Piše: Đorđe Jevtić
KADA je u letnjoj srpskoj ofanzivi, u drugoj polovini jula 1998. godine, posle oslobađanja Orahovca i Mališeva, policija došla do Dulja saznala je da iznad sela Klečka, na povisokom brdu, postoji jako utvrđenje u kome se drži jedan broj Srba. Bežeći od srpskih snaga i napuštajući to gnezdo, teroristi su pokušali da unište sve tragove, spaljujući čak i ljudska tela. Ipak, ostavili su dosta dokaza na osnovu kojih su mogli da se rekonstruišu besprimerni zločini koje su tu počinili prethodnih dana.
Kada je grupa domaćih i stranih novinara posle par dana obišla Klečku mogla je da na licu mesta vidi deo tih dokaza. Na brdskoj zaravni, na nadmorskoj visini od oko 1.000 metara, izolovana i nepristupačna, ova pozicija je omogućila idealne uslove da se na njoj radi šta se hoće. Tu je postojala jaka baza ograđena rovovima i žicom, sa bunkerima i skloništima. Unutra se nalazila kasarna sa pistom za postrojavanje, sa magacinima za oružje i hranu, i drugim pratećim objektima, među kojima se nalazio i improvizovani zatvor za Srbe. Nađene su velike količine municije i oružja. Prvi put od početka sukoba pronađene su i rakete nemačke proizvodnje **armbrust**. U magacinu za hranu ostalo je 800 pakovanja **dnevnih obroka** američke humanitarne pomoći koja se, umesto ugroženom civilnom stanovništvu, našla u terorističkoj bazi.

TROJKA POMRAČENOG UMA
PORED samog tog svojevresnog koncentracionog logora pronađen je deo zakopanih kostiju odraslih osoba, koje su potpuno nagorele, nagorele uniforme i nešto sanitetskog materijala. Ostaci sagorelih kostiju pronađeni su i u krečani, koja je služila kao primitivni krematorijum za spaljivanje mučenih i ubijenih srpskih civila. Nađeni su i delovi žica kojima su oni vezivani, pre nego što bi ih streljali i potom vukli do krečane.
Neka tela su sekli u delove da bi ih više stalo u krečani. Tu, u prisustvu novinara, TV kamera i mikrofona dvojica uhvaćenih učesnika egzekucije, braća od stričeva LJuan i Bekim Mazreku objašnjavali su istražnom sudiji Okružnog suda u Prištini Danici Maksimović kako je grupa od dvadeset terorista streljala i mučila na desetine srpskih zatočenika. Potvrdili su da je grupa za egzekuciju, u kojoj su bili i oni, streljala tada i dvoje dece, starosti između osam i 12 godina, tri žene od 23 do 32 godine, dva mladića i trojicu starijih muškaraca. Naredbu su dobili od **komandanata** Fatmira LJime, Gani Krasnićija i Ismeta Kiljaja.
Ta trojica **komandanata** spominju se po sličnim zlodelima i u Retimlju, odakle su pokupili najveći broj srpskih talaca stradalih posle nekoliko dana u Klečki. Jedan od uhvaćenih terorista Safet Kabaši, pričao je da su LJima, Krasnići i Kiljaj 18. jula u Retimlju tukli zarobljene Srbe civile i naočigled svih silovali dve Srpkinje. Kada je, ne mogavši da gleda taj bestijalni čin, reagovao Rajko Nikolić, **komandanti** su Kabašiju naredili da ga ubije. Kabaši je to učinio jer je, kaže, morao da ne bi bio i sam streljan.
U silovanju srpskih žena učestvovalo je potom čak 47 albanskih **boraca**. LJimaj, Krasnići i Kiljaj su naređivali da tu, u Retimlju, pred očima dece, otac Srbin ubije sina i obrnuto. Kada su to odbijali, likvidirali su ih, polivali benzinom i palili da gore kao žive buktinje.
Otkrivanje zločina u Klečki izazvalo je šok u srpskoj javnosti, mnogobrojna reagovanja i zahteve međunarodnoj zajednici da OVK stavi na listu terorističkih organizacija. Nažalost, zločini u Klečki, kao vrh terorističkog zločinstva, nisu dobili odgovarajući tretman u medijskoj i diplomatskoj javnosti međunarodnih faktora.
Klečka nije postojala kao medijsko mesto i kao ilustracija u svetu gotovo nezabeleženog primera takvog divljačkog ponašanja prema drugoj strani. Klečka je bila paradigma užasnog terora koji su albanski ekstremisti primenjivali, sa većim ili manjim prekidima, u poslednja dva veka na hrišćanskom pravoslavnom stanovništvu.
Ne zna se tačno koliko je ljudi u tom kazamatu, koji je po mučenjima i egzekucijama podsećao, na Jasenovac i Aušvic, mučeno i pobijeno. Neki izvori upućuju da je u Klečki umoreno oko stotinu Srba.

HAG SE NE OGLAŠAVA
DOK je Klečka postala metafora najužasnijeg stradnja Srba i ponašanja albanskih ekstremista fašističko-rasističke provenijencije, dotle je Radonjićko jezero **plava grobnica** kosovsