PIŠE: DEJVID ROKFELER

DVE godine posle prvog izveštaja, Udruženje "Centar grada - donji Menhetn" predložio je izgradnju "Svetskog trgovinskog centra", koji će pretvoriti donji Menhetn u prestonicu svetske trgovine i finansijskog kapitala. Tih dana, čim biste prošli jezgro Volstrita, zašli biste u istinski trgovački "sirotinjski kvart"

Na zapadnoj strani zdepaste niske zgrade i magacini izgrađeni krajem devetnaestog veka bili su sada zauzeti stotinama radnji na čijim su prozorima bile istaknute rukom pisane reklame za jeftine elektronske uređaje. Istočna strana je bila, čak, i gora. Neupotrebljavana železnička pruga podignuta na stubovima, koja je polagano rđala nastanjena hiljadama golubova, nadnosila se nad napuštenim pristaništima i magacinima u susedstvu. Severno od nje, riblja pijaca "Fulton" doprinosila je jedinstvenom mirisu u ovoj oblasti, naročito u vrelim letnjim danima.

Usredsredili smo se najpre na revitalizaciju istočne strane, koja je nudila veće mogućnosti. Upravo je Lidni predložio da iskoristimo istorijske snage donjeg Menhetna kao središta međunarodne trgovine izgradnjom trgovinski orijentisanog centra duž ulice Voter. Udruženje "Centar grada - donji Menhetn" zadužilo je arhitektonski biro "Skidmor, Ouing i Meril" da razviju plan za oblast od 13,5 jutara, koja će obuhvatiti hotel od sedamdeset spratova i poslovnu zgradu, u međunarodno trgovinsko tržište, izložbeni salon i zgradu, centralne berze, u koju bi se, kako smo se nadali, preselila njujorška berza.

BIĆE to skup poduhvat. "Lučka uprava NJujorka i NJu Xerzija", samostalna agencija koju su obe države unajmljivale da upravlja njujorškom pomorskom špedicijom, trima aerodromima u oblasti i regionalni transport - izgleda da su bili jedini entiteti sposobni da finansiraju tako ogroman projekt. Lindi i ja smo dosta dugo razmatrali ovo pitanje s Ostinom Tobinom, izvršnim direktorom "Lučke uprave", koji se oduševljeno složio s našim predlogom i ulogom "Lučke uprave".

Kada smo imali Luku u odboru, plan smo izložili vladinim službencima čije se odobrenje zahtevalo. Gradonačelnik Vagner nas je podržao. Isto tako, i guverner Države NJujork - moj brat Nelson. Ali, guverner NJu Xerzija Robert Mejner, kojem se ideja dopadala u principu, opirao se nameri da zgrada bude smeštena u ulici Voter. On je prigovorio da će stanovnicima NJu Xerzija koji redovno putuju na posao i stižu podzemnom železnicom na zapadnu stranu Menhetna, smetati ako moraju da prepešače grad da bi stigli na posao. Mejnerova primedba mogla je da potopi projekt, pa je Tobin predložio kompromisno rešenje, da se trgovački centar pomeri na zapadnu stranu i izgradi iznad postojećeg železničkog terminala za redovne putnike iz NJu Xerzija. Time je projekt bliže povezan s NJu Xerzijem i žalbe s te strane reke su se stišale. Pošto je i to pitanje bilo rešeno, optimistično sam poverovao da će projekat odmah krenuti.

AVAJ, "specijalne interese" koji će biti neprijatno pogođeni trgovinskim centrom, nismo razmotrili. Preduzimači za nekretnine iz središta grada videli su donjogradski centar kao pretnju svojim rentama i vrednostima imovine. Grupa koju je organizovao Lari Vijen, vlasnik "Empajer stejt bildinga", predstavila se u ulozi "junačkih branilaca" sitnih donjogradskih trgovaca ugroženih premeštajem. Oni su podržali niz zakonskih izazova trgovinskom centru, što je realizaciju projekta zadržavalo nekoliko godina.

Planovi za trgovinski centar zahtevali su oko milion kvadratnih metara kancelarijskog prostora, uglavnom u dve zgrade od po 110 spratova (više od "Empajer stejt bildinga", čime je moglo da se objasni protivljenje Larija Vijena) smeštene na velikom trgu koji bi, takođe, obuhvatio i mnogobrojne manje građevine. Kritičari su tvrdili da toliki prostor nikad neće biti u potpunosti iznajmljen i zatražili su da se projekat smanji. Nelson je odmah priskočio u pomoć i najavio da će Država NJujork, koja je želela da konsoliduje svoje poslove u gradu, zakupiti 100.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, i tako postati najveći zakupac. Pošto su 1965. počela iskopavanja za "kule bliznakinje" (kako su ih nazvali njujorški tabloidi po Nelsonu i Dejvidu!), Nelson je odlučio da zakupi još dodatnih 100.000 klvadratnih metara prostora. Nelsonova najava izmamila je još jedan hor poruga - neki su tvrdili da sam posredovao kod Nelsona da obezbedi dovoljno zakupaca. Zapravo, ni ja, ni udruženje "Centar grada - donji Menhetn" više nismo imali veze sa izgradnjom i iznajmljivanjem trgovinskog centra otkako je "Lučka uprava" preuzela odgovornost za projekt.

Godine parničenja i odlaganja povećale su konačne troškove izgradnje trgovinskog centra na drastičnih 1,5 milijardi dolara, što je suma gotovo pet puta veća od prvobitno procenjene. Zgrade su završavane i popunjavane u etapama između 1970. i 1977. Dve kule biće, bar jedno izvesno vreme, najviše zgrade na svetu i obezbediće kancelarijski prostor za više od 50.000 ljudi. Trošile su električne energije koliko i grad od 400.000 stanovnika, a njihovi rashladni sistemi od 40.000 tona bili su dovoljni da ohlade frižidere u gradu od milion ljudi.

"Svetski trgovinski centar" uskoro je postao jedan od najvećih imovina grada. Poput zgrade "Čejs Menhetn plaža" pre toga, "Trgovinski centar" je omogUćio da se finansijska zajednica čvršće usidri na donjem Menhetnu i obezbedio je nove domove za berzu robe na Volstritu, te kancelarijski prostor investicijama, koje su obezbedile ogromne koristi.
KRAJ