DOK sam ja govorio o Čijang Čing, supruzi Mao Cedunga i njenoj sudbini, Jovanka me je pažljivo slušala. Kad sam rekao da se njih dve bitno razlikuju, Jovankino raspoloženje se počelo popravljati. Na njenim usnama pojavio se osmeh.
- Rekli ste, druže doktore, da ja nemam bitne sličnosti sa Čijang Čing, što je tačno kada se odnosi na zla dela koja je ona učinila u Kini. Međutim, kada je u pitanju politika i državnički poslovi, ja nisam samo supruga predsednika republike, već njegov najznačajniji saradnik. Ja nisam samo izvršilac i prenosilac njegovih misli i ideja, već, kao formirana politička ličnost, i njegov najznačajniji saradnik u kreiranju politike i državničkih aktivnosti. Kao takva sigurno da zaslužujem odgovarajući respekt.
Zatim je nastavila:
- Verovatno znate da je Tito 1962. godine, na plenumu Izvršnog komiteta CK SKJ, ostao u manjini zbog čega je najavio podnošenje svoje ostavke. Ja sam bila ta koja to nije dozvolila. Ranković i Gošnjak takođe su bili protiv Titove ostavke, ali njihova podrška bila je mlaka. Ja ne krijem da sam bila protiv Titove odluke da Rankovića postavi za potpredsednika Republike. Ne krijem ni to da sam bila za Rankovićevu smenu, i da sam u tome možda odigrala i glavnu ulogu. I na to sam ponosna, jer je Ranković sa svojim pulenima želeo da smeni Tita i da u Jugoslaviji zavede diktaturu.
Pošto ja nisam komentarisao ove njene reči, ona me je upitala:
- Da li, druže doktore, znate ko je raščistio sa hrvatskim nacionalizmom i srpskim liberalima?
- To zna i nepismen seljak, a vi pitate da li ja znam - rekao sam pomalo uvređeno.
- Znam zašto vas pitam, i molim da mi direktno odgovorite.
- Drug Tito, drugarice Jovanka - odgovorio sam.
- Znala sam da ćete to odgovoriti i zato sam vam postavila direktno pitanje. Moram vas razočarati i reći da ste u zabludi. To nije uradio Josip Broz, nego Jovanka Broz.
- Verujem da ste mu vi u tome pomagali - rekao sam.
Ljutito me je prekinula:
- Ne pomagala, već odigrala glavnu ulogu!
- Da li vi znate ko je tvorac nesvrstane politike?
- Vi meni postavljate tako čudna pitanja, kao da sam ja mali Đokica.

VLAST, SAMO VLAST

- DALEKO od toga da vas potcenjujem, doktore. Ja vas uvažavam i znam da želite da znate istinu. A što vi ne znate pravu istinu, kao ni drugi Jugosloveni, to je delo političkih poltrona koji sve zasluge žele da pripišu Josipu Brozu, a ne idejnom tvorcu koji se zove Jovanka Broz. Jovanka je tu politiku osmislila, a Tito je tu samo realizator.
- Ako je to tako, a verujem da je tako kada vi to kategorički tvrdite, ja vam iskreno čestitam. U svetu nije redak slučaj da su supruge inspirisale velike ljude za velika dela.
- Vi ili nećete ili ne možete da shvatite ono što ja vama govorim. Nisam ja njega inspirisala, nego je on inspirisao mene. Znate, mi smo jedno vreme bili dva tela jedna duša, dok se nisu umešali drugi. Naši ideali bili su uzajamna ljubav i odanost. I dok drugi, kao Čaušesku, svoje supruge favorizuju, Tito moju političku i državničku ličnost sputava. Ne vidim razloge zbog kojih ja ne bih mogla da zauzmem neku značajnu funkciju u partijskom aparatu ili državnim organima. Mislim da niko ne može nastaviti Titovu politiku bolje od mene, pošto smo tu politiku zajedno osmišljavali i sprovodili.
- Kad smo govorili o slučaju Čijang Čing, ja sam vam rekao da je za vas, drugarice Jovanka, posle Titove smrti važno da ostanete na nekom položaju. Sada je vreme da se ostvari ne bilo kakav položaj, već dobar, siguran i dugoročan. Nekada smo vam Tito i ja predlagali da budete predsednik Crvenog krsta Jugoslavije, ali vi ste to odbili.
Nedozvolivši mi da završim misao, ona me je prekinula rečima:
- S vama se u svemu slažem, ali funkcije koje mi predlažete ne mogu da prihvatim. Ja sam, druže doktore, političar i meni treba politička funkcija. Da bih do značajne političke funkcije došla, najznačajniji korak koji treba da napravim je izbor za člana CK SKJ. Uskoro će XI kongres i to je poslednja prilika koju ne smem da propustim. Vi u tome možete mnogo da mi pomognete. Ako izuzmemo Dolanca, o kome ne želim da govorim, vi poznajete veliki broj jugoslovenskih rukovodilaca od kojih su mnogi vaši pacijenti i prijatelji. Ja sam zapazila da je vaš odnos sa nekim od njih vrlo srdačan, sa Minićem, Dugonjićem, Pozdercem, Milatovićem, Žarkovićem, Doronjskim... Vi treba da im ukažete na moje državničke i političke zasluge i da ih zamolite da me oni predlože za člana CK. Možete im slobodno reći da je Tito saglasan sa tim, ali je njemu nezgodno da on bude taj koji će biti inicijator.
- Drugarice Jovanka, na mene sigurno možete računati ako Tito bude na vašoj strani. Više sam nego siguran da vas navedeni drugovi neće izneveriti.
Samo što sam izgovorio poslednju reč, na vratima salona pojavio se Tito. Umorno je seo u fotelju, rekavši da je sve do sada radio u kabinetu i da bi mu dobro prijalo jedno piće. Ja sam izašao i pozvao ordonansa koji je dobro znao šta Tito najradnije pije. Ordonans je doneo flašu "čivas regala" i tri čaše. Tito je sebi nasuo željenu količinu i rekao:
- Vas dvoje sipajte koliko želite.

