U vreme svetog Nikole Hristova crkva bila je na velikim iskušenjima. Pisci njegovog žitija kažu da se pojavilo “mnogo onih koji su sejali plevu jeresi”. Pastiri, neutvrđeni u veri, širili su lažna učenja koja su ljude udaljavala od Boga.
Jedan od onih sveštenika koji je najviše “uskolebao Crkvu”, zvao se Arije. On se toliko pogordio da je počeo nečastivo da uči o Isusu Hristu. Tvrdio je da Isus nije istiniti Bog nego samo stvorenje Božije. Pod njegov uticaj pali su ne samo laici već i mnogi arhijereji i sveštenici. Pretio je veliki raskol.
Na zahtev cara Konstantina, u Nikeji je održan sabor na kome je trebalo raščistiti šta je šta. Da li je istina ono što zagovara Arije i njegove pristalice, ili je istina ono što zastupa Crkva. A Crkva je tvrdila da su Sin i Sveti duh ravni Ocu, ravnosilni i ravnobožanstveni, jedne prirode i jedne suštnosti, ne slivajući ih i ne mešajući ih, ali i ne razdvajajući. U radu Sabora u Nikeji, kao arhijerej, učestvovao je i Nikola. Hagiografi Nikolini kažu da je on bio najljući protivnik Arija: - Vatrenom propovedi, kao mačem, u korenu je sasecao Arijev raskol, taj smrtonosni otrov. Govorio je da su hrišćani, počev od apostola, neizmenjeno verovali u božanstvo Isusa Hrista i nikada nisu unižavali njegov Ipostas.
Jedan od inoka Studitskog manastira u Carigradu ovako je opisao smeli nastup svetog Nikole na Nikejskom saboru:
- Nadahnut revnošću za Gospoda, ne podnoseći Arijevo bogohuljenje, Nikola udari jeretika po obrazu. Oci su taj postupak smatrali drskim. Nikola je zbog toga čak bio lišen arhijerejskog čina i zatočen u tamnicu.
Nikolini hagiografi tvrde da su taj njegov postupak - kao božanstvenu revnost pobornika istine - odobrili sam Isus Hristos i presveta Bogorodica. Javili su se Nikoli u tamnici i uručili mu Sveto jevanđelje i arhijerejski omofor. Taj prizor videlo je i nekoliko drugih učesnika Sabora. Oni su potvrdili da je s leve Nikoline strane stajao Spasitelj, koji mu je pruži Jevanđelje, a s desne Bogomajka. Ona je na Nikolu stavila arhijerejski omofor.
Kad su arhijereji shvatili da je odvažnost Nikolina bila ugodna Bogu, oni su ga odmah oslobodili tamnice. Zatim su mu vratili arhijerejski čin i odali počast kao Božijem ugodniku. Po završetku Sabora u Nikeji, Nikola se vratio svojoj pastvi u Likiju. Dočekali su ga kao pobednika, jer je “u samom korenu sasekao jeretička mudrovanja, a tvrdovrate jeretike prognao.” Za njega kažu da je obmane daleko odbacio od pšenice Gospodnje. Zato ga Crkva naziva “lopatom koja razvejava plevu od Arijevih učenja”.
Od Nikejskog sabora ustanovljeno je da se u Crkvi čita Simvol pravoslavne vere u kome je jasno kazano da je Isus Hristos sin Božiji, rođen od Boga Oca “pre svih vekova”, a nestvoren, kako je nečastivo učio Arije.”
Sveti Nikola je tako plameno ljubio istinu da nikako nije mogao da istrpi laž. Zbog te ljubavi prema istini i slavi Božijoj Pravoslavna crkva izobražava Nikolu na ikonama sa crkvom i mačem u ruci.

Feljton je napravljen prema knjizi "Sveti Nikola, pravilo vere i srpska slava", koju su sa blagoslovom srpskog patrijarha Pavla i trudom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, izdale "Svetigora" i "Novosti".

(Nastavlja se)