ŠTA je bilo sa moštima svetog Nikole po njihovom prenošenju u Bari? Njegovi biografi se oko toga razilaze. Jedni tvrde da su one položene u crkvi svetog Jevstatija, drugi da su pohranjene u crkvi svetog Jovana Preteče. Svi se, međutim, slažu da su se oko Nikolinih moštiju odmah počela događati mnoga čudesa.
Donesene u nedelju uveče (9. maja), mošti su već u ponedeljak počele da isceljuju bolesnike. Neki od njih bili su slepi, drugi hromi, treći besomučni. U ponedeljak je isceljeno 47 bolesnika, u utorak 22, u sredu 29. U četvrtak ovaj svetac iscelio je čoveka koji je bio gluvonem pet godina. Hagiografi kažu da je na ovaj način za nedelju dana isceljeno 111 ljudi. Čudotvorna blagodet izlivala se iz moštiju svetog Nikole kao iz nekog izvora.
Posle dve godine, Nikoline mošti prenete su u kriptu novoizgrađenog hrama posvećenog ovom svecu. To se dogodilo 1. oktobra 1089. godine. Tim povodom održana je velika svečanost kojom je rukovodio papa Urban II. Nadzemni deo tog novog hrama, bazilika, završen je nekoliko godina kasnije (22. juna 1197). Ta crkva, koja je ponela ime svetog Nikole Čudotvorca, bila je skupoceno ukrašena. Kivot u kome su pohranjene njegove mošti izrađen je od srebra, zatim pozlaćen i ukrašen dragim kamenjem.
Od tada se svake godine 9. maja slavi preseljenje Nikolinih moštiju i to dvostruko: prenos njegovih moštiju iz grada Mire u Bari i prenos iz crkve svetog Jovana Preteče (odnosno crkve svetog Jestatija) u crkvu svetog Nikole Čudotvorca.
Nekoliko godina kasnije, jednom monahu javio se Nikola i rekao da se njegove mošti stave pod sveti presto u oltaru. Monasi tako i postupe. I od tada na tom mestu neprekidno teče miro koje daje isceljenje od svakojakih bolesti.
Drugi deo moštiju svetog Nikole nalazi se danas u Veneciji. Priča o tome kako su se Mlečani dokopali ove svetinje je vrlo interesantna. U prvom krstaškom pohodu učestvovali su i oni. Njihovi vojnici krenuli su prema Jerusalimu, preko Dalmacije i Rodosa. Sa njima je bio i biskup Enriko Kontarini. Kad su mletački krstaši stigli u grad Mire, potražili su Svetonikolijansku crkvu. U njoj su zatekli četiri monaha koji su im pokazali razbijeni kameni kovčeg u kome su nekada bile mošti svetog Nikole.
Monasi su rekli krstašima da su te svetinje odneli morepolovci iz grada Barija. Ali, Mlečani u to ne poverovaše. Razbili su u komade Nikolin kovčeg i u njemu našli vodu i “ulje”. Bilo je to sveto miro. Nezadovoljni, Mlečani su razrovali celu crkvu, sve prevrnuli naglavačke, ali ništa nisu našli. Onda su na muke stavili monahe. Ovi su dugo odbijali da išta kažu. Na kraju su pokazali grobna mesta Nikolinih prethodnika - episkopa Teodora i Nikolaja, Nikolinog strica.
I kad su već pakovali njihove mošti, u crkvi se osetio neki miomir. Mlečani počnu ponovo da pretražuju crkvu, uđu u bočni oltar, gde je Nikola vršio službu, i na zidu ugledaju fresku sa njegovim likom. Razbiju pod oltara, počnu da kopaju, i ispod prvog sloja zemlje, naiđu na drugi pod. Pošto su uklonili veliko kamenje, naišli su na sloj staklaste materije. U njoj se nalazila nekakva smesa slična asfaltu. Kad su to razbili, unutra su bile mošti svetog Nikole.
Biskup Kontarini zamotao je Nikoline mošti u svoju mantiju i tad se desilo čudo. Palmina grana, koju je Nikola doneo iz Jerusalima, i koja je zajedno s njim bila položena u njegov grob, ozelene i pusti izdanke. Mlečani su ovu granu poneli kao svedočanstvo sile Božje. A na mestu gde su pronašli Nikoline mošti, bio je natpis na grčkom: “Ovde počiva episkop Nikola, slavan po svojim čudesima i na zemlji i na moru”.
(KRAJ)