Fidel Kastro umre u Majamiju bar jednom nedeljno, obično petkom.
To već liči na onu čuvenu novelu Garsije Markesa "Hronika najavljene smrti", koju ovoga puta, sa primetnom dozom nestrpljenja, pišu i čitaju pripadnici kubanske političke emigracije na Floridi, a pogotovo u Majamiju, koju ne zovu bez razloga "Mala Havana".
Kastro tamo umire petkom, valjda zato da bi njegovi oprobani neprijatelji imali ceo vikend za "pogreb".
U Majamiju je jednog petka u januaru krenula takva vest. Ljudi su tog dana presretali jedni druge na ulicama, prenoseći od usta do usta dugo očekivanu vest.
"Jesi li čuo, umro Fidel..."
"Čuo sam. U Havani će to, kažu, za dva sata i zvanično saopštiti."
Reporter američkog lista na španskom "El Diario", Herson Borero, piše da to nije bio jedini petak u kojem je Fidel preminuo. Prošlog leta ih je bilo tri-četiri, mada je vest najavljivana i drugim danima. Borero kaže da je izračunao da, kada se uzmu sve one vesti, podvale i spekulacije o Kastrovom umiranju, još od vremena Sijera Maestre pa do Kastrove operacije, dakle u tih 49 godina koliko je na vlasti, on je odlazio sa ovog sveta bar 576 puta. "To je za Ginisa", primećuje Borero.
Te spekulacije podstiče, svakako, i Kastrova duga bolest i misterija koja se stvara oko nje. On je pao na bolesničku postelju 27. jula 2006. godine i od onda ga nema u javnosti. Pojavio se nekoliko puta preko video-snimaka i sa svojim kolumnama na stranicama "Granme". O stanju njegovog zdravlja svedočili su retki posetioci, a među njima najčešće venecuelanski predsednik Ugo Čaves, koji je za sebe uzeo ulogu predsednika Kastrovog konzilijuma.
Takve vesti su podstakla i ona povremena saopštenja američkih obaveštajnih službi koje su tvrdile da su otkrile da je Kastro suočen sa "završnom fazom raka" i da su mu "dani odbrojani". Najdalje u tome je otišao ondašnji američki "obaveštajni car" Džon Negroponte, koji je nekoliko sedmica posle Kastrove operacije obavestio svog šefa Buša da je kubanski lider "gotov".
Glasine o Kastrovom kraju, podsticala je svakako i misterija oko stanja njegovog zdravlja, jer je kubansko rukovodstvo, zajedno sa Fidelom, pre nego će on leći na operacioni sto, odlučilo da Kastrova bolest bude "državna tajna". "Činimo to zbog njih, naših neprijatelja sa severa", objašnjeno je u Havani u julu 2006. godine.
U Majamiju je u međuvremenu nastavljena "mrtvačka groznica". Kako izveštava "Vol Strit džornal", tamošnji Kubanci, obuzeti mržnjom protiv kubanskog vođe, prosto su raspamećeni. Gradske vlasti su sačinile hitan plan da ih vest iz Havane ne bi iznenadila, jer znaju da će onda više hiljada ljudi izaći na ulice. Možda će neki pokušati da zaplivaju prema Kubi, moguće je da i otuda krenu izbeglice.
A u međuvremenu se priča svašta. Jedan građanin "Male Havane", pozvao je jednog dana lokalnu televiziju da im saopšti "važnu vest", koja mora imati veze sa Kastrovom smrću. On je javljao da je sa američke obale i iz svog čamca primetio egipatske lađe u priobalnim vodama Kube, kako se primiču Havani. On je dojavio da je ubeđen da se u njima nalaze stručnjaci za balsamovanje Kastrovog tela?!
Jedan drugi slušalac radija javljao je da ima pouzdane informacije da se u Havani ne može naći buket cveća, jer je sve bezecovano za pripreme Fidelovog poslednjeg oproštaja.
I tako redom. Američke vlasti su opreznije. Onaj "obaveštajni car" Negroponte je promenio resor, a tamošnje novine upozoravaju Bušovu administraciju da bude opreznija sa "starim liscem" Kastrom, da se sa njim nikada ne zna šta smera, pa čak ni to da li je živ ili mrtav.
"Državna tajna" Kastrove bolesti se nastavljala, ali su vesti i detalji počeli da cure. I sam Fidel je u jednoj od svojih kolumni napisao da je bio na "ivici smrti". Bolivijski predsednik Evo Morales, blizak Kastrov prijatelj, otkrio je da je Fidel, pošto je pao na bolesničku postelju, operisan "najmanje deset puta" i da je njegova sudbina bila sasvim neizvesna. To potvrđuje i Ugo Čaves koji je često obilazio obolelog Kastra. "U jednom trenutku, rekao je on, život mu je visio o koncu..."
Sada se stanje zdravlja kubanskog vođe stabilizovalo, nije više u krizi, šeta, radi gimnastiku, povratio je nešto od težine, ali i sam kaže da nije u stanju da se vrati na funkcije koje je napustio pre 19 meseci.
Ni Amerikanci, koji se grozničavo bave temom Kube, njenom tranzicijom i odlaskom Fidela Kastra, nisu uspeli da prodru u tajne njegove bolesti. Istina, preduzeli su sve što se može. Angažovali su i "satelitski konzilijum" koji je sa nebeskih visina, kako su saopštili, locirao kuću u kojoj se Kastro leči. "Videli smo ga u trenerci kako se šeta i kako pokušava da radi gimnastiku."
U Majamiju su manje oprezni. Oni čekaju sledeći petak.


ČUVA ME BOG
I predsedniku Džordžu Bušu, kome je Kastro kao i devetorici njegovih prethodnika iz Bele kuće opsesija, prošlog leta se omakla još jedna smrt kubanskog vođe.
Desilo se to na nekakvoj proslavi u Akademiji vojne mornarice na Rod Ajlandu. Ponet tom opsesijom i lak na rečima, kakvim ga je bog dao, on je izgovorio i ove reči: "Valjda će Svevišnji ovog puta odvesti ka sebi Fidela Kastra."
Prolomio se aplauz.
Nekoliko dana kasnije Kastro je odgovorio iz bolesničke posetlje:
"Sada mi je jasno, rekao je, kako sam preživeo tolike zavere i pretnje, pa i ove koje dolaze od Buša. Čuva me, eto, dobri Bog..."
(Nastaviće se)