POSLE smrti Davorjanke Paunović, ukazala se potreba za novom domaćicom Titove kuće. Izbor je pao na kapetana Jovanku Budisavljević iz Četvrte ličke brigade. Ona je u proleće 1945. godine postavljena za službenicu u Maršalatu sa zadatkom da vodi Titovo domaćinstvo i da se stara o njegovoj bezbednosti. Na posao je došla u vojničkom odelu sa cokulama, opasačem i titovkom na glavi.

Jovanka potiče iz čestite stare srpske seljačke porodice. Rođena je 7. decembra 1924. godine u selu Pećani u Lici. Njeni roditelji imali su petoro dece. Dva sina - Maksima i Peru i tri kćeri - Jovanku, Zoru i Nadu. Majka Milica rano im je umrla, a otac Milan stradao za vreme rata. Detinjstvo Jovanke nije bilo srećno. Živela je pored maćehe koja ju je često maltretirala.
Jovankino rodno mesto nosi ime po selu Pećani kod Prizrena. Ona kaže da su njeni preci bili plemići na dvoru cara Dušana. Posle sloma države Nemanjića, preko Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije, došli su u Liku. Prezime Budisavljević potiče od imena jednog od tri brata koji su zajedno stigli u Liku (Juriša, Filip i Budiša). Budisavljevići su velika i poznata lička porodica. Jovankini bliži i dalji rođaci su Srđan Budisavljević, kraljev namesnik, Mane Budisavljević, poznati lekar, Savica Kosanović, ministar, i Dragutin Prica, admiral u austrijskoj vojsci. Jovanka je u daljem srodstvu i sa Nikolom Teslom.
Jovanka je sa 17 godina stupila u partizane. Postala je borac Prve ženske partizanske čete, u kojoj su birane najbolje devojke, pošto su njenu kuću zapalile ustaše. Prošla je kroz vojničku obuku i isticala se kao odličan strelac. Posle rasformiranja ženske čete, premeštena je u štab Prvog korpusa na posao bolničarke. Za vreme nemačkog vazdušnog desanta na Drvar istakla se u organizaciji evakuacije ranjenika. U Drvaru je prvi put videla Tita. Radeći kao bolničarka i rukovodilac u prištabskim jedinicama, dočekala je kraj rata. Bila je hrabar borac, dva puta je ranjavana.


ZAJEDNO SA ORDONANSIMA
Na Titov zahtev, Jovanka je uskoro počela da obavlja poslove njegove sekretarice. Da bi u tome bila uspešna morala je da savlada stenodaktilografiju. Uz rad je završila večernju gimnaziju. Jovanka se brinula o mlađim sestrama Zori i Nadi koje je pronašla u domovima za ratnu siročad u Vinkovcima i Otočcu. Devojčice je smestila, po Titovom odobrenju, u vilu u Užičkoj 16, gde im je bila obezbeđena i ishrana. Posle završene gimnazije, Zora je diplomirala na jugoslovenskoj književnosti, a Nada na engleskom jeziku.
Pored navedenih obaveza, Jovanka je zajedno sa ordonansima svake večeri dežurala ispred vrata Titovog kabineta, sve dok on ne bi otišao na spavanje ili je pozvao k sebi. Posle dve godine Jovanka je postala Titova ljubavnica. Kao ljubavnik, Tito je bio nežan, ali je ponekad znao da bude grub i osoran i da Jovanku izgrdi pred osobljem rezidencije, nekada čak i za sitnicu.
Jovanka kaže da je ljubav između nje i Tita bila velika, iskrena i bezrezervna. Nesporno je da je ona tu ljubav tako doživljavala. Međutim, period od šest godina govori da nije bilo bezrezervne ljubavi sa Titove strane. Jovanka se uklapala u Titov stereotip ljubavnice, ali ne i supruge predsednika Republike. Kad je reč o supruzi, Tito je imao visoke standarde u koje se Jovanka teško uklapala. Titovo samoljublje, koje je bilo jače od bilo kakve ljubavi prema drugoj osobi, tražilo je ličnost koja će odgovarati reputaciji legendarnog vođe, genijalnog političara i državnika.
Jovankino zvanje, vaspitanje i obrazovanje bilo je, međutim, ispod onoga što je trebalo da poseduje buduća supruga predsednika Republike. Kako će osoba koja nije pročitala nijednu knjigu van školskog programa razgovarati o književnosti? Kako će neko ko nije bio ni na jednoj umetničkoj izložbi, raspravljati o slikarstvu, skulpturi i arhitekturi? Kako će žena kojoj je partizanska bluza bila prvi kostim, a titovka prvi šešir, pratiti i upražnjavati visoku modu?
Mnoga pitanja u tom smislu Tito je postavljao sam sebi. Došao je do zaključka da ta osoba nije mogla da bude Jovanka. Po mom saznanju, Tito je reflektovao na neku od istaknutih osoba iz umetničkog sveta. I drugi političari i državnici za žene su uzimali mlade i lepe glumice (Napoleon, Peron, Mao Cedung). Uostalom, mnogi njegovi generali oženili su se glumicama, operskim pevačicama i balerinama. Zar on, kome oni nisu bili ni do kolena, da se lošije oženi? Zar on da uzme seosku devojku skromnog obrazovanja čiji su jedini kvaliteti bili mladost i lepota? Jedno vreme Tito je bio oduševljen Zinkom Kunc. Slavna operska pevačica odgovarala bi slavnom antifašističkom vođi. Smetnja je, međutim, bio Zinkin srećni brak sa Titovim generalom.
Kako se ni posle šest godina odugovlačenja odgovarajuća osoba nije pojavila, a određeni drugovi nisu ispunili obećanje da će je pronaći, Titu ništa drugo nije preostalo nego da prihvati Jovanku koja mu je četiri godine bila ljubavnica. Ovo je savremena bajka o Pepeljugi. Princ nije našao Pepeljugu, već se Pepeljuga, zahvaljujući po nju srećnim okolnostima, nametnula princu.

