JEDNO od prvih velikih dobročinstava svetog Nikole (čije ime znači pobednik naroda) sadrži se u priči o čoveku koji svoje tri kćeri iznajmljuje muškarcima za novac kojim, zatim, prehranjuje svoju porodicu.
Nikolin hagiograf Metafrast o tome ovako kazuje:
- Neki čovek, budući da mu je imanje propalo, zapao je u veliku bedu i nevolju. Imao je taj nekad bogati plemić tri vrlo dobre i lepe kćeri. Ali, kako nisu mogle zakonito da se udaju jer nisu imale miraz, devojke su od svih bile prezrene. Požuda za novcem bila je tada veća od požude za ženskim telom. Da bi spasao svoje ukućane od gladi ovom čoveku nije preostalo ništa drugo nego da kćeri prepusti bludničenju.
Za ovaj slučaj, preko anđela, saznao je sveti Nikola i on odluči da spase ovog čoveka i njegove kćeri od srljanja u propast. Pomoć im je pružio na vrlo delikatan način. Znajući koliko je teško onima koji primaju milosrdnju, a naročito ako su iz bogatstva pali u bedu, Nikola je rešio da to izvede inkognito, tako da ti ljudi nikad ne saznaju ko je njihov spasitelj. Kasno noću, kroz prozor siromahove kuće ubacio je vrećicu zlata, a zatim pohitao kući da ga niko ne opazi.
Kad je siromah sutradan ugledao vrećicu sa dukatima, pomislio je da neko sa njim zbija šalu. Nije mogao da poveruje da je reč o pravom zlatu. Ali, kada se u to ipak uverio, zaplakao je od sreće.
PoŠto je, posle dužeg zagledanja, ustanovio da osim njega u kući nema nikog drugog, zaključio je da je to dar od Boga. Zato je odlučio da odmah ispravi jedan od svojih grehova i najstariju kćer uda za zakonitog muža. U vreći je bilo taman toliko zlata koliko je bilo potrebno za njen miraz.
Saznavši da je zlosrećni otac ovako postupio, Nikola iduće noći ponovo dođe do njegove kuće, i opet neopazice, kroz prozor ubaci drugu vrećicu sa istom količinom zlata. Kad siromah ujutru ugleda novi poklon, pade na zemlju i plačući zahvaljivaše Bogu koji njega i njegovu decu izbavlja iz đavolje zamke siromaštva.
Na kraju svoje zahvalnosti on je zamolio Gospoda da mu pokaže tog anđela među ljudima koji ga spasava od zla. Za novac koji je drugi put dobio, ovaj čovek je zakonito udao drugu kćerku.
ZlosreĆni otac je sad ovako razmišljao: onaj ko mi je pomogao da udam dve kćeri i izbavim ih iz bluda, sigurno će pomoći da spasem i treću. I zato je bio na oprezu. Hteo je po svaku cenu da sazna ko je taj plemeniti čovek koji neće da se sazna za njegovo dobročinstvo.
I ceo dan je bdeo, očekujući dobročinitelja. I kad bi duboko u noć, njegov spasilac dođe i kroz prozor ubaci i treću vrećicu sa zlatom. Čuvši zveket, siromašni čovek istrča iz kuće i ugleda čoveka koji se žurno udaljavao. On potrča za njim, i kad ga je stigao, u darodavcu prepoznade svetog Nikolu. Pade pred njim ničice i, obgrlivši mu kolena, reče:
- Da me Gospod ne podiže milošću svojom, ja bih odavno poginuo, zajedno sa svoje tri kćeri. Ali, Gospod nas je preko tebe spasao i izbavio od pada u strašni greh. On, koji sa smetlišta podiže nište i sa zemlje uspravlja bogalje.
Shvativši da ga je ovaj čovek prepoznao Nikola ga zakune najvećom zakletvom da nikome dok je živ ne kaže šta se dogodilo i nikad ne razglasi priču o njegovoj milosti.

Feljton je napravljen prema knjizi "Sveti Nikola , pravilo vere i srpska slava", koju su sa blagoslovom srpskog patrijarha Pavla i trudom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, izdale "Svetigora" i "novosti".
(Nastaviće se)