Piše: Đuro Zagorac

MEĐU prvima su u Beograd pristigli sokolaši. U Nušićevoj koreografiji su sokolice i sokoli bili vrlo važni. Oni su bili postavljeni u živi lanac koji se rastezao od dvora do Saborne crkve, na svakih deset metara stajali su naizmenično devojka i momak. Za ovu priliku su stekli i novu belu opremu. Najduže su uvežbavali trobojku, zastavu kraljevine, koju su telima dočaravali na Terazijama.
Prilikom odlaska na venčanje, kao i u povratku, ispred kola mladenaca, išla su dva sokola - konjanika.
Nušić se žalio i novinarima, govoreći kako mu je najteže kako da aranžira prostor ispred oltara u Sabornoj crkvi gde će se obaviti venčanje. Venčanje u crkvi - i to ne bilo čije - nije što i venčanje u pozorištu, što će reći - ni drama ni komedija. Da ne bude smešno, a još strašnije, ne daj bože, ako bi bilo tužno?
Beogradska Saborna crkva bila je impozantno zdanje. Kad je građena, krajem prve polovine DžIDž veka, zadovoljavala je potrebe iz vremena vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića. Sada, za venčanje kneževa unuka i kralja, mala bi bila i carigradska Aja Sofija, u kojoj su se venčavali vizantijski carevi, tesan bi bio i moskovski hram Hrista Spasa, čak i crkva svetog Petra u Rimu.
A kako i koga sve smestiti na taj skučeni prostor bio je već problem crkve i kraljevske vlade. Nušićevo je, dakle, bilo da osmisli vizuelno i prostorno - estradu. Kada se pojavila kneginja Jelena, najstarija Aleksandrova sestra, Nušiću je laknulo. Ona je posedovala iskustvo. Jelena se rodila u Rijeci i prvo obrazovanje stekla je u zapadnom svetu. Ona se i dobro udala, odabrala je velikog ruskog kneza Ivana Konstantinoviča Romanova. Venčali su se u Petrogradu i tu im se rodio sin Vsevold i ćerka Ekatarina. Knez Ivan je tragično okončao u Sibiru, ubili su ga boljševici (1917). Kako se od iste sudbine spasla Jelena? Oni su već posedovali vilu u mondenskoj Nici, u Francuskoj. U sudnjim danima, Jelena se upravo zatekla u Nici, sa decom. Ona je sa oboje dece stigla u Beograd, na bratovo venčanje.
Šta se moglo roditi iz Nušićevog duha i kneginjinog iskustva? Naravno, scenografija pred kojom su tremu imale i krunisane glave.
Svoje izaslanike, pa i čitave delegacije, na kraljevo venčanje poslale su mnoge zemlje, a kao iznenađenje doživljeni su oni iz Japana i Persije (Iran). Svi su imali slobodan pristup, čak i predstavnik Austrije, ali sada već republike. Izuzetak je bila Bugarska. Bilo kome, iz komšijske Bugarske, pristup je bio najstrože zabranjen!
Završen je bio Prvi svetski rat, Bugarska je opstala, ali su njena zlodela prema srpskom narodu - ostala!
Kada je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji (1914) odmah se na njenu stranu svrstala i Bugarska. Srpska vlada je, preko poslanika Čolak-Antića, predala Bugarima notu, kojom prekida sve odnose. U toj prilici, krajnje iznenađujuće, notu je primio predsednik bugarske vlade Radoslavov. Bugarina je čudilo što je tako gnevan njegov kolega Nikola Pašić. Zato je zamolio poslanika da prenese Pašiću njegove tople pozdrave i još važniju poruku: kad se ova ratna halabuka završi - "mi ćemo opet biti dobri prijatelji!".
MUČKI napad Bugara, s leđa, imao je za cilj da preseče odstupanje srpske vojske i kralja, prema Solunu, da obavi njihovo zarobljavanje i da ih privedu činu potpisivanja kapitulacije. Srbi su ih obmanuli, povukli su se preko Albanije... I pored toga, Bugari su na poklon dobili južnu Srbiju i u njoj su vladali. Kako?
"...Da bi se ovaj kraj mogao bugarizovati, treba srušiti sve što je srpsko, i tako na ruševinama srbizma da vaskrsne bugarizam!", što je bio državni program ovih naših komšija.
Srbe odlikuje, uz ostalo, i kratko pamćenje.
Ovoga puta ono se rasteglo na čitavih osam godina. Izgleda da Nikola Pašić nije zaboravio na one pozdrave i savete svog kolege iz Sofije.
Gde će se ko smestiti prilikom svečanog čina u Sabornoj crkvi bilo je, rekli smo, najviše političko i crkveno pitanje. Ono je bilo usaglašeno i predočilo ga je Predsedništvo ministarskog saveta:
3.Na sredini crkve, kod amvona, stajaće mladenci;
4.Iza njih: kum i stari svat, ispred njih patrijarh, a iza njega, prema oltaru, četiri vladike i sveštenstvo;
5.Svatovi: na desnoj strani - poglavice priznatih veroispovesti, kraljevska familija, specijalne misije, svite kraljevske, pozvana rodbina, vojvode i ađutanti, ministri i savetnici, akademici i rektori, guverner Narodne banke, pozvane gospođe, invalidi, a na levoj strani: diplomatski kor, predsednik Narodne skupštine... i na kraju, na Horu, predstavnici štampe.
Primedba: Odelo - za gospodu frak sa dekoracijom ili narodno odelo, a za dame - dnevna garderoba otvorene boje, mali dekolte sa šeširom.
Tih dana u Beogradu je najteže bilo naći, posle fraka, konak. Samo dan i noć uoči venčanja u Beograd je stiglo, putem javnog prevoza (vozovi, brodovi, motorna i zaprežna vozila) više od 21,000 ljudi.

(Nastaviće se)