Piše: Srđan Cvetković
KOTUR Đu­ra, biv­ši se­na­tor, po­moć­nik mi­ni­stra socijalne po­li­ti­ke u Nedi­će­voj vla­di, ozna­čen kao "je­dan od najvernijih sa­rad­ni­ka Ne­di­će­vih“. Zani­mlji­vo je da su ga austrijske vla­sti još 1915. isto osu­di­le za ve­le­i­zda­ju jer se pri­hva­tio du­žno­sti pred­sed­ni­ka opšti­ne u vre­me ula­ske srp­ske voj­ske u Zemun, av­gu­sta 1914, pa je emi­gri­rao u Srbiju.
Sledeći na listi 105 streljanih neprijatelja, čija je imena objavila "Politika" 27. 11. 1944. jeste Mar­ja­no­vić Čedo­mir, mi­ni­star prav­de u Ne­di­će­voj vla­di, ak­ti­van ljo­ti­ćevac, „po­zi­vao na­rod na ak­tiv­nu bor­bu pro­tiv Narodnooslobodi­lač­ke voj­ske “.
Mi­juš­ko­vić dr Jo­van, mi­ni­star so­ci­jal­ne po­li­ti­ke i na­rod­nog zdra­vlje, „slu­žio oku­pa­to­ru i po­zi­vao u bor­bu pro­tiv NOP-a“ i ra­dio po­red osta­log na „pro­pa­gi­ra­nju ne­mač­ko-okupator­ske po­li­ti­ke po di­rek­ti­va­ma oku­pa­to­ra i do­ma­ćih izdaj­ni­ka“.
Hor­vat­ski dr Mi­lan, po­moć­nik mi­ni­stra fi­nan­si­ja u Nedi­će­voj vla­di, „orga­ni­za­tor pljač­ke nad na­šim na­ro­dom" i da­lje „odr­ža­vao te­sne ve­ze sa Dražom Mi­ha­i­lo­vi­ćem ko­me je poslao znat­ne su­me dr­žav­nog nov­ca“.
Po­zna­to je, ma­da ni­je na ovom spi­sku, da je biv­ši mini­star i član SDS Ju­raj De­me­tro­vić stra­dao u ovim čistkama. Kao Hr­vat is­kre­ne ju­go­slo­ven­ske ori­jen­ta­ci­je i pri­ja­telj Sr­ba, pro­ka­zan od Pa­ve­li­ća, rat je pro­veo u Beogradu, za­tva­ran od oku­pa­ci­o­nog re­ži­ma, na­no­vo uhap­šen odmah po oslo­bo­đe­nju i stre­ljan.
VAN ovog ob­ja­vlje­nog spi­ska zna se da su osu­đe­ni na smrt ili stre­lja­ni u ovom ta­la­su:
Jo­jić Ri­sto, biv­ši ko­me­sar za pro­sve­tu u vla­di M. Aćimo­vi­ća (do ju­la 1941) i član De­mo­krat­ske stran­ke. Op­tu­žen i stre­ljan „za slu­že­nje oku­pa­to­ru i pot­pi­si­va­nje Ape­la srp­skom na­ro­du av­gu­sta 1941.“
Cvi­ja­no­vić Bu­da, po­moć­nik mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de Veseli­no­vi­ća u Ne­diće­voj vla­di, stre­ljan za­to što je "kao član vla­de po­ma­gao oku­pa­to­ra i pljačkanje ro­đe­ne ze­mlje".
