NIJEDAN od odabranih terorista, pripadnika terorističkih grupa, nije bio upoznat sa vremenom i mestom atentata. Mijo Bzik, sekretar Centrale u Bolonji, uz pomoć Vjekoslava Servacija, koji je u međuvremenu postao upravnik Janka Puste, imao je zadatak da teoristima obezbedi lažne identitete i lažne putne isprave, falsifikovane pasoše.

Kralj, Pospišil i Rajić su jedini dobili lažne pasoše od mađarske obaveštajne službe, posredstvom i vezom Ivana Perčevića. NJih trojica su, po naređenju Ante Pavelića, došli u Cirih gde su ih čekali Eugen Kvaternik i Černozemski, koji su došli iz Italije. Kvaternik ih je upoznao sa planom atentata i rezervnom varijantom, koju je izradio zajedno sa Antom Pavelićem.

U isto vreme, Pavelić je u Londonu poslao Andriju Artukovića, a u Brisel Stjepana Perića. "Plavu damu" i Petra je poslao u Pariz, sa lažnim čehoslovačkim ispravama. "Plava dama" je, kao manje sumnjiva, imala zadatak da prenese oružje za teroriste. Po prelasku u Francusku, odsela je u hotelu "Regina" u Avinjonu, pod imenom Mari Vudroš, čehoslovačke državljanke.

Grupa terorista koju je predvodio Kvaternik je iz Ciriha došla u Lozanu, a sutradan je, snabdevena mađarskim pasošima, krenula brodom preko Ženevskog jezera ka francuskoj granici. Jedni su sišli u Toninu, a drugi u Evijanu, s dogovorom da se nađu u vozu za Pariz. Iz voza su izašli u Fontenblou i autobusom stigli u Pariz. Čim su stigli otišli su u bioskop, a da još nisu potražili smeštaj. Usred predstave Kvaternik je dao znak Kralju i Pospišilu da izađu, a onda su otišli u biro za vize gde ih je prijavio kao imaoce čehoslovačkih pasoša, pa im francuska viza nije bila potrebna. Vratio se u bioskop i sa drugom dvojicom uradio isto. Zatim ih je smestio u hotel "Reginu", gde su se prijavili pod češkim prezimenima Suk, Novak, Silni i Beneš. Sam Kvaternik, sada pod imenom Kramer, je otišao u hotel "Belvi", da bi se sutradan premestio u hotel "Komodore". Sve do 6. oktobra, Kvaternik se brine o svojim štićenicima. Menja im hotele skoro svakodnevno, šeta sa njima po Parizu, uči ih da se snalaze u metrou, kupuju najotmeniju garderobu: nove šešire, odela, tašne, satove...

U RANIM jutarnjim časovima, 7. oktobra, Černozemski i Mijo Kralj polaze za Avinjon sa Kvaternikom, gde su se u hotelu "Regina" sreli sa tajanstvenom "Plavom damom", a potom pošli za Eks An Provans, gde su se razdvojili i odseli u dva hotela. Sutradan, 8. oktobra, svi su pošli za Marselj, gde im je Kvaternik dao plan grada i pokazao pogodno mesto odakle bi pucali na kralja. Uveče su se vratili u Eks, gde su prenoćili, sem Kvaternika, koji je to veče otputovao za Montre.

Na dan atentata, 9. oktobra, "Plava dama" predala je atentatorima četiri revolvera, četiri bombe i municiju. Kerin i Kralj su seli u autobus i otišli za Marselj.

Pospišil i Rajić su ostali u Parizu, u rezervi, da stupe u dejstvo ako njihovi saučesnici ne uspeju u Marselju. Pošto je protokol kraljevog boravka predviđao i posetu Versaju, oni su proveli 7. i 8. oktobar u Versaju, gde su odseli u hotelu "Zlatni lav". Proučili su ulice i gradska raskršća kuda mora da prođe kraljeva pratnja, sledeći maršrutu kraljevog puta, koju su dobili od Kvaternika. Izabrali su pogodno mesto i ugao odakle se najbolje može pucati na kralja i vratili se u Pariz da u svom hotelu sačekaju ishod iz Marselja.

