Pišu: Milorad BOŠNJAK i Slobodan JAKOVLJEVIĆ
CITIRANA u jučerašnjem nastavku feljtona prepiska dokazuje da je Todor Milošev tada još bio dečkić. Kakva sudbina ga je kasnije zadesila? O tome dosad nismo pronašli pisanih tragova. A sva vanbračna deca knjaza Miloša poumirala su u ranom životnom dobu. Živeli su od dve do svega sedam-osam godina! Tako stoji u svim poznatim rodoslovima Obrenovića, po kojima je Miloš imao devetoro vanbračne dece, ne računajući Todora.
Po rodoslovima, to su: kćer Velika, pa nedoumica (Marija ili sin Gavrilo?), zatim sin Gavrilo, pa još jedna rodoslovna nepoznanica (opet Marija ili Gavrilo), Teodor, pa neimenovano dete rođeno u Beču, sa Franciskom Fanikom Hitenberg. U Beču, sa Marijom Graf Miloš dobija kćer Mariju Klaru. Po rodoslovima, poslednje njegovo vanbračno dete je Milan, ime majke se ne navodi, rođen 26. juna/8. jula 1857. u Bukureštu, gde i umire 12/25. aprila 1859.
KNEŽEVIĆ Miloš još je jedan od Obrenovića zabašurenih u zvaničnoj istoriografiji. Sin gospodara Jevrema Obrenovića i Tomanije, ćerke vojvode Anta Bogićevića, otac prvog srpskog kralja troniziranog posle Nemanjića - Milana I Obrenovića, a deda Božjeg miropomazanika kralja Aleksandra I Obrenovića, ubijenog u Majskom prevratu 1903.
Njegovo kratko, istorijski burno žitije, srpskoj javnosti je malo poznato. Rođen je 13. novembra 1829. u Šapcu, školovao se u domu svojih prosvećenih roditelja u Beogradu, do 11. godine. Otac Jevrem mu je pozvao učitelje iz Austrije. To svedoče pisma, koja je mladi Miloš pisao braći, kneževićima Milanu i Mihailu u Požarevac. Tada u Srbiji nije bilo škola za više obrazovanje, iako potreba za ljudima naukom bogatim beše velika. Trošak školovanja svog sinovca u inostranstvu, knez Miloš prima na sebe. Najpre u Rusiji, u Paškom korpusu u kom je car Nikolaj Prvi vaspitavao najotmenije plemstvo ruske imperije. Tamo, menja nekoliko vojnih univerziteta.
- Šta ću ja u Rusiji, koja samo gleda kako srpski narod živi na mukama? Sa tim obrazloženjem, kadet knežević Miloš Obrenović je - napustio Rusiju!
U Kijevu 1843. knežević Miloš sreće Ivana Vukovića Mrkšu. Između, dokazanog i uticajnog prijatelja gospodara Jevrema.
- Pravo da mi odgovorite, ako duše imate: zašto knjaz Miloš tako dugo sedi u Vlaškoj? - pitao je knežević.
- Knjaz je, gospodaru mladi, u Beču - odgovorio mu je Vuković. A, kad ćemo knjaza videti u Srbiji, to je u Božjoj ruci. Ali, ne brinite: narod će knjaza vratiti!
- A zašto ga narod ne zove odma' i kako mu je bez knjaza?
- Narod danas u Srbiji usta nema. Njega pritisli Turci, pritisle ga velike države, a Srbi izrodi, koji silom drže vlast, muče i ubijaju svakog, koji bi ma jednu progovorio.
Na ovo, mladi knežević zaplače, a kad se primirio, odluči:
- A ŠTA ću ja ovde u zemlji cara koji je ojadio mog knjaza i celu moju porodicu? Šta ću u Rusiji, koja gleda kako srpski narod živi na mukama? Sve dok mi je noga na ruskoj zemlji, u školu više neću odlaziti, iz kuće neću izlaziti!
Deseti dan po ovom mučnom razgovoru, knežević Miloš već je bio na putu. Ja ću videti Rusiju samo, kad budem mogao uzdignute glave stati pored cara! - kazao je, odlazeći.
Školovanje nastavlja u Pešti, Beču i Berlinu, u Ratnoj školi. Evropom se brzo pročuo njegov nagli odlazak iz Rusije i gorko razočaranje u ruskog cara. I njegov čvrst stav: “Ako je dozvoljeno običnim smrtnicima da se mogu predati svojim osećajima, ljudima rođenim u porodici vladalačkoj to je prekraćeno. Njihov život pripada narodu.”
Ruski car Nikola I došao je 1847. u posetu svom šuraku, pruskom kralju Vilhelmu IV. Posetio je i Ratnu školu, a svi pitomci bili su mu postrojeni za smotru. Kad je prolazio pored kadeta Miloša, ovaj se sagne da mu poljubi ruku, a car Nikola naočigled svih Prusa i pitomaca, poljubi ga u obraz.
Kao pitomac, Miloš je bio inovator. Konstruisao je naročito koplje, pogodno da čuva ruku od sablje. Kralj Fridrih Viljem IV ga je za to odlikovao. U februaru 1850. Miloš je završio Ratnu školu sa odličnim. Oficirsku karijeru u pruskoj vojsci počeo je - u apsu! Nije trpeo krutost maršala Vrangela, a nedugo zatim postao je njegov ordonans.
(Nastaviće se)