Ne­dić Đ. Bo­ži­dar, brat ge­ne­ra­la Mi­la­na Ne­di­ća i narodni po­sla­nik, biv­ši pot­pred­sed­nik be­o­grad­ske opšti­ne i di­rek­tor Be­o­grad­ske šte­di­o­ni­ce, in­va­lid iz Pr­vog svet­skog ra­ta i pen­zi­o­ner, „bio je je­dan od glav­nih pro­pa­ga­to­ra za pri­ja­telj­stvo Sr­ba i Ne­ma­ca ne­mač­ki no­vi po­re­dak u Evro­pi i ve­li­ki ide­o­loš­ki pro­tiv­nik sa­ve­zni­ka na­ših na­ro­da En­gle­ske i SSSR-a„. Za­me­ran mu je i niz an­ti­ko­mu­ni­stič­kih čla­na­ka u "No­vom vre­me­nu" gde par­ti­za­ne na­zi­va „šum­skim olo­šem“ i „inter­na­ci­o­nal­nim šlja­mom“, kle­ve­će sa­ve­zni­ke, NOP, dru­ga Tita a Li­gu na­ro­da ka­rak­te­ri­še kao „pred­u­ze­će za sram­nu podva­lu na­ro­di­ma sve­ta.“
Lu­ko­vić Ko­sta, fi­lo­zof, fran­cu­ski đak i biv­ši opu­no­mo­će­ni mi­ni­star Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, po­zna­ti po­zo­riš­ni kritičar, ugle­dan no­vi­nar i vi­še­go­diš­nji šef pres­bi­roa vla­de M. Sto­ja­di­no­vi­ća.
Mi­haj­lo­vić Ili­ja, ugled­ni tr­go­vac, du­go­go­diš­nji narodni poslanik i pred­sed­nik Na­rod­ne skupšti­ne.
Iva­nić dr Ste­van, biv­ši ko­me­sar na­rod­nog zdra­vlja i mini­star so­ci­jal­ne po­li­ti­ke u Ne­di­će­voj vla­di, hap­šen i od Nema­ca 2. ok­to­bra 1941, ogla­šen kao „na­rod­ni ne­pri­ja­telj“, uspeo je da emi­gri­ra.
NEKI od biv­ših po­li­ti­ča­ra su ima­li vi­še sre­će, pa su za­vr­ši­li sa­mo sa vre­men­skom ka­znom:
Stan­ko­vić dr Ra­den­ko, po­zna­ti pro­fe­sor Me­di­cin­skog fakul­te­ta, biv­ši mi­ni­star pro­sve­te i kra­ljev­ski na­me­snik, uhap­šen kra­jem 1945, osu­đen ka­sni­je tek 1949. na 12 go­di­na i po­slat na iz­dr­ža­va­nje ka­zne u KPD "Srem­ska Mi­tro­vi­ca", gde se raz­bo­leo i umro 1954. po puš­ta­nju iz za­tvo­ra.
Mak­si­mo­vić To­ma, u Ne­di­će­voj vla­di za­u­zi­mao me­sto kome­sa­ra za iz­be­gli­ce. Imao je vi­še sre­će ne­go stre­lja­ni šef Cr­ve­nog kr­sta dr Pe­tar Zec, uhap­šen je i ka­sni­je krajem 1944. osu­đen je na 5 go­di­na ro­bi­je ko­je je od­le­žao u S. Mitro­vi­ci.
Po ula­sku u Be­o­grad, hap­šen je i ma­ltre­ti­ran slav­ni ge­ne­ral Pe­tar Bo­jo­vić, a nje­gov sin Do­bro­sav osu­đen je na zatvor­sku ka­znu od 12 go­di­na ko­ju je od­le­žao u Srem­skoj Mitro­vi­ci. Ma­jor Dra­gu­tin Ga­vri­lo­vić, ču­ve­ni ko­man­dant odbra­ne Be­o­gra­da iz 1915, po po­vrat­ku 1945. iz ne­mač­kog ropstva hap­šen, sa­slu­ša­van i iz­glad­nji­van, pa je ubr­zo preminuo a nje­go­ve dve kćer­ke Mi­li­ca i Emi­li­ja su obeš­čaš­ćene. Pe­tar Si­mić, ju­nak sa So­lun­skog fron­ta, ko­man­dant kralje­ve gar­de, po­sle mu­če­nja osu­đen je na vi­še­go­diš­nju zatvorsku ka­znu. Ne mo­gav­ši da iz­dr­ži za­tvor­sku tor­tu­ru ubio se 18. ju­la 1948, sko­čiv­ši na­gla­vač­ke na be­ton­sku pod­lo­gu.
Na spi­sku li­kvi­di­ra­nih ob­ja­vlje­nom u "Po­li­ti­ci" naš­li su se, po­red na­ve­de­nih po­li­ti­ča­ra, is­tak­nu­ti jav­ni i kulturni rad­ni­ci, pro­fe­so­ri, no­vi­na­ri, glum­ci i dru­gi.
(Nastaviće se)