Piše: Borislav LALIĆ
U ZDANjU Skupštine nalazi se prava riznica umetničkog blaga. Zbog toga, a i zbog same činjenice da je zgrada od izuzetnog istorijskog i kulturnog značaja, i simbol političke institucionalne vlasti, zdanje na Bulevaru proglašeno je 1984. godine za spomenik kulture i stavljeno pod zaštitu države.
Moglo je to da se uradi i ranije da su političari imali više sluha, vremena i domišljatosti za kulturno bogatstvo koje se tu nalazi.
Uporedo sa završetkom radova na arhitektonskim elementima eksterijera i enterijera, arhitekt Krasnov je izradio i idejni projekt za opremanje unutrašnjosti zgrade. Ništa nije bilo prepušteno slučaju. Napravljeni su nacrti za sve sale i prostorije o rasporedu nameštaja, rasvetnih tela, tepiha, draperija, ukrasnih elemenata, skulptura, slika.
Za sve je dat opis i tačan nacrt i raspored. Ti nacrti i danas postoje i lako je saznati šta je bilo prvobitno predviđeno i kako se može, izvlačenjem starih komada iz podruma i izradom "kopija", nadomestiti ono što je sklonjeno ili uništeno.
U opremanju enterijera posebna pažnja se sada posvećuje prostorijama koje su od najvećeg značaja u Skupštini: velika i mala sala, mesta gde su održavana plenarna zasedanja dva veća Skupštine, glavni hol, zatim četiri sale za zasedanje odbora, biblioteka, kabineti za predsednika i potpredsednika Skupštine, diplomatski salon i sale za poslaničke klubove.
U zgradi se nalaze dve grupe nameštaja, onaj koji je po nacrtima arhitekte Krasnova rađen uoči Drugog svetskog rata, tj. posle useljenja u Skupštinu. Nameštaj je jedinstvena stilska celina. Drugu grupu nameštaja čine komadi koji su u drugoj polovini prošlog veka, dakle, posle dolaska komunista na vlast, unošeni da bi zamenili originalne postavke. Nekad je to rađeno iz nužde, a ponekad zbog novog ukusa. Tako je deo starog nameštaja rasut po celoj zgradi, a nešto je završilo i u podrumima.

NA osnovu sačuvanih komada, može se zaključiti da je nameštaj iz vremena pre rata izrađen od najkvalitetnijih materijala, slavonske hrastovine i orahovine, a presvučen je pažljivo obrađenom kožom crvene, zelene, plave i braon boje. Radili su ga najbolji majstori onog vremena.
Glavna dekorativna tehnika u izradi nameštaja je duborez. Za ukrašavanje su uzeti kombinovani stilovi od renesanse do baroka.
Centralni hol, diplomatski salon i biblioteka, jedini su prostori skupštinskog zdanja koji su u celini sačuvali originalni izgled i raspored nameštaja po nacrtima Nikole Krasnova, koji je u projektovanju enterijera za ovo zdanje pokazao sve svoje znanje i sposobnost da izvođačima i naručiocima nametne svoje kriterijume i ukaže im na značaj koji ova institucija ima za državu.
Nameštaj koji je u Skupštinu ušao u drugoj polovini 20. veka je uglavnom stilski i uočljivo je da je vođeno računa o monumentalnosti i reprezentativnosti zdanja.
Rasveta koju je Krasnov takođe projektovao je raskošna i stilski prati celoviti ambijent enterijera. Do danas je sačuvano oko 600 komada originalnih svetiljki. Sve su izrađene od bronze ili mesinga, sa odgovarajućim staklenim delovima. Najreprezentativniji je luster koji se nalazi u diplomatskom salonu. Izrađen je od pozlaćene bronze, ima 36 sveća i težak je 250 kilograma. U dva predsednička kabineta nalazi se isti tip lustera.

ZIDOVE krase dvadeset fresaka koje su tokom 1937. godine izradili čuveni i provereni majstori dekorativnog slikarstva i ugledni umetnici sposobni da se uhvate u koštac sa tako velikim formatima.
Pre rata su se na zidovima Skupštine nalazila i dela najčuvenijih jugoslovenskih slikara, naravno iz svih krajeva Jugoslavije, što je trebalo da bude u duhu zajedničke države, koja je mnogo spokojnije delovala na slikama, freskama i skulpturama, nego u poslaničkim klupama, na ulicama njenih gradova i u glavama njenih političara.
U to vreme, pored 20 fresaka, nabavljena su dela Uroša Predića, Stojana Aralice, D. Glišića, Petra Dobrovića, Ignjata Joba, V. Pomorišca, K. Hakmana, S. Šumanovića i drugih.
Nešto kasnije, u godinama posle Drugog svetskog rata umetnička riznica Skupštine obogaćena je delima Đ. Andrejevića Kuna, J. Bijelića, J. Bifela, L. Vujaklije, B. Ilića, V. Jordana, D. Kondovskog, M. Konjovića, M. Kurnika, P. Milosavljevića, M. Milunovića, P. Omčikusa, O. Petlevskog, F. Filipovića, I. Sermeta, F. Šimunovića, S. Čohaja i dr.
Zbirka slikarskih dela u Skupštini obuhvatala je pri kraju prošlog veka 156 dela. Toliko ih je bilo do požara koji je u skupštinskom zdanju izbio 5. oktobra 2000. godine.

SIMBOLI NARODA
MEĐU skulpturama koje takođe krase holove, hodnike i sale Skupštine, nalaze se i četiri monumentalne figure, isklesane u prilepskom mermeru, koje predstavljaju istorijske ličnosti - simbole istorijskog razvoja sva tri konstitutivna naroda. To su "Car Dušan", delo Dragutina Filipovića, "Kralj Tomisav", Vanje Radauša, "Knez Kocelj", Tina Kosa i "Karađorđe", Franja Kršinića. Te figure se nalaze u nišama, u ulaznom holu.

(Nastaviće se)