Boro Krivokapić: INTERVJU JOŠ TRAJE

Legendarni osnivač i upravnik Ateljea 212, Mira Trailović (Kraljevo, 1924-1989, Beograd - magija pozorišta) svojevremeno je u ekskluzivnom intervjuu istaknutom novinaru i piscu Boru Krivokapiću iznela nesvakidašnju priču o Ateljeu i sebi: o vremenima uzleta i zabrana, o prodoru avangarde i otporima, o životu i smrti pozorišta.

Povodom pola veka Ateljea 212, autor je specijalno za "Novosti" priredio neobjavljenu verziju ovog neobičnog razgovora iz marta 1980, koji tek danas istorijski oslikava neprolaznu slavu Ateljea 212 i njegovog neponovljivog upravnika.
          
                                                  
----------
RAZGOVARALI smo, iz više puta.
Sa zidova, gledali su Peđa Milosavljević, Stojan Ćelić i - kraljica Natalija. Nežna i lepa. Nije imala sreće s kraljem Milanom, kao ni Obrenovići sa ženama.
Mira Trailović dobro zna šta i kad hoće. Dugo smo ugovarali ovaj intervju. Konačno, ko to reče: veliki duhovi se sreću!
I sreli smo se u trenutku koji nije mogao biti uzbudljiviji... Gospođa Trailović nalazila se na isteku ko zna kojeg mandata, nadmoćne upravnice Ateljea 212. Kako banalnost može biti surova: reizbor!
U ovom sudbonosnom času, gospođa Trailović bila je jedini upravnik u SFRJ - nečlan SKJ.
Na rubu katastrofe.
Gospođa Trailović je to jasno videla.

TRAILOVIĆ: Mogla bih da vam kažem kako se razvijala moja politička biografija... Bila sam u Radio-Beogradu, odmah posle oslobođenja, 1944. A tada, u komunistički Radio nisu mogli da uđu ni oni kojima su i Koča i Peko stričevi...

(Privatno:
- Među nama rečeno, ako ja sada ostanem u "Ateljeu"...
- Bili ste tri mandata.
- I vi ste protiv mene! Samo dva mandata! Zašto ste tako zločesti!
- Nisam, nego zakon...
- Nema zakonskih prepreka... Ali, postoji jedna tendencija promena.
- A vi lično?...
- Ja lično ne bih želela da odem...
- Objavićemo to pre reizbora...
- Ali, delikatno stavite... Može da ima i obrnuto dejstvo, znate.)

TRAILOVIĆ: ...Prvih dana novembra 1944. prolazila sam pored Radio-Beograda i sklonila se od kiše. Primetio me je direktor Radija, Jovan Marinović. Nije me poznavao, samo je zapitao da li umem dobro da čitam. Rekla sam da umem. Pozvao me je da uđem. Tu sam srela Jelenu Bilbiju i Radivoja Markovića. Tako sam, praktično na dan osnivanja Radija, postala prvi novi spiker.

LEPA žena i gvozdena ideološka vrata otvara.

TRAILOVIĆ: Sećam se, dođemo na sastanak, i jedan mali Levi, posle je otišao u Izrael, kaže:
- Drugarica Mira, drugovi, ja mislim, ima sve uslove da uđe u SKOJ, i ja sam da to jednoglasno prihvatimo.
Opšti aplauz. Bila sam užasan štreber, briljantno sam završila kurs marksističkog obrazovanja. Učili smo Istoriju SKP (b).
Ali... To nije za pisanje, znate... Ustane jedan mladić, pun revolucionarnog zanosa:
- Ako ova građanka uđe u našu organizaciju, ja ovog momenta izlazim!
Mislim se: e, mali, platićeš ti to meni... I platio je. Postao je moj muž. Vaš kolega Dragoljub Trailović.

Upravo Dragoljub Trailović - dugogodišnji dopisnik "Politike" iz Pariza; glavni urednik "Politike ekspres" i "Politike" - za večerom u "Maderi", ispričao mi je nastavak:
Kad se oženio Mirom, njega su odmah izbacili iz Komunističke partije... Rekli su:
"Zar s tom buržujkom!..."
Gospođa Trailović je razborito zaobišla ovaj podatak, klasno svesna njegove izlišnosti.
(Nastaviće se)