slučaj Kube, zatim direktor CIA Džon Makon, savetnik za nacionalnu bezbednost Džordž Bandi, general Edvard Lendsdejl, koji je i sačinio belešku o operaciji “Hemingvejeva kapija”.
Kako se može zaključiti iz tih tajnih spisa, ideja je bila da se Kastro, koji će se sigurno opet pojaviti u “Finki Vihia”, ako ne pre, a ono kada bude muzej otvaran, tamo sačeka i likvidira.
Plan je bio toliko tajan da za njega nije smela da zna ni grupa funkcionera i agenata koji su vodili operaciju “Mungos” na čijoj je meti takođe bio Kastro.
Ta operacija “Mungos”, imala je za cilj da kombinacijom zavereničkih i obaveštajnih akcija podstakne dizanje gerilskog ustanka na Kubi, da izoluje, minira i obori Kastrov režim, makar i po cenu njegove likvidacije.
Zavera “Kapija kod Hemingvejeva”, kako se sada obelodanjuje, imala je nešto uži manevarski prostor: da se likvidira Kastro, a sve ostalo će doći samo po sebi, jer bi njegova smrt, kako je rečeno u Beloj kući, delovala kao “potpaljivanje baruta” za opšti haos i u kojem bi se narod digao na noge.
Ništa se nije desilo. Kastro je nastavio da čita knjigu “Starac i more”, koja mu je, kako je sam rekao, uz “Sto godina samoće” Garsije Markesa, omiljeno štivo, a CIA je kovala nove zavere protiv njega.
Pojavili su se na površini novi tajni dokumenti CIA koji govore o tome kako je američka administracija davala ogroman novac mafijašima kubanskog porekla da otruju, ili na bilo koji način ubiju Fidela Kastra.
Kubanski hroničari tvrde da je takvih pokušaja bilo 637!

MAŠINA ZA UBIJANJE
KAD je čuo za nove zavere koje su isplivale na površinu sa obelodanjivanjem tajnih dokumenata agencija CIA, Kastro je rekao da nije iznenađen, da je to stara, dobro poznata priča.
”CIA je mašina za ubijanje”, napisao je u jednoj svojoj kolumni prošle jeseni.
”Oni su oduvek tako radili, a tako čine i danas. Ja znam da je i Buš odobrio moju likvidaciju...”
(Nastaviće se)