MEŠALI su se zvuci brodskih sirena, svirke, komešanje zvanih i nezvanih. U tom vrtlogu nečujne su bile i reči tople dobrodošlice koje je upućivao Dobra Mitrović, domaćin, gradonačelnik; ne bi mu pomogao ni megafon, da ga je imao...
Novim automobilom, s tri reda sedišta, kralj je odveo verenicu u dvorske odaje koje su već bile nameštene po njenom (i majčinom) ukusu. Posle vodenog i mirisnog (francuskog?) osveženja, Marija je delovala još umiljatije. Za trpezom ručka, postavljenom u čast rumunskih prijatelja, Marija je zablistala novim sjajem.
Do tad neviđeno!
Kao jedan glas odzvanjalo je 1.200 grla: hor je izvodio kompoziciju "Pozdrav kraljici", koju su u njenu čast komponovali S. Binički i S. Beščević. Hor je impresionirao skladom, ali još više brojnošću. Iduće večeri, uoči venčanja, hor je zamenio solista, već pominjani bariton Nikola Zec. Nikolin glas razlegao se gradom...
Bane Milićević, poznati beogradski fudbalski fanatik, zatekao se na benzinskoj pumpi svoga oca, koja se nalazila na Slaviji. Za glas koji je i on čuo, ostalo mu je u sećanju da to peva "junak iz Like".
Kako je ovaj koncert uticao na mladence, da li su dobro spavali, nije poznato.
SLUŽBA u Sabornoj crkvi završena je tačno u 10 časova, prema unapred utvrđenom programu. Patrijarh, Dimitrije krenuo je prema glavnom ulazu, da sačeka mladence i da se pristupi činu venčanja.
Još ih nema?
Da se mladenci nisu uspavali, ili je Branislav Nušić to zakašnjenje namerno predvideo, da bi pridošle zabrinuo ili zabavio?
Evo ih!
Mladenci su stigli tačno u 11 i četvrt, njihova kola dovuklo je šest krasnih belaca. A kako su izgledali?
Kralj je bio obučen u paradnu đeneralsku uniformu, sa svim dekoracijama, delovao je čilo.
A ona?
Sveža, veličanstvena. Nosila je belu haljinu, dugačkog šlepa. Na glavi je imala mladenački venac od mirte, usađen na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pružao preko šlepa. Oko vrata je imala širok đerdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu belog orla. Dugački šlep pridržavale su joj princeze - Kira, Ilijana, mala Ekatarina i mali Vsevold. Dečica veselog lica pažljivo su pridržavala šlep i pazila da se ne izgužva ili ne isprlja...
Izgled i raspoloženje mladenaca opisali su, da se pamti, reporteri, majstori pisane reči. Čudno je da njihova imena nisu ovekovečena. Reporterski zapisi nisu bili potpisani. Tek kasnije, posle 1925. godine u beogradskim dnevnim novinama, počela su se pojavljivati i imena autora.
Vraćamo se u Sabornu crkvu.
ZA MLADENCIMA su bili otac i majka princeze. Kralj Ferdinand nosio je veliku uniformu rumunskog đenerala sa svim dekoracijama i maršalskom palicom u desnoj ruci. Zasenila ga je, prema jednom od reportera, kraljica majka. Ona je bila u divnoj lila haljini od tila sa tokom iste boje oko koje su se nizali grozdovi u istom tonu. Dodatno ju je krasio čuveni đerdan bisera. Na prstima je imala odgovarajuće dekoracije, s lentom Svetog Save.
A za mladencima i kraljevskim parom koračali su oni. Kum, princ od Jorka u uniformi engleskog kapetana avijacije, veseo i nasmejan. Uz kuma, sina engleskog kralja, koračao je stari svat, knez Arsen, Aleksandrov stric. Deveri u svečanim oficirskim uniformama, bili su knezovi Pavle i Nikola, a za njima...
Pred oltarom naročita estrada na kojoj je izvršeno venčanje. Tu su bile i dve krune, specijalno izrađene za Mariju i Aleksandra.
Patrijarh Dimitrije poziva mladence, kralj je prišao s desne, a Marija s leve strane.
Svečana ceremonija je započela.
Patrijarh glasno, na srpskom jeziku, pita Mariju da li je voljna poći za Aleksandra. Marija je odgovorila odlučno, na srpskom: "Hoću, da." Na isto pitanje istim rečima, odgovorio je i Aleksandar.
Onda patrijarh uzima burme i krsteći kraljicu tri puta, spaja ruke mladencima... Uzima krune i stavlja ih, prvo kraljici, a onda i kralju.

Hor peva.

NOVA topovska paljba označila je kraj venčanja.
U Marijinim očima, punim suza, blistala je neopisiva sreća, primećeno je s novinarskog pulta.
Toga dana Beograd se probudio obasjan suncem. Presijavali su se mladenci, svatovi, a uredili su se i radoznali građani koji su zaposeli ulice kojima se kretala povorka. A onda se vreme uznemirilo, od Zemuna su se valjali crni oblaci... Kad je venčanje privedeno kraju krupne kapi letnje kiše već su umivale Sabornu crkvu, pločnike... Olujno vreme podsticali su i vojni avioni, njih 24, koji su se povijali kao jato ptica...
Kretalo se, uz krupne kapi kiše, prema dvoru. Ko je sve pozvan, ko će sve sesti za svadbarsku trpezu?
A kako je bila pripremljena?
"Bila je velika kao ravni vrh planine Stola!"
Ovako ju je doživeo Todor Dimitrijević, koji je "naročito" doputovao iz Amerike.
A svatovi?
"Dame oko sofre bile su nalik na boginje sa Olimpa", bila je Todorova nova impresija.

(Nastaviće se)