Kada je odlučeno da jugoslovenski kralj poseti Francusku, određen je najveći stepen budnosti. Služba francuske Nacionalne bezbednosti, u saradnji sa Ke d’Orsejom, jugoslovenskim poslanstvom u Parizu i jugoslovenskom obaveštajnom službom sastavili su spiskove sumnjivih lica koje su stavili pod prismotru ili ih proterali iz Francuske. Pojačana je kontrola nad strancima u Francuskoj i onih koji tih dana dolaze u Francusku. Cele nedelje uoči kraljevog dolaska u Marselj policajci su se svakodnevno sastajali i utvrđivali pojedinosti svog delovanja. Odlučeno je da kraljev put kroz Marselj osigurava 1.500 pozornika, odred policajaca na konjima i 200 policijskih inspektora u civilu. Dva dana pre kraljevog dolaska, u Marselj je stigao glavni direktor Nacionalne bezbednosti.

JUGOSLOVENSKA obaveštajna služba je neposredno pred kraljev dolazak, preko svojih agenata, doznala da se priprema atentat. Sa svih strana sizali su izveštaji o kretanju Pavelićevih agenata i grupa ustaša koje su neprekidno putovale iz jedne u drugu zemlju. "Moja celokupna obaveštajna mreža bila je u stanju uzbune", piše Vladeta Milićević, stalni jugoslovenski predstavnik u Interpolu. On dalje nastavlja: "Kada sam po naređenju Živojina Lazića, ministra unutrašnjih poslova, stigao u Pariz, znali smo da su teroristi već na francuskoj teritoriji, ali nismo imali preciznije informacije o njihovoj taktici, niti smo mogli da pronađemo makar jedan podatak koji bi nam omogućio da im otkrijemo trag. Tek kada je to bilo isuviše kasno, utvrdili smo da su u Francusku došle dve grupe terorista, kao i da se oni nisu rasporedili u Marselju, gde je bilo predviđeno izvršenje atentata, već u drugim mestima..."

U jutarnjim časovima, 9. oktobra, jugoslovenska obaveštajna služba je dobila izuzetno važne podatke od jednog njenog agenta iz Italije. Ukazano je da će se atentat dogoditi u Marselju, da je određeno troje, četvoro teroriste da ga izvedu i da je druga grupa nastavila ka Parizu, gde bi ponovo pokušala da ubije kralja u slučaju da grupa u Marselju to ne uspe. Svakako, najvažniji podatak koji su tom prilikom dobili jugoslovenski obaveštajci je onaj koji je govorio da će teroristi putovati sa čehoslovačkim pasošima.

O ovom saznanju odmah je upoznat jugoslovenski ambsador u Parizu dr Spalajković, koji je već bio u Marselju i organi francuske bezbednosti. Takođe su zahtevali da se o ovome obavesti kralj lično. Međutim, kada je Spalajković obavestio kralja Aleksandra o pripremi atentata i o zahtevu Milićevića o odustajanju posete Marselju, jedini kraljev komentar je bio: "Sada je za to isuviše kasno. Moramo se držati programa".


POZNATI ZLIKOVCI
MIJO Kralj, drugi odabrani atentator, rođen je 1908. godine u Koprivnici, u Hrvatskoj. Pripadnik je ustaške organizacije od njenog osnivanja, organizator je i izvođač više terorističkih akcija u zemlji.
Zvonimir Pospišil je, takođe, od početka bio član ustaške organizacije i istaknuti terorista. Rođen je 1904. godine u Hrvatskoj, gde je živeo do 1928. godine, kada je, zbog ubistva Tonija Šlegela, direktora vodećeg zagrebačkog dnevnika i dvojice policajaca koji su hteli da ga uhapse, pobegao u inostranstvo. Jugoslovenski sud ga je u odsustvu osudio na smrt.
Ivan Rajić je kao ekonomski emigrant živeo u Brazilu. Tamo je zavrbovan za ustašku organizaciju, a potom upućen na obuku u teroristički logor Janka Pusta, u Mađarskoj.
(NASTAVLJA SE)