DA postupak maserke Darijane Grbić, kad je tražila da zbog Titove depresije hitno na Bajkal avionom bude dopremljena njegova pudlica Bil, nije bila samo želja da dovede sestru Radojku već i osećaj moći da u ime Tita istupa, predlaže, donosi odluke, pokazuje slučaj koji se desio u Igalu, decembra 1978. godine. Tog dana održan je lekarski konzilijum koji je razmatrao zdravstveno stanje predsednika i uvođenje u ekipu anesteziologa, kao i moju molbu da se vratim na VMA početkom iduće godine.

Posle večere, u malom plavom salonu, ispred predsednikove spavaće sobe, sedeli smo Darijana i ja. Nju sam malo u šali a više u zbilji zvao mala Jole (mala Jovanka), jer se u poslednje vreme tako i ponašala.

- Moram vam reći da je Tito na vas malo ljut - kazala je Darijana. - Čuo je od nekoga da se arogantno ponašate prema celom osoblju uključujući amdirala, sekretare, pa i mene i Radojku. Ne znam od koga je to mogao da čuje.

- Pa od vas ili Radojke - rekao sam. - Mislim, međutim, pre od vas nego od Radojke, jer je ona korektna osoba. Vi ste počeli da se čudno ponašate. Pokušavate da oponašate u nekim stvarima drugaricu Jovanku. Meni je i jedne drugarice Jovanke dosta. Dve su mi previše.

- Ne znam da li sam vas dobro čula - rekla je Darijana iznenađeno. - Da li vi to o meni, doktore, ozbiljno govorite ili se šalite?

- Najozbiljnije - rekao sam. - Ja vam moram reći istinu, a istina je da se vi morate spustiti na zemlju. Nemojte da vas zavaraju reči admirala Vilovića da ćete postati istorijska ličnost. To su obične besmislice i laži. Prošla su vremena Madam Pompadur, kako vas on naziva. Vilović želi samo da od vas veštim trikovima izvuče što više informacija do kojih vi dolazite u razgovoru s Titom. Vi jeste miljenica Titova, da ne kažem ljubavnica, ali ste anonimni i ostaćete anonimni. Vaša uloga ljubavnice Titu ne odgovara. On nije Luj DžV, a ovo nije feudalizam. Iz ovoga što vam kažem jasno je da nema ni govora da ćete na ovaj način postati istorijska ličnost.

- Ja znam, druže doktore, da vi o meni nemate lepo mišljenje - rekla je Darijana. - Da li vi misliste da ste uvek u pravu. Zapitate li se ikad da li ste u nečemu pogrešili. Biću sasvim iskrena i otvorena. Ja Tita mnogo volim. Volim ga ludački. Njegovo govno sa slašću bih pojela. On to zna. On to oseća. Ja to pred njim ne krijem. Mogli ste da zapazite da on prema meni nije ravnodušan. Vrlo je pažljiv, nežan, osećajan, iskren i neposredan. Sve što ga tišti i što mu smeta on meni otvoreno kaže. Između nas nema tajne. Niko ga tako dobro ne poznaje kao ja. Znam svaku njegovu boru, svaku njegovu dlaku, svaki mladež i svaku bradavicu. Znam kad se oseća dobro, čak i kada vama ne kaže.

NISAM LUDA

GLEDAO sam je iznenađeno. Bio sam siguran da je kazala suštu istinu. Rekao sam:

- Šta ovo treba da znači, Darijana? Kako treba da protumačim ovu vašu iskrenost.

- Mislim da istinu treba da znate. Iza ovoga sledi jedan moj opravdan zahtev. Pošto ste vi, pošteno govoreći, do sada rukovodili radom lekarskog konzilijuma i izborom njegovih članova, a pošto vi uskoro verovatno odlazite, ja vas molim da mene predložite i izaberete za stalnog člana Titovog konzilijuma. Ja sam o tome razgovarala sa drugom Titom. On se nije protivio. Rekao je: "Vidi to sa doktorom Matunovićem. On to može učiniti ako hoće."

Čuvši ove Darijanine reči pomislio sam šta se dešava sa ovom devojkom. To više nije bila mala Jole. Ona želi, a u mnogo čemu i uspeva, da bude velika Jovanka.

- Darijana, molim vas, slušajte me dobro - rekao sam. - Ovo što ste kazali meni, to neka ostane naša tajna. To nemojte više nikome reći, ni zbog vas, ni zbog predsednika.

Njeno lice potpuno se izobličilo. Rekla je:

- Druže doktore, nemojte da mi držite moralne pridike i da me učite kako da se ponašam i ophodim prema Titu! Da li treba da vam još jednom ponovim da ja njega volim i da on voli mene. On će učiniti sve što budem tražila. Ja sam vam jasno rekla šta želim. Od vas tražim da mi odgovorite da li hoćete ili nećete da to sprovedete u delo.

- Darijana - rekao sam pokušavajući da suzbijem ljutnju koja me je obuzimala. - Vaše ponašanje u poslednje vreme sve više me zabrinjava. Vi sve više iskačete iz granica normalnog ponašanja. Ovo što ste danas od mene tražili, to normalna osoba vaših kvalifikacija i znanja ne bi nikad ni pomislila a kamoli zahtevala. Gde ste i kada čuli da je jedna maserka bila član internističkog i kardiološkog konzilijuma predsednika države, makar mu ona bila i ljubavnica. Vaše članstvo u konzilijumu ne samo da je nemoguće već nema nikakve svrhe, opravdanja i logike.

- Molim vas, druže doktore, nemojte da zaboravite pravi odgovor. Ja vas jasno i otvoreno pitam: da li hoćete da me predložite za člana Titovog lekarskog konzilijuma?

