NIKOLA je u Palestini posetio mnoga sveta mesta. Bio je na Golgoti, gde je Isus razapet, poklonio se Hristovom grobu i Časnom krstu. Obišao je mnoge hrišćanske hramove i prineo im darove. Nikolin hagiograf Metafrast kaže da su se pred Nikolom i njegovom molitvom vrata na hramovima sama otvarala.
Iz Palestine se vratio u rodni kraj prekomorskim putem. Kad je stigao u Svetosionski manastir, hrišćani su ga oduševljeno dočekali. Ali tad nastaju teški dani za ovog svetog čoveka. Njegove vernike počinju da proganjaju, a njega bacaju u tamnicu, gde je bio izložen surovoj torturi. Okovali su ga u ljuto gvožđe i razapinjali na točku za mučenje.
Metafrast kaže da je Nikola iz tamnice izašao pošto je rimski imperator Konstantin primio hrišćanstvo. Stigavši u svoj zavičaj, Mirejci su ga dočekali kao pobednika nad demonskim silama. Nikola se tad prihvata mnogih poslova. Jedan od njih bio je rušenje paganskih hramova i žrtvenika kao ostataka bezbožništva.
Nikolinu akciju Metafrast ovako opisuje:
- Duša svetoga odade se božanstvenoj revnosti i premužavstveno krenu te, svekolik grad obišavši, gde god bi na žrtvenike naišao, kao kakav vitez pripravljen za borbu protiv demona, do temelja ih rušiše i u sitni prah obraćaše. I tako, sa mnogo bogouzdanja, množinu duhova zlih daleko odagna i svojoj pastvi nepomućeni spokoj pribavljaše.
Na udaru se tako našao i hram grčke boginje Artemide, zvane Lavica. Ime je dobila zbog hrabrosti, brzine i okrutnosti koju je pokazivala u borbi. Bila je boginja lova i meseca. Njen hram je, kaže Metafrast, po lepoti bio ponajlepši, a po veličini - ponajveći. On je bio omiljeno boravište mnogih demona.
U rušenje Artemidinog hrama Nikola je krenuo odlučno. Njegov hagiograf kaže da je to bio junački podvig: - Pošto mu, dakle, nadođoše silne želje, ulivši mu snagu mladićsku, on, kao pravi lav sa mačem, ne samo da uništi delove zdanja koji se uzdižu nad zemljom nego i same njegove temelje poruši, da ne ostane ni koren ni mala iskra obmane, koji bi mogli bezumnike ponovo dozvati da zajedničkim snagama hram obnove.
I dok je Nikola sa svojim pristalicama delove hrama, uzdignute visoko nad zemljom, survavao, a one na zemlji, u vazduh raspršivao, bezbožnici su iz petnih žila pokušavali da ga u tome ometu. Ali nisu uspeli. Na kraju su morali da bezglavo beže. Bojno bolje napustili su sa kricima i najgorim pogrdama upućenim rušiteljima Artemidinog hrama.
Ali rat između Artemide i Nikole nije se tu završio. U Likiji ljudi su se još klanjali idolima. Pod nekim drvetom posvećenom Artemidi neznabošci su i dalje priređivali paganske obrede. Saznavši za to, Nikola naredi da se Artemidino drvo poseče i taj obred iskoreni.
To je Artemidu strašno razbesnelo. I ona odluči da se osveti svetom Nikoli. Uzevši obličje naizgled pobožne žene, ona se nameri na neke moreplovce koji su lađicom išli ka crkvi svetog Nikole. I reče im: “Volela bih da do sveca Božijeg sa vama stignem. Molim vas da ovo ulje prinesete njegovom hramu i da ga u moj spomen poškropite po zidovima crkve.” I kad je to rekla, nestala je.
U tom času mornari videše drugu lađu koja im se približavala. Među putnicima beše i jedan vrlo sličan svetom Nikoli. Ovaj ih čovek upita: “Šta vam je ona žena rekla i šta vam je dala?” Ovi mu po redu ispričaju, a on će im na to: “To je bila bestidna Artemida. Bacite njeno ulje u vodu i videćete da govorim istinu. Oni tako učiniše. Tek što baciše ulje, a nasred mora buknu veliki plamen. A mornari rekoše: “U istinu ti si onaj koji nam se na moru ukaza i iz đavolje nas zamke izbavi”.

Feljton je napravljen prema knjizi "Sveti Nikola, pravilo vere i srpska slava", koju su sa blagoslovom srpskog patrijarha Pavla i trudom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, izdale "Svetigora" i "novosti".

(Nastaviće se)