Piše: Jovanka Simić
ODLUKOM da Tomislava Merčepa 13. avgusta 1991. godine iz Vukovara prekomanduje u Zagreb, hrvatski predsednik dr Franjo Tuđman iznenadio je većinu svojih najbližih saradnika. Sve izuzev Josipa Manolića, na čiji predlog je dotadašnji “bog i batina” za srpske civile u Vukovaru postavljen na čelo Jedinice za posebne namene MUP-a Republike Hrvatske.
U ovu paravojnu formaciju Merčep je uključio deo svojih vukovarskih saboraca i grupu novih ljudi, koji su zatim u ostalim delovima Hrvatske nastavili da čine zločine nad Srbima, prvenstveno u Pakračkoj poljani.
Okosnica Merčepove grupe za zločine nad srpskim civilima u nešto zapadnijim delovima Hrvatske bili su: Nikola Cvetanović (Merčepov zamenik), Đemo Paloš, Igor Bikola, Monib Suljić, Siniša Rimac, Nebojša Hodak, Snežana Ivanović, Miroslav Plišević. Merčep je u zločine uključivao i ljude koje je je nalazio na terenu. Tako je u Pakračkoj poljani istomišljenike i saučesnike imao u Antunu Jurgecu, Nikoli Rukavini...
U nagoveštajima iz Haga da bi Merčep do kraja ove godine mogao da sedne na optuženičku klupu, na osnovu dosijea koji su 1997. godine sačinili haški istražioci i beogradski istoričar prof. Vojin Dabić, predsednik tadašnjeg Informacionog centra u Beogradu, Merčep se ne tereti samo za zločine nad srpskim civilima u Vukovaru, nego i u Pakračkoj poljani.
U PAKRAČKOJ poljani Merčep je napravio čitav sistem logora i mesto za likvidaciju civila koji su tu dovođeni, podvrgavani najstrašnijoj torturi, a zatim u još strašnijim mukama likvidirani - kaže danas prof. Dabić koji je istražujući Merčepov krvavi rukopis uspeo da identifikuje 176 srpskih žrtava u Pakračkoj poljani iz 20 naselja u daruvarskoj, pakračkoj, novskoj, kutinskoj i zagrebačkoj opštini.
Sva ova naselja bila su van područja ratnih sukoba, što po zaključku prof. Dabića jasno ukazuje na to da je Merčepov zadatak bio da ovde još drastičnije nego u Vukovaru nametne Srbima psihozu. Cilj je bio istovetan - etnički očistiti ove delove Hrvatske.
Žrtve su zakopavane u sistem grobnica u koje su zakopavane manje grupe likvidiranih Srba. Prva grobnica, sa 19 tela, otkrivena je u leto 1993. godine. Ekshumacojom je rukovodio Šerif Basioni, šef komisije eksperata Ujedinjenih nacija. Planove za ekshumaciju čitavog lanca grobnica sačinio je Kanađin D. B. Nikolson, šef istražnog tela civilne policije koja je u okviru UNPROFOR-a bila stacionirana u Hrvatskoj.
Neočekivano, ekshumacija tela srpskih žrtava, međutim, zaustavljena je već posle iskopavanja prve u nizu srpskih tajnih grobnica. U decembru 1993. godine, prof. Dabić se u Ženevi sa Basionijem dogovorio da treba ekshumirati sve grobnice, kako srpske, tako i hrvatske, da sve žrtve budu dostojno sahranjene, a njihovi preživeli srodnici da najzad odahnu. To se, međutim, nije dogodilo.
- Državne strukture u Hrvatskoj, a i kod nas, sprečile su to, a Basioni, mada se protivio tome, morao je da odustane - otkriva “Novostima” prof. Dabić, ali naglašava da su sačuvane mape svih 97 srpskih grobnica u Hrvatskoj i njihovo iskopavanje u svakom trenutku moguće je nastaviti.
PREPREKA za svakako najpravedniji pristup, ekshumaciji žrtava na obe strane, 1993. godine u Hrvatskoj je bila potreba da se prikriju svi hrvatski zločini nad Srbima, a na našoj strani jedini problem bila je “Ovčara”. Jedan od retkih iz Miloševićevog tima koji su podržavali otkopavanje “Ovčare” bio je tadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović. Ovu masovnu grobnicu Hrvata, ubijenih neposredno pošto su srpske snage 18. novembra oslobodole grad, međunarodna zajednica locirala je već 1992. godine, a ubrzo zatim Madlen Olbrajt došla je u Vukovar i tražila od tadašnjeg predsednika Gorana Hadžića da je lično odvede tamo. ”Ovčara" je ekshumirana 1996. godine.
Istina iz Pakračke poljane veoma je važna, jer su tu likvidirani Srbi sa šireg prostora Hrvatske, kako bi se raširio strah na sve Srbe u Hvatskoj. Kolike su realne šanse da Merčep zaista sedne na optuženičku klupu?
- To je bilo verovatno sve dok Milošević nije isporučen Hagu, a od tada su te šanse znatno umanjene jer Tribunal je svestan da bi rasvetljavanje Merčepovih zločina prilično uzdrmalo njihovu optužnicu protiv Miloševića - smatra prof. Dabić i otkriva da su tužioci koji su prethodili Karli del Ponte bili veoma raspoloženi da sude Merčepu. Del Ponteova, međutim, ne pokazuje tu spremnost, i u najboljem slučaju, prema proceni Dabića, ”vukovarskom Napoleonu” sudiće se u Hrvatskoj.
Ali, pošto će biti teško doći do svedoka Merčepovih zločina, sud na kraju teško da će imati na osnovu čega da mu izrekne pravu kaznu - zaključuje autor dosijea “Merčep”, koji u haškoj fioci čami već sedam godina kao jedno do svedočanstava da zbog minulog rata i Hrvati i Srbi imaju čega da se stide, ali da nemaju pravo da žrtve zaborave.


RAČAN ĆUTAO

VEĆ sama činjenica da je Merčepova Jedinica za specijalne namene formirana pri MUP-u Hrvatske, linija krivice preko Vladimira Šeksa, Branimira Glavaša, Ivana Vekića, penje se direktno do Tuđmana. Jedinica je manje učestvovala u ratnim dejstvima, njen prioritet bila su dejstva u pozadini. Koliko su hrvatski vrhovnici bili upoznati sa Merčepovim zlodelima, svedoči i slučaj poznatog srpskog komuniste Sime Rajčevića iz Kutine, koji je uhapšen dok je išao na sastanak sa Račanom, a zatim likvidiran. Srodnici žrtve apelovali su na Račana, ali budući predsednik hrvatske vlade nije ni prstom mrdnuo.
(KRAJ)