- Posle vašeg tvrdoglavog i nekritičkog insistiranja da budete član predsednikovog lekarskog konzilijuma, moram vam iskreno reći da sam dužan da se ozbiljno pozabavim vašim psihičkim stanjem. Moja dužnost je da vas uputim na psihijatrijski pregled, jer vi sa takvim mišljenjem, idejama i ponašanjem niste ni pogodni ni sposobni da radite kod predsednika.

Kad je to čula, kriknula je i pala u histerični trans.

- Ja nisam luda! - počela je da viče. - Vi hoćete od mene da napravite psihičkog bolesnika! Vi ste ljubomorni što ja volim Tita i što Tito voli mene!

Dok je ovo govorila, vrata su se otvorila i u salon je ušao Tito.

- Šta se ovde dešava? - upitao je zabrinuto.

- Doktor kaže da sam ja luda i da me treba poslati u ludnicu! - rekla je Darijana.

Ja sam pokušao nešto da kažem, ali Tito nije hteo da me sasluša. Ljutito me je prostrelio očima, uzeo Darijanu za ruku i uveo je u sobu.

STARAČKA LjUBAV

POŠTO Titu nisam dao večernju terapiju čekao sam da se on ponovo pojavi. Razmišljao sam o ovom neprijatnom incidentu. Čudilo me je kako je Darijana mogla da dođe na ideju da bude član konzilijuma kad je znala da je to nemoguće zbog njene stručne spreme i njenog znanja. Znala je, takođe, da je na moj zahtev drugarica Jovanka isključena iz Titovog konzilijuma, odnosno da niko osim lekara konzilijumu ne može da prisustvuje.

Zaključio sam da je bila nagovorena od nekog a taj neko preko nje trebalo je da dobije detaljne informacije o zaključcima konzilijuma, jer je znao da lekari često ni samom pacijentu ne kažu pravu istinu ako je ona za njega neprijatna. Bio sam siguran da je ista osoba, koja je tvrdila da će Darijana ući u istoriju kao madam Pompadur, bila inicijator njenog zahteva da postane član konzilijuma kao i njenog zahteva Titu da joj to odobri.

Nekoliko godina kasnije, Darijana je preko Tita pomogla ađutantu Viloviću da postane admiral i komandant Ratne mornarice, a pukovniku Kostiću da postane Titov ađutant umesto Vilovića.

Razmišljajući o madam Pompadur, nisam ni primetio da su se vrata Titove sobe otvorila. Tek kada sam čuo glas, ja sam ugledao maserku Darijanu. Na njenim usnama lebdeo je ironičan osmeh. Rekla je:

- Nemorate više da čekate, druže doktore. Ja ću predsedniku dati lekove.

Njen nastup i reči upućene meni imali su mnogo šire značenje. Bila je to sigurna potvrda da je Darijana Titova ljubavnica. Iznenadilo me je saznanje da je Tito u Darijanu "ludo" zaljubljen i da je u pitanju "staračka ljubav udružena sa staračkom sujetom". Tu nije bilo leka. To se moglo i očekivati s obzirom na prirodu Titove ličnosti i okolnosti u kojima su on i Darijana zajedno provodili četiri-pet časova dnevno.

Ljubav u starijim godinama nije nikakvo biološko i sociološko čudo. Ona je retka kod običnih smrtnika. To je uglavnom privilegija vladara, genija i vrlo bogatih ljudi. Najpoznatiji "gerontološki ljubavnici" u istoriji bili su Solomon, Luj DžIV, Luj DžV , Gete, Čaplin, Peron, Pikaso, Mao Cedung. Svi oni imali su za ljubavnice mlade i lepe žene od kojih su mnoge posedovale visoku inteligenciju, senzibilnost i šarm. U kojoj meri su one volele njih kao muškarce, a u kojoj meri njihovu moć, slavu i bogatstvo, to je posebno pitanje u svakom pojedinačnom slučaju.

Na spisku velikih ljubavnika sveta u poznim godinama našao se i Tito. Da li mu zbog toga treba zavideti ili ga žaliti? I jedno i drugo. Zavideti mu se može zbog očuvane muškosti i hrabrosti da se povede za emocijama, a žaliti ga zbog problema koje je imao, jer ljubav pored velikog zadovoljstva u njegovim godinama može biti i veliki teret. Ona može čak da ugrozi zdravlje, pogotovu što Titova ljubavnica nije bila naivna ovčica, nego vrlo zahtevna devojka, što je i pokazala.

Sutradan ujutro, prilikom davanja terapije, pokušao sam Titu da objasnim prirodu spora između mene i maserke. On je odmahnuo rukom i rekao:

- Već sam sve čuo. Ne morate ništa da mi objašnjavate.

Posle ovih njegovih reči ja više nisam insistirao na objašnjenju. Pre izlaska iz sobe on je rekao:

- Druže doktore, pošte želite, možete da se vratite na svoje bivše radno mesto na VMA.



DEOBA VLASTI

FELjTON "Jovanka Broz Titova suvladarka" pripremljen je prema odlomcima istoimene knjige prof. dr Aleksandra Matunovića. Kao Titov lični lekar, on je izbliza posmatrao dramu bračnog para Broz, i svojim savetima učestvovao u njenom razrešenju. Dr Matunović prvi put osvetljava anatomiju vlasti koju su delili Tito i Jovanka. Knjiga ima 270 stranica, autorsko je izdanje, a u prodaji (na kioscima) pojaviće se 30. marta. Knjigu štampa "Interpres", a njena cena biće 300 dinara. Podrobnije informacije na telefone: 011/311 9234 i 063/238 210.
(Nastavlja se)