Piše: Savo Gregović
MAJA meseca iduće godine navršava se šezdeset godina od krvavog proleća u Sloveniji. Braća Dušan i Vlado Niklanović, dr Čedo Vukmanović, koji su se najviše angažovali kako bi se pronašli grobovi desetina hiljada umorenih bez krivice i suđenja, veruju da će do tada biti otkrivene i druge grobnice širom Slovenije. A da bi se u tome uspelo, potrebno je prilično angažovanje, pre svega u Crnoj Gori.
No, biće vraški teško obeležiti sva stratišta. U tom stratištu maja 1945. likvidacije, naime, nisu svuda izvođene na isti način. Nisu svi stali pred puščane cevi partizanskih jedinica koje su bile dobile naređenja da unište gotovo sve one koji su odstupili prema granici Slovenije i Jugoslavije. Borivoje M. Karapandžić u svojoj knjizi o jugoslovenskom krvavom proleću 1945, s podnaslovom “Titovi Katini i gulazi” kaže na jednom mestu da su u “Dravogradu jedne noći zaklali preko pet stotina četnika, od kojih su većinu bacili u Dravu, a ostale spalili po rupama oko varoši”. Isti autor navodi da su i u Mariboru stotine četnika spalili.
Likvidacije su trajale nekoliko dana i noći. Tako je Pohorje masovna i najkrvavija grobnica, gde je pobijeno i spaljeno preko deset hiljada četnika. Ovo mesto je i danas poznato pod imenom ‘komunistički Katini’. Tih su se dana po čitavoj Sloveniji videli veliki i crni oblaci, gusti oblaci dima, a vazduh je bio ispunjen zadahom ljudskih leševa. Podnožje planine Pohorja bilo je prekriveno nepreglednim crnim jatima gavranova i orlova. Grabljivice, privučene mirisom ljudskog mesa, jezovito su pištale i graktale, tako da su ovu krvavu scenu činile još strašnijom”, piše Karapandžić.
Reke su, dakle, odnele mnoge leševe, veliki broj ubijenih je spaljen. NJihovih kostiju nema u grobnicama. No, poznata su mesta gde su likvidacije vršene, pa to omogućava da se tamo i postave obeležja.
- Sada bi trebalo da se najpre precizno utvrde imena po svim opštinama Crne Gore, ali i u drugim krajevima, posebno Sandžaku, odakle su na put bez povratka krenuli oni koji nisu trpeli komuniste. I potrebno je da preživeli, kojih takođe ima na ovim prostorima pođu do Slovenije kako bi tamošnjim vlastima precizno kazali gde su ubijani antikomunisti maja 1945 - kaže Dušan Niklanović.
Dr Čedo Vukmanović, koji će posetiti Sloveniju, naglašava da je potrebno, nakon što se popišu svi ubijeni, da se štampa jedna publikacija u kojoj bi bila imena umorenih. Slovenci, koji su pokopali i oplakali svoje, koji su ubijeni od partizana, Nemaca i drugih, štampali su takve publikacije po opštinama. Tako, recimo, u knjizi “Zbornik žrtava Drugog svetskog rata u opštini Kamnik”, na 142 strane su imena, datumi rođenja i smrti, zanimanja onih koji su ubijeni. Tu su i grafički prilozi terena na kojemu su likvidirani.
- Smatramo da u posao koji nam sledi, treba da se uključi Srpska pravoslavna crkva, odnosno Mitropolija crnogorsko-primorska - naglašava Dušan Niklanović. - Ne samo zato što je ubijen mitropolit Joanikije, kojem se još groba ne zna, takođe i veliki broj sveštenika, nego i zato što su gotovo svi postradali tog proleća pre šest decenija bili kršteni. Verovali su u Boga, bili privrženi svojoj crkvi. Moj brat Vlado je odmah po našem povratku iz Slovenije napisao pismo mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju, kojim ga je upoznao s onim što su na otkrivanju grobnica u predelu Kamnika, uradili Slovenci, na čemu smo im, zaista, zahvalni. Očekujemo da nam se mitropolit javi, kako bismo znali kako i na koji način će se Crkva u sve ovo uključiti.
U VREME dok je ovaj feljton izlazio u našem listu, u Budvu su stigli Gordana - Reja Vengust, koja se zajedno sa LJiljanom Tomič izuzetno angažovala oko posete braće Niklanović Sloveniji, kada su kod Kamnika pronašli svoju braću, kao i Matjaž Ravnikar, načelnik policije u Kamniku, koji je, takođe, dočekao Budvane. Oni su došli da se malo odmore u Budvi, i obišli svoje nove prijatelje.
- Dušan Niklanović je učinio da zavolim Budvu kao svoj kraj. Dolaziću stalno u ova grad, takođe i moji prijatelji. Jako mi je drago što su moji budvanski prijatelji pronašli svoje najmilije koji su stradali u Sloveniji. Nadam se da će tako biti i sa ostalima. Eto i nesreće, koje su se dogodile u prošlosti, mogu da zbliže ljude, rekla nam je Gordana Vengust.
I Matjaž Ravnikar je stekao nove prijatelje u Budvi. Čuo je za feljton u ”Novostima” i zatražio od prijatelja da ga pročita, jer kako reče odavno je naučio ćirilicu. Očekuje, reče Niklanoviće, ali i druge iz Crne Gore u Sloveniji. Na jesen. Pomoći će im, kao što je to uradio i tokom juna ove godine, da se pronađu nove grobnice onih koji su stradali tokom maja 1945. na području Slovenije. Jer, kako reče civilizacijski je, ali i hrišćanski pre svega da svako ima grobnicu. I da ona bude obeležena makar i skromno.
(KRAJ)