U BERLINU je Dimitrije služio kod gardijskih pionira i u Osmom pionirskom polubataljonu do juna 1857. godine. Posle toga je Blaznavac nameravao da ga pošalje u Belgiju da služi kao inženjerijski oficir pri građenju tvrđave Anversa.
Da je Vukov sin zaista bio darovit, bilo je neosporno. On je već u prvoj godini u Berlinu svršio akademiju kao drugi u svojoj klasi od ukupno 77 pitomaca.
Ali, priču o Dimitrijevom izvanrednom uspehu na polju izučavanja vojne nauke u inženjeriji, za koju se opredelio, pratila je i ona druga, o njegovom neobuzdanom i raskalašnom životu. Još za vreme školovanja u Klosterbruku, a pogotovo u Berlinu, već kao srpski oficir sa platom, napravio je dug od 400 pruskih talira, što je verovatno odgovaralo sumi od stotinu dukata.
I njegovog oca su upozoravali da je sklon piću i da u tome nema mere. Zavoleo je i kocku. Pri tome je pravio dugove. Sve je to Vuk nastojao lepom rečju, savetom i poukom da ispravlja, a iza sina je uvek namirivao nastala dugovanja. Nije ni slutio da tako samo doliva ulje na vatru...

IAKO utučena tim saznanjem, Mina nije gubila prisustvo duha. Pokušava da uteši oca i da bratu ukaže na ono što ga je snašlo:
"A najtužnije u celoj stvari to je što sam ovaj bol mogla sasvim lako da mu uštedim (ocu), jer je on potpuno van mogućnosti da pribavi traženih 100 dukata. Njemu je, dakle, ovim saopštenjem zadat jedan tako težak bol, a da pri tom nije postignut željeni uspeh. On sad uopšte nije pri novcu, budući da je kupovina zemljišta u Loznici potpuno iscrpla njegovu kasu, a osim toga ta je kupovina izazvala da se zaduži na priličnu sumu. On žali što si ti njegovu opomenu - da su štedljivost i umetnost lišavanja one osobine bez kojih čovek u ovom svetu ne može pošteno da živi - tako malo uvažio. On ti je to rekao još u Akademiji, ali ti si mu tada odgovorio: ne može se biti Diogen! Ali, sada vidiš kuda si dospeo sa svojim antidiogenskim idejama, uprkos tome što svakog dana imaš da potrošiš 3 forinte i 20 kruna! Otac takođe žali što ti je dao onih prvih 55 talira, koje si tražio da navodno središ svoje poljuljane finansije. Umesto toga i ohrabren očevom dobrotom, uskoro si izašao sa novim, zamašnijim zahtevima, a kada su i ova bila zadovoljena, tražiš sada sumu od čak 100 dukata. On je mislio da će ti učiniti dobro otplatom tvoga prvog duga, jer je verovao tvom izgovoru da želiš da središ svoje novčane prilike, ali sada je, međutim, došao do ubeđenja da je time sipao ulje na vatru, jer si ti, oslanjajući se na to da će ti otac uvek dati novaca, dospeo u novi i još veći nered, što ocu utoliko bolnije pada, jer ovog puta ne može gotovim novcem da te izvuče iz nevolje..."

MADA i sama utučena, Mina je ipak odlučna da kako-tako pomogne bratu. Savetuje mu da se obrati Blaznavcu, inače poštovaocu njihovog oca, ne bi li od srpske vlade dobio pozajmicu koju bi zatim u ratama otplaćivao od svoje plate.
U škripcu u kakvom se našao, Dimitrije je izvestio Blaznavca o problemu u koji je zapao. Molio je zajam od države. I pored najbolje volje odgovoreno mu je da je to nemoguće. Blaznavac se, međutim, nije zadovoljio samo time, nego je obavestio Vuka, tražeći da se taj dug isplati. Šta je posle svega morao da smišlja utučeni otac raskalašnog sina, nije poznato, ali se zna da je i taj ogroman dug morao da bude namiren.
(Nastaviće se)