KAD je Ranković poslednji put izlazio iz Titovog kabineta, Titova pudlica Bil ga je ispratila glasnim lavežom. Tito je na Bila viknuo: "Fuj Bil, fuj Bil!" A u sebi je verovatno pomislio: "Na njega nećeš više nikada lajati."

Nekoliko dana posle razgovora sa Titom, prema rečima Dolanca, Ranković je molio Kardelja da ga primi na jedan minut. Na vratima, ne ulazeći u kuću, Ranković je rekao: "Bevc, da li ti veruješ da sam ja špijunirao Tita?" Kardelj ga je pogledao i bio potresen onim što je video. Pred njim je stajao skrhani čovek s paćeničkim izrazom lica i suzama u očima. Kardelj je spustio pogled ka zemlji i malo se zamislio. Ponovo pogledavši Rankovića, rekao je: "Ne verujem." "Hvala", rekao je Ranković, okrenuo se i otišao. Iako je na plenumu govorio suprotno od onoga što je kazao Rankoviću, Kardelj je imao neku grižu savesti zbog čega je pokrenuo pitanje Rankovićeve abolicije. Reagujući na taj predlog, Jovanka je rekla:

- Rankovića treba ubiti i zakopati tri metra ispod zemlje!

Jovanka mi je jednom rekla:

- Ne znate vi, druže doktore, ko je Tito! To nije ona osoba za koju se predstavlja. Svi misle da je Tito raščistio sa maspokom u Hrvatskoj. Niko ne zna da je Jovanka Broz likvidirala "hrvatsko proleće" i otreznila Tita. Tito je, druže, ljuta guja... Ljuta guja nacionalistička!

Ove njene reči bile su samo potvrda onoga što sam i naslućivao i pretpostavljao, a to je da je Tito za vreme nacionalističke euforije u Hrvatskoj bio duboko zagazio u nacionalističke vode. Nije mi, međutim, bilo jasno kako je Jovanka Tita otreznila i izvukla na pravi put, kako ona kaže. Da li je ona imala za to dovoljno snage i moći? Da li je to samoinicijativno uradila ili po nagovoru nekog drugog? Kakva je u tome bila uloga Edvarda Kardelja, a kakve su bile uloge Steve Krajačića i Vladimira Bakarića?

U ČETIRI OKA

ZNAO sam samo jednu osobu koja mi je mogla dati pravi odgovor na ova pitanja. Bio je to Stane Dolanc, sekretar Izvršnog komiteta CK SKJ, s kim sam se vremenom sprijateljio. On je pored Tita imao glavnu ulogu u tim događajima. Za razgovor o "hrvatskom proleću" iskoristio sam jednu Dolančevu posetu mojoj kući. Posle riblje večeri i "fruškogorskog bisera" prešli smo u dnevnu sobu da pušimo i kafenišemo. Pri obostrano dobrom raspoloženju obratio sam se Dolancu rečima:

- Dugo sam čekao priliku da sa tobom povedem razgovor o temi koja me posebno interesuje. Smatram da boljeg sagovornika od tebe o "hrvatskom proleću" ne mogu naći pošto si ti bio jedan od glavnih učesnika i Titovih saradnika u tim događajima.

- Čemu toliki uvod, Aco? Kaži otvoreno šta te interesuje - rekao je Dolanc.

- Ono što mislim da ti kažem odnosi se na Tita. Njegova supruga Jovanka mi je rekla da je Tito za vreme maspoka pružao podršku hrvatskim nacionalistima...

Kad sam završio rečenicu, pažljivo sam pogledao Dolanca. Bio je zaprepašćen i uplašen. Jako se zakašljao pošto je duboko povukao dim cigarete. Pogledao je unaokolo, po navici starog obaveštajca, i uzbuđeno rekao:

- Aco, šta pričaš?! Kako ti tako nešto pada na pamet. Sve i da je to tačno, ti to ne smeš da kažeš. Jovanka može svašta da priča, Tito će njoj oprostiti. Tebi sigurno neće.

Plašeći se da Dolanc ne odbije da razgovaramo na ovu temu, potegao sam sledeći adut:

- Mi, Stane, razgovor vodimo kao prijatelji, u četiri oka. On je potpuna tajna. Siguran sam da nijedan od nas tu tajnu neće otkriti.

Zatim sam Dolancu rekao:

- U jednom razgovoru u Karađorđevu upitao sam Tita zašto odmah na početku nije preduzeo mere koje je preduzeo 1971. godine i na taj način sprečio da maspok u Hrvatskoj uzme tolike razmere da ga je kasnije gotovo bilo nemoguće zaustaviti.

- Baš me interesuje šta ti je Tito na to odgovorio - rekao je Dolanc.

- Kazao mi je da je čekao da situacija sazri i da se nacionalisti pokažu u pravoj boji.

- Tito ti je dao pravi odgovor. Ja tu nemam šta da dodam.

Ali, ni ja se nisam predavao. Rekao sam:

- Mislim da je to bio samo Titov izgovor i da suština nije u tome. Pre će biti da je neko Tita u poslednjem momentu otreznio i da je ono što je on uradio u Karađorđevu 1971. uradio pod nečijim velikim pritiskom. Tebe molim da mi kažeš ko je taj koji je to učinio. Da li je to bio Kardelj, Bakarić ili neko drugi, pošto ne verujem da je Jovanka imala dovoljno snage da to sama uradi.

Dolanc se duboko zamislio, otpio je gutljaj kafe, zapalio novu cigaretu i rekao:

- Stvarno mi nije jasno šta tebi, kao lekaru, ta saznanja znače. Koliko znam ti ne misliš da se baviš politikom, a nisi ni istoričar.

- Tačno je to što si rekao, Stane. Ali, veliki sam zaljubljenik u istinu.

Dolancu sam zatim kazao da sam od generala Jefte Šašića lično čuo da je Savka Dapčević užem krugu saradnika rekla: "Ako nas Tito podrži, mi smo pobedili! U suprotnom - sve će biti uzalud. Moramo nastojati, služeći se svim sredstvima, da Tita pridobijemo na našu stranu".

TAKTIKA BELE RUŽE

TITU je Savka Dapčević bila simpatična i kao rukovodilac i kao žena. Prema njoj je pokazivao izvesnu slabost. Planirao je da joj ponudi visoku saveznu funkciju. Miku Tripala mnogi su već videli kao Titovog naslednika. Savka je dobro poznavala Tita. Znala je da je on vrlo sujetan čovek, zbog čega je igrala na tu kartu. Insistirala je da se u svim hrvatskim sredstvima javnog informisanja, na političkim sastancima i samoupravnim skupovima, Tito glorifikuje do maksimuma. Nazivali su ga najvećim sinom hrvatskog naroda, hrvatskim ujediniteljem i proširiteljem granica Hrvatske. Stavljali su mu u amanet da ispuni hiljadugodišnji san svih Hrvata o samostalnoj hrvatskoj državi. Nudili su mu krunu hrvatskog kralja Zvonimira.

Vrlo smišljeno počele su u Hrvatskoj da se pevaju pesme po uzoru na partizanske. One su izražavale ljubav i brigu prema Titu i kazivale šta od njega očekuje njegov voljeni narod. Neki od ovih stihova su glasili: "Kliče vila s Velebita i pozdravlja druga Tita/Druže Tito, mili brate, vrati nam se u Hrvate/Tebi svoje ruke pruža i hrvatska Bela ruža (Savka)/Druže Tito, ljubim te u čelo/Ti obuci ustaško odelo/Druže Tito, ostavi Jovanku, pa oženi profesorku Savku".

Kad sam naveo ovaj poslednji stih, Dolanc se nagnuo prema meni i rekao:

- Kad smo jednom razgovarali o situaciji u Hrvatskoj, ja sam Titu naveo iste stihove koje sam od tebe sada čuo. Očekivao sam njegovu ljutitu reakciju. Umesto toga, on se nasmejao i kroz šalu rekao:

- Vidi ti fakina u šta bi oni mene da obuku. Još hoće i da me ožene.

Posle kratke pauze, Tito me je upitao:

- Je li, bogati, Dolanc, koliko Savka ima godina?

Obojica smo se slatko nasmejali ovim Titovim rečima, a ja sam nastavio:

- Titovo držanje u "slučaju Žanko" bilo je veliko iznenađenje. Tito ne samo da nije uvažio opravdane i istinite stavove u Žankovim člancima, već ih je i sam osudio dajući podršku hrvatskim nacionalistima. Na "slučaju Žanko" Titovo jugoslovenstvo - s kojim se on svesrdno služio u osvajanju vlasti i održavanju na njoj - raspalo se u paramparčad. Maska je pala. Tito je pokazao lice hrvatskog nacionaliste...

Dolanc je skočio na noge, uneo mi se u lice i rekao:

- Aco, molim te, prestani! Ne želim više da te slušam! Pređimo na drugu temu. Ja sam mislio da ti Tita više ceniš, poštuješ i voliš.

- Stane, molim te, sedi! Ne možeš reći da ja ne cenim, ne poštujem i ne volim Tita ako sam rekao da je on u jednom trenutku pogrešio. Nećeš valjda i ti kao i mnogi drugi reći da je Tito bezgrešan, da je Tito Bog...

Upitao sam Dolanca da se možda nije uplašio našeg razgovora i da li želi da ga prekinemo.

- Ne, razgovor ćemo nastaviti. Ako bismo ga sad prekinuli to bi značilo da među nama nema poverenja.

- Slažem se - rekao sam. I postavio sledeće pitanje: - Da li je Brežnjev uticao na podelu u hrvatskom rukovodstvu, odnosno distanciranje Krajačića, Bakarića i njihove grupe od Savke Dapčević i Mika Tripala...

- Postavio si mi vrlo delikatno pitanje. Osim Tita i mene, mali broj ljudi zna odgovor na njega, jer se on čuva u najvećoj tajnosti. Čak sam i ja teško došao do te informacije. Brežnjev je, zaobišavši Tita, preko Steve Krajačića poslao ličnu poruku Bakariću pretećeg sadržaja. Ukoliko Bakarić ne zaustavi divljanje hrvatskih nacionalista i ustaša, Sovjetski Savez biće prinuđen da Zagreb, kao leglo fašista i ustaša, sravni sa zemljom. Sovjetski Savez podneo je ogromne žrtve da bi fašizam bio uništen i njegovo vaskrsavanje neće dozvoliti ni po koju cenu.

Bakarić, koji je bio vrlo plašljiv čovek, ovu poruku shvatio je ozbiljno. Nesumnjivo je da je Krajačić o ovome upoznao i Jovanku i tražio od nje da izvrši pritisak na Tita kako bi se i on na vreme distancirao od Savke Dapčević i Mike Tripala, odnosno njihove politike.

DEOBA VLASTI
FELJTON "Jovanka Broz Titova suvladarka" pripremljen je prema istoimenoj knjizi prof. dr Aleksandra Matunovića, Titovog ličnog lekara, koji prvi put osvetljeva anatomiju dvorskog miljea Brozovih u kome mlada Ličanka, služeći se raznim sredstvima, uspeva da osvoji suvladarsku poziciju. Knjiga ima 270 stranica, autorsko je izdanje, a u prodaji (na kioscima) pojaviće se 30. marta. Knjigu štampa "Interpres", a njena cena biće 300 dinara. Podrobnije informacije na telefone: 011/311 9234 i 063/238 210

(Nastavlja se)