BOLjI OD MLADIĆA
Budisavljević udala se za Josipa Broza u aprilu 1952. godine. Njoj je bilo 28 godina, a njemu 60. Kumovi na venčanju bili su Aleksandar Ranković i Ivan Gošnjak. Svečani ručak održan je u vili „Dunavka“ kod Iloka. Pored kumova, na ručku su bili Kardelj, Krajačić i Bakarić.
Prvo Jovankino pojavljivanje kao Titove supruge bilo je na prijemu koji je priređen u čast britanskog ministra inostranih poslova Antoni Idna, 19. septembra 1953. Vest o Titovom venčanju sa Jovankom Budisavljević pronela se svetom kao prvorazredna senzacija. Svi svetski listovi pisali su o Titovoj supruzi kao o stasitoj i lepoj crnki sa dugom, bujnom kosom i krupnim očima.
Mnogo godina kasnije, za vreme boravka u vili kod Iloka, Jovanka mi je lično pokazala sve prostorije „Dunavke“. Na zidovima, koji su većinom bili obloženi drvetom bio je veliki broj Titovih i Jovankinih fotografija koje govore o njihovim dnevnim aktivnostima i izlivima nežnosti. Na zidovima sam bezuspešno tražio slike njihovih kumova, Rankovića i Gošnjaka, ali ih nisam našao. Onaj koji je politički skliznuo, ne samo da je otišao iz života moćnika nego se za njim i svi tragovi brišu.
- Ovde smo proveli jedan deo medenog meseca - pričala mi je Jovanka. - To su bili divni dani. Dok drugi nisu počeli da se mešaju u naš život, mi smo bili idealan bračni par u svakom pogledu. Tito mi je donosio voće i kafu u krevet. Ja nisam dala nikome da mu kuva ručak i večeru. Najdraže mi je bilo da ja to sama činim. On se ljutio govoreći: „Jovanka, gubiš vreme na ono što može i drugi da uradi. Bolje je da to vreme provedemo u šetnji.“ Bilo je vremena za sve, čak ga je bilo i na pretek. Bili smo mladi.
Na te njene reči ja sam se blago nasmejao, misleći na Titovih 60 godina. Ona je shvatila razlog takve moje reakcije i rekla:
- Tito je sa 60 godina bio vitalniji od ijednog mladića.
Bilo mi je posebno drago što sam čuo ove reči iz njenih usta, jer su one bile potvrda mojih prethodnih saznanja o Titovoj seksualnosti, koja me je interesovala, jer je i ona predstavljala važnu karakteristiku njegove ličnosti.
Postojale su mnoge predrasude o Titovom i Jovankinom seksualnom životu, s obzirom na razliku u njihovim godinama i Titovo poodmaklo doba prilikom ženidbe. Te predrasude bile su posledica slabog poznavanja čovekove seksualnosti i u to vreme uvreženog mišljenja da seksualni život ne priliči starijim ljudima i da u starijem dobu postoji samo požuda, a da se seksualna moć gasi.
Naročito se malo znalo o velikim individualnim razlikama među ljudima u pogledu seksualne moći i dužini njenog trajanja. Delom zbog predrasuda, a delom iz zavisti, mnoge žene bile su „zabrinute“ za Jovankin seksualni život. Te predrasude one su najčešće izražavale rečima: „Mi Jovanki na udaji ne zavidimo. Mi se nikada ne bismo udale za starca. Šta vredi Jovanki sve bogatstvo kada nema ono osnovno što normalnoj ženi treba.“ One obrazovanije bi još dodavale: „Po Frojdu je seks najveće čovekovo zadovoljstvo.“
I neki rukovodioci, ljuti na Jovanku, znali su reći: „Ona svoje seksualne frustracije i nezadovoljstva iskaljuje na nama. Bolje je da nađe nekog, pa da se iživi.“ Oni nisu znali da su te frustracije izazvane željom za vlašću, a ne željom za seksom.
Prilikom jednog našeg razgovora o Jovanki i njihovim odnosima, Tito mi je rekao:
- Jovanka je za moju ljubav ostala bez poroda i materinstva. Lišila se začetog deteta, pošto meni nije odgovaralo da imam dete u tim godinama.
Sve ovo govori da Tito spada u grupu seksualno jakih ljudi i da su Jovanka i Tito imali normalan, bogat i skladan seksualni život.



DEOBA VLASTI
FELJTON „Jovanka Broz, Titova suvladarka“ pripremljen je prema istoimenoj knjizi prof. dr Aleksandra Matunovića, Titovog ličnog lekara. Kao čovek koji je izbliza posmatrao dramu bračnog para Broz, dr Matunović prvi put osvetljava anatomiju dvorskog miljea Brozovih u kome mlada Ličanka, služeći se raznim sredstvima, uspeva da osvoji suvladarsku poziciju. Knjiga ima 270 stranica, autorsko je izdanje, a u prodaji (na kioscima) pojaviće se 30. marta. Knjigu štampa „Interpres“, a njena cena biće 300 dinara. Podrobnije informacije na telefone: 011/311 9234 i 063/238 210.
(Nastaviće se)