U NEOBRANOM GROŽĐU

OBRAĆAJUĆI se prvo Jovanki, pa meni, upitao je:
- A o čemu ste vas dvoje tako dugo razgovarali?
Jovanka je ćutala, a ja sam odgovorio da mi je drugarica Jovanka pričala o problemima nesvrstavanja.
- Da - rekao je Tito. - I ja sam večeras radio na tome. Mnogo problema ima. Mnogi još ne mogu da uvide značaj nesvrstane politike. To ne mogu da shvate ni neki naši rukovodioci. Jovanka je nesvrstavanje, odnosno politiku nesvrstavanja, brzo shvatila i ona mi je u tom pogledu od velike pomoći.
Ja sam očekivao da će Jovanka pred Titom reći ono što je preda mnom kazala, da je nesvrstana politika njena ideja. Da bih je podsetio na to i isprovocirao da to ponovi, rekao sam da drugarica Jovanka toliko dobro poznaje problematiku nesvrstanosti kao da je ona idejni tvorac nesvrstavanja. Jovanka je ćutala.
Tito je ponovio da je Jovanki zahvalan što je brzo shvatila njegove ideje i što mu je predano pomagala u njihovoj razradi.
Za mene, otpočetka, nije bilo dileme ko je idejni tvorac nesvrstavanja, a ko saradnik. Međutim, Tito mi je mnogo pomogao demantujući Jovankinu priču.
Posle popijenog viskija, Tito je ustao i rekao:
- Ja idem da spavam, a vama ako se ne spava i dalje razgovarajte.
I mi smo pošli zajedno s njim. Da bih ispunio obećanje dato Jovanki, sutradan, posle jutarnje terapije, Titu sam otvoreno rekao:
- Drugarica Jovanka bi želela da na XI kongresu bude izabrana za člana CK SKJ. Zamolila me je da obezbedim drugove koji će je predložiti.
- Verovatno ćete navedenim drugovima reći da je Tito saglasan s tim - kazao je Tito.
- Sigurno, druže predsedničke, jer me je drugarica Jovanka u to uverila.
Tito me je pogledao nimalo prijateljski. Posle kraćeg razmišljanja, rekao je:
- Otkada se vi, druže doktore, bavite kadrovskom politikom u Savezu komunista Jugoslavije?
Nisam znao šta da mu odgovorim, jer me je svojim rečima doveo u vrlo neprijatnu situaciju. Da bih stvar isterao do kraja upitao sam:
- Da li to znači "ne", druže predsedniče?
Ništa nije odgovorio. Ustao je i izašao. Sve mi je bilo jasno. Žao mi je bilo što nisam uspeo da Jovanki ispunim dato obećanje. Posle ovog razgovora Jovanka je neko vreme bila ljuta i na Tita i na mene, mada za ljutnju na mene nije imala razloga.
Nikad iz razgovora sa Jovankom nisam preneo ništa što bi moglo da povredi Tita, iako je ona imala običaj da kaže mnoge ružne reči kad se naljuti na njega. Isto tako, nikada Jovanki nisam preneo ništa kada bi Tito nešto ružno rekao o njoj. Do kraja sam se držao principa da njihove odnose ničim ne pogoršam, ako već nisam uspeo da se oduprem da u njih ne budem umešan.
Jovanka nije podnosila mnoge jugoslovenske rukovodioce i o njima je često ružno govorila. Nekada ih je napadala iako nisu bili krivi. Razlog zbog čega je mrzela Dolanca bio je taj što je on odbio da je predloži za člana CK SKJ. Verovatno bi on to i učinio da se Tito s tim složio. Ali Tito je mudro svu krivicu prebacio na Dolanca. Verovatno je isto postupio i u mom slučaju, jer u to vreme nije bilo drugog razloga za Jovankinu mržnju prema meni.

DEOBA VLASTI
FELJTON "Jovanka Broz Titova suvladarka" pripremljen je prema odlomcima istoimene knjige prof. dr Aleksandra Matunovića. Kao Titov lični lekar, on je izbliza posmatrao dramu bračnog para Broz i svojim savetima učestvovao u njenom razrešenju. Dr Matunović prvi put osvetljava anatomiju vlasti koju su delili Tito i Jovanka. Knjiga ima 270 stranica, autorsko je izdanje, a u prodaji (na kioscima) pojaviće se 30. marta. Knjigu štampa "Interpres", a njena cena biće 300 dinara. Podrobnije informacije na telefone: 011/311 9234 i 063/238 210.

(Nastaviće se)