POSLE udaje za Tita za Jovanku su nastupile mirnije godine. Ali to nisu bile godine dokolice i bezbrižnog života, nego godine napornog rada, učenja i usavršavanja. Jovanka je morala da savlada pravila ponašanja i ophođenja u velikom društvu. Morala je dobro da upozna protokol šefa države i diplomatski protokol, kao i svoje protokolarne obaveze. Morala je da savlada svetske jezike i u krajnjoj liniji usvoji građanske manire. U tome su joj pomagale supruge visokih jugoslovenskih rukovodilaca, Vera Velebit, Pepca Kardelj, Lepa Popović, Pjera Popović, Milica Vukmanović i Slavka Ranković.

Iako je imala mnogo nedostataka, Jovanka je nastojala da ih što brže otkloni. Učila je i radila mnogo, tako da je od učenice brzo postala učiteljica. Žena koja u početku nije poznavala ni građanski bontton, vrlo brzo je počela da se meša u državni i diplomatski protokol, da daje svoje predloge i inovacije. Počela je da insistira na hijerarhiji, etikeciji i prefinjenom ponašanju. Tražila je poštovanje svoje ličnosti dok sama nije poštovala druge, pogotovo one koje je smatrala nižim od sebe.

O njenom odevanju starala se Klara Rotšild, modni kreator iz Budimpešte. Pošto je Jovanka imala neograničena sredstva za garderobu i za sve druge lične potrebe, za nju su nabavljani najbolji i najskuplji materijali koji su se mogli naći u svetu. Posle formiranja Kabineta predsednika Republike, formiran je i Kabinet Jovanke Broz. Prva njena sekretarica bila je Jovankina sestra Zora.

Najjači Jovankin adut bio je njen spoljašnji izgled, zbog koga je dobijala komplimente i u zemlji i u inostranstvu. Svojom pojavom ona je dostojno reprezentovala suprugu predsednika Republike. Visoka, vitka, skladno građena, sa dugim vratom, prodornim krupnim očima i dugom crnom kosom, koju je uvijala u visoku punđu, predstavljala je klasičan tip lepote. Ono što je posebno dominiralo u Jovankinom izgledu, što joj je davalo poseban šarm, bio je njen magični osmeh koji je narod odmah nazvao "jugo-osmehom".

Široko razvučene pune usne oivičene niskom pravilnih belih zuba, blago zažarene jagodice i široko otvorene crne, sjajne oči, bile su fizičke karakteristike njenog osmeha. To je bio osmeh srećne i zadovoljne žene, osmeh koji osvaja i pleni. I sam Tito je zapazio magičnost njenog osmeha, kao i utisak koji on ostavlja na pojedince i masu. I zato je govorio: "Smej se, Jovanka, smej!"

POŠTOVANJE ZA PRVU DAMU

ŽIVEĆI sa čovekom koji je od svega na svetu najviše voleo vlast, Jovanka je i sama brzo njome bila inficirana. Bez životnog iskustva i životne filozofije, ona nije uspela da se odupre pogubnom dejstvu vlasti. Kasnije, drogirana vladarskom moći, postala je njen veliki zavisnik. Ona je želela da na svakom mestu i u svakoj prilici pokaže svoju moć. Tito joj je u tome svesrdno pomagao. Tražio je da se Jovanka poštuje i sluša, da se oslovljava sa "drugarice Jovanka". Pri vožnji automobilom ona je sedela sa njegove desne strane otpozdravljajući narodu. Učestvovala je na sastancima rukovodstva države i partije, a u mnogim slučajevima i na sastancima sa stranim državnicima. To je od Jovanke napravilo Titovu suvladarku.

Tito je 1962. godine napunio sedam decenija života. To su godine koje predstavljaju biološku i pravnu granicu daljem aktivnom radu. On je tada bio u velikim ličnim, partijskim i državnim problemima. Odlazak u penziju njemu nikako nije odgovarao. Znao je da penzija kod našeg sveta predstavlja ne samo političku nego i socijalnu smrt. Vlast je bila smisao njegovog života. Bez nje Tito nije bio Tito. Zbog toga se on nije želeo odreći vlasti.

Tito je znao da na njegovo mesto pretenduje nekoliko ozbiljnih kandidata, pre svih Kardelj i Ranković. Tu je bila i Jovanka koja je smatrala da je ona jedina sposobna da nastavi njegovo, odnosno njihovo, zajedničko delo, kako je znala da kaže. Za razliku od Kardelja i Rankovića, Jovanka nije želela nasleđe "živog Tita". To njoj nije trebalo, jer je ionako vladala zajedno sa Titom. Ona je želela da nastavi njegovo delo posle njegove smrti. Bila je svesna da godine rade za nju, a protiv Kardelja i Rankovića. Potrebno je bilo još neko vreme da bi ona uz Titovu pomoć napravila ličnu političku karijeru koja je bila preduslov za njeno nasleđivanje Josipa Broza.

U martu 1962. godine na proširenoj sednici Izvršnog komiteta CK SKJ došlo je do podele rukovodstva na Titovu struju, koja se zalagala za centralističko vođenje države i ekonomije, i na struju na čelu sa Kardeljem i Bakarićem, koja je imala suprotne stavove. Kardeljeva i Bakarićeva struja na plenumu je imala većinu, zbog čega je Tito demonstrativno ponudio ostavku. Pitanje je kako bi on prošao da se tada o ostavci glasalo, s obzirom na to da je većina prisutnih bila protiv njegove politike i da su ga smatrali glavnim krivcem za teško stanje u Jugoslaviji, što je on u stvari i bio, jer je imao svu vlast u svojim rukama. Oni koji su bili protiv Titove ostavke, a među njima na prvom mestu Ranković i Gošnjak, nisu dozvolili da se o ostavci glasa. Tražili su od Tita da je povuče, što je on na kraju i učinio.

OBRATI SE NARODU!

Kad sam s Titom, kao njegov lekar, jednom prilikom razgovarao o Jovankinoj privrženosti njemu, a u vezi sa događajem iz 1962, on mi je rekao:

- Pored Rankovića i Gošnjaka, koji su imali veliki uticaj na moju odluku da povučem ostavku, ogromnu ulogu u tome odigrala je Jovanka. Ja sam bio ogorčen atmosferom koja je vladala na sednici Izvršnog komiteta i diskusijama koje su na njoj vođene. Nepoverenje koje mi je tada iskazano smatrao sam izdajstvom od strane najvećeg dela mojih drugova. Zbog toga moja ostavka nije bila puka demonstracija, kako to neki misle, nego iskrena namera da se povučem sa svih funkcija. Kada sam to rekao Jovanki, na nju je to delovalo poražavajuće. Za nju je to bilo i neshvatljivo i neprihvatljivo. Verovatno je u tome videla i svoj veliki gubitak. Rekla mi je da ni po koju cenu ne smem da se povučem sa položaja, jer bi to značilo smrt za nas oboje. Kad sam joj kazao da sam izgubio poverenje većine partijskog rukovodstva, ona mi je odgovorila:

"Obrati se narodu! Tebe je narod izabrao a ne rukovodstvo! Tvoja snaga je u narodu, Tito! Narod je s tobom. Kad vide reakciju naroda svi će se povući u mišiju rupu. Ti još nisi završio svoje delo. Ti si u punoj stvaralačkoj snazi. Ti nisi fizički radnik pa da ti godine ne dozvoljavaju više da radiš. Tvoj mozak je svež. Od tebe narod još mnogo očekuje."

- To je bio koristan savet - rekao mi je Tito. - Zato sam joj neobično zahvalan. Mada sam i ja u međuvremenu došao na tu ideju, njene reči su me ohrabrile i pokazale da je ta ideja ispravna.

O ovome što mi je povodom svoje ostavke rekao Tito, opširno sam razgovarao sa Kardeljem u junu 1977. godine. On mi je tada kazao:

- Svi misle da su odnosi između mene i Tita idealni i da smo mi veliki intimusi. Ali nije tako. Tito je nekoliko puta pokušao da me isključi iz rukovodstva. Jedanput je čak predložio Rankoviću i moju fizičku likvidaciju. Vrhunac naših nesuglasila, a u krajnjoj liniji i netrpeljivosti, javio se posle njegovog govora u Splitu koji sam ocenio demagoškim. Njegova odluka da ja moram da napustim sve partijske i državne funkcije bila je definitivna. Toj njegovoj odluci umnogome je kumovala Titova supruga Jovanka. Mene i moju suprugu Pepcu ona nije podnosila. Ne zbog toga što smo mi imali nešto protiv nje, nego zbog toga što smo bili prijatelji sa Titom. A svako ko je bio u dobrim odnosima sa Titom, bio je u lošim odnosima sa Jovankom.

Kardelj mi je dalje rekao:

- Jovanka mene ne trpi i zbog toga što smatra da ja želim da nasledim Tita. Ona misli da je jedino ona zato predodređena. Bez imalo skrupula ona izjavljuje: "Ja najbolje poznajem Tita i njegovu politiku, zato što smo je zajedno kreirali i vodili. Jedini nastavljač Titovog dela mogu biti ja, Jovanka."

DEOBA VLASTI
FELJTON "Jovanka Broz Titova suvladarka" pripremljen je prema istoimenoj knjizi prof. dr Aleksandra Matunovića, Titovog ličnog lekara. Kao čovek koji je izbliza posmatrao dramu bračnog para Broz, dr Matunović prvi put osvetljava anatomiju dvorskog miljea Brozovih u kome mlada Ličanka, služeći se raznim sredstvima, uspeva da osvoji suvladarsku poziciju. Knjiga ima 270 stranica, autorsko je izdanje, a u prodaji (na kioscima) pojaviće se 30. marta. Knjigu štampa "Interpres", a njena cena biće 300 dinara. Podrobnije informacije na telefone: 011/311 9234 i 063/238 210.

(Nastavlja se)