SVETI Nikola je jedan od najpoštovanijih hrišćanskih svetaca. Njegovih ikona, fresaka i hramova ima toliko da ih je nemoguće prebrojati. Nema nijednog dela sveta u kome ljudi ne slave ovog čudotvorca, koga vernici prizivaju kao brzog, pravednog i čovekoljubivog pomagača. Gotovo polovina srpskih porodica slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ovima dolazi u goste za Nikoljdan.
Nikola je rođen u gradu Parati, u Maloj Aziji. Njegovi roditelji bili su vrlo imućni ljudi. Majka mu se zvala Joana, a otac Epifan. Nikola je bio njihovo prvo i jedino dete. Dobili su ga u cvetu svoje mladosti. Sveti Simeon Metafrast, Nikolin hagiograf, kaže da je Nikolina majka, odmah posle porođajnih muka, ostala nerotkinja, "kao da se sama priroda zanemože da iz njene utrobe proizvede drugi takav plod".
Poredeći dolazak na svet Svetog Nikole sa rođenjem Svetog Jovana Krstitelja, Metafrast kaže: "Dok Jovan, naime, rodivši se, majčinu utrobu u starosti otvori, Nikola je, isto tako čudom, u dobi pogodnoj za rađanje, zatvori."
Da će Nikola biti od Svevišnjeg izabran, videlo se odmah po njegovom rođenju. Prvoga dana kada su ga kupali, on se uspravio u banjici. Još dok ga je majka dojila, Bog je ukazivao kakav će Nikola biti kad poraste. Već tada je pokazivao uzdržanost. Kao odojče, sisao je majčino mleko svakog dana, ali sredom i petkom, u danima posta, uzimao je mleko samo jednom, i to uveče.
KAO dečaka, roditelji su Nikolu dali na školovanje. Poverili su ga dobrom učitelju. Veličinom prirodnog dara i oštrinom uma on je odskakao od svojih vršnjaka. Sve predmete s lakoćom je savladao. Kad je postao mladić, kaže Metafrast, Nikola je "prezreo građansko zborovanje i govor tržnice, klonio se nedoličnog drugarstva i ćaskanja sa ženama, odbijajući da na njima zadržava pogled".
Najviše vremena provodio je u crkvama i u čitanju svetih spisa. Sam je sebe za Hristov dom pripremao. A pošto mu je još od mladosti narav bila smirena, kao u nekog starine, u crkvi su odlučili da ga udostoje svešteničkog čina.
Na to je dosta uticaja imao i Nikolin stric, kome je takođe bilo ime Nikola. On je bio predstojatelj crkve u Mirama. Kad je mladi Nikola rukopoložen za sveštenika, time su bile od Boga uslišene želje i molitve njegovih roditelja. Videvši mladićevu dušu punu vrlina, tadašnji arhijerej mirski je Nikoli predskazao sjajnu budućnost. Rekao je da će postati blagi utešitelj žalosnih, da će dobro napasati duše ljudske, da će zabludele prizivati na pravi put i da će se, kao spasilac, pojavljivati svima.
POSLE rukopoloženja, Nikola se predao bdenijima, postovima i molitvama. Nadmetao se da u smrtnome telu dostegne život bestelesnih sila. Kad je njegov stric video da je Nikola dostigao vrlinu, poverio mu je dužnost predstojatelja božjeg hrama svetog Siona.
Posle smrti svojih roditelja, Nikola je postao naslednik velikog imetka. Ali, on nije bio srebroljubiva duša. Metafrast kaže: "Nikola nije pokazivao ni najmanju brigu da se njegovo bogatstvo uveća i preliva potocima. On je poslušao Davidov savet: `Bogatstvo svoje, ako se i preliva, ne prilepljujte k srcu svome.` Poslušao je i premudrog Solomona: `Milostinja i vera neka te ne ostave i ne propusti da oskudnome dobro tvoriš.` I zbog toga ruke Nikoline nisu stremile sabiranju blaga. One su bile ispružene i otvorene za narod, kao kakva gozba, u dobročinstvu izdašne."

Feljton je napravljen prema knjizi "Sveti Nikola , pravilo vere i srpska slava", koju su sa blagoslovom srpskog patrijarha Pavla i trudom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija izdale "Svetigora" i "Novosti".
(Nastaviće se)