SVETI Nikola predstavio se u Gospodu, sasvim spokojno, 6. decembra 342. godine. Njegovom pogrebu u Mirama prisustvovao je silan narod iz Likeje. Svetitelja su na onaj svet ispratila mnoga sveštena lica - episkopi, klirici i inoci.
Nikolin hagiograf Metafrast ovako opisuje taj događaj: - Dosegavši veoma duboku starost i ispunivši množinu dana Božjih, i veliki Nikola tako telesno zanemože, budući da i sam beše ljudsko lice, te morađaše da se opštem zakonu čovečanske prirode potčini i zakratko dopadne bolesti. Ona mu, pak, prolazaše u blagodarenjima Bogu i pesmopojima ishoda duše i za smrt priprave, s nadom u predstavljanje, i u najdubljega umiljenje dovođaše. Jer, kao što je drugim stalo da u ploti ostanu da žive, njemu tako beše stalo da se od nje rastane.
Opis Nikoline smrti Metafrast završava rečima: - I tako Svetitelj Mirikijski ostavi ovaj život i u onaj veličanstveni i blaženi pređe, sadružujući se u sijanju sa anđelima i salikujući sa njima u jasnijem i čistijem sagledavanju svetlosti Svete Trojice. Njegovo časno telo, pak, rukama svetih episkopa i vascelog klira u svetlim odeždama sa počastima bi preneto u Mirski hram i otada do danas proizliva miro, od duševnih i telesnih bolesti lek.
TELO Nikolino bilo je položeno u Saborni hram u Mirama koji je on sam sagradio. Njegove svete mošti počivale su na ovom mestu punih sedam i po vekova. Kada su Likiju, ognjen i mačem, pokorili i osvojili Saraceni, porušen je i hram Svetog Nikole sa njegovom grobnicom. Ovo sveto mesto bilo je, zatim, zapustelo, a čuvali su ga samo malobrojni monasi.
Prema kazivanju Nikolinih hagiografa, Sveti Nikola se 1087. godine javio jednom svešteniku u Bariju, koji je tada bio vizantijski grad, i izdao mu sledeću zapovest: - Reci građanima i svemu zboru crkvenom da idu u likijski grad Mire, uzmu tamo moje mošti, prenesu ih u grad Bari, i tu polože, jer ne mogu da borave tamo u opustošenom mestu. Ovo tako hoće Gospod Bog.
Sutradan je ovaj sveštenik otišao u crkvu i ispričao narodu i sveštenstvu kako mu se javio Sveti Nikola i šta mu je rekao. Oni se silno obradovaše i kazaše: - Danas Gospod Bog obilno izli milost svoju na nas i na naš grad, jer nas udostoji da primimo njegovog ugodnika Svetog Nikolu.
Radi tog poduhvata građani Barija opreme tri lađe žitom i kao tobožnji trgovci krenu na put. Ova predostrožnost bila je potrebna kako bi se uspavala budnost Venecijanaca koji su se, saznavši za namere onih iz Barija, pripremali da pre njih stignu do svetiteljevih moštiju. Ploveći okolnim putem, uz obale Egipta i Palestine, Barijani su, najpre, stigli u Antiohiju gde su prodali žito, a odatle u luku grada Mire.
Da ne bi privukli veliku pažnju, poslali su izvidnicu do svetiteljevog groba. Kad se izvidnica uverila da tu nema nikakvih posebnih straža (grobno mesto čuvala su četiri stara monaha) krenu i ostali. Monasi, međutim, nisu hteli da pokažu gde je Nikolino grobno mesto. Nisu pristali ni kad su im ponudili trista zlatnika. Zatim su primenili silu.
Svezali su monahe i zapretili im da će ih staviti na velike muke. Tek tada su monasi pristali da pokažu mesto gde su mošti Svetog Nikole.
Nikolina grobnica bila je ispod popločanog patosa crkve. Barijani su poskidali ploče i otkopali teški kameni kovčeg. Kad su ga otvorili, imali su šta da vide i osete: cela grobnica bila je ispunjena blagouhonim mirom. Pošto nisu mogli da ponesu ceo kovčeg, Barijani uzmu samo mošti Svetog Nikole, i to ne sve, nego jedan njihov deo. Do Barija su putovali devet dana.


Feljton je napravljen prema knjizi "Sveti Nikola, pravilo vere i srpska slava", koju su sa blagoslovom srpskog patrijarha Pavla i trudom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, izdale "Svetigora" i "Novosti".
(Nastaviće se)