Priprema: Zoran Božović

Petrograd, 2. april 1904.

"DRAGI moj, juče smo igrali "Višnjik" na "ura". Uspeh u sali, kod publike, ogroman je, mnogo veći nego u Moskvi. Igrali smo dobro, lepršavo, koncertno. Šta će reći štampa - ne znam, ali jučerašnja predstava bila je čudesna. Svi su oduševljeni i dramom, i izvođačima - to je opšte mišljenje. Svi su uzbuđeni. Ponavljam: senzacionalan, istinski uspeh. Srećna sam zbog tebe, dragi moj."

Jalta, 22. april 1904.

"Dušo moja, pišem ti poslednje pismo, a zatim ću ti, ako bude potrebno, slati samo telegrame. Juče sam bio bolestan, danas takođe, ali danas mi je, ipak, lakše; ne jedem ništa, osim jaja i supe. Pada kiša, vreme je odvratno, hladno. Bez obzira na bolest i kišu, danas sam bio kod zubara.

U Moskvu ću stići ujutru, brzi voz je već počeo da saobraća. O, moj pokrivaču! O, moji teleći kotleti! Psetance, psetance, baš sam te se uželeo!

Tvoj A."

Čehov je u Moskvu stigao 3. maja i tu je skoro mesec dana proveo u postelji. Trećeg juna odlazi u Nemačku na lečenje. Posle kraćeg zadržavanja u Berlinu, Čehov i Olga Kniper stižu u Badenvajler i odsedaju u pansionu Remerbaden.

Polovinom juna zdravstveno stanje Čehova osetno se popravilo. U pismima iz tih dana on ističe da je već ozdravio i da su mu ostale samo "astma i teška, verovatno neizlečiva lenjost". Neposredno pred smrt planira da ode u Italiju, na jezero Komo. Taj plan ubrzo smenjuje drugi - putovanje brodom od Trsta do Odese.

IZNENADA, 29. juna Čehov je dobio srčani napad, koji se narednog dana ponovio. Posle kratkotrajnog poboljšanja, 2. jula, u ranu zoru, usledio je novi napad sa tragičnim ishodom.

"Moskva, 19. avgust 1904.

Najzad mogu da ti se javim, dragi moj, mili, daleki, pa ipak, tako bliski, Antone moj! Gde si sad - ne znam. Danas sam stigla u Moskvu i posetila tvoj grob... Kako je na njemu lepo, kad bi samo znao! Posle usahlog juga, ovde mi sve izgleda bujno i aromatično, oseća se miris zemlje i zelenila, drveće nežno šumi. Ne mogu da se pomirim s činjenicom da više nisi živ. Imam tako puno, puno da ti pišem, da ti pričam o svemu onome što sam preživela poslednjih dana tvoje bolesti. Čudno je što ti pišem, ali ja to želim, bezumno želim. I dok ti pišem, čini mi se da si živ i da negde čekaš moje pismo. Duško moj, mili moj, nežni moj, dozvoli da ti kažem šta osećam, dozvoli da pomilujem tvoju meku, svilenkastu kosu, dozvoli da pogledam u tvoje dobre, blistave i blage oči.

Volela bih da znam jesi li bio svestan da odlaziš iz ovog života! Čini mi se da si predosećao, možda nejasno, pa ipak si predosećao.

SAHRANA
POSLEDNJE Čehovljevo putovanje od Badenvajlera do Moskve trajalo je nedelju dana. Sahranjen je na Novodevičkom groblju 9. jula 1904. godine. Čehova više nema, ali Olga Kniper nastavlja da mu piše.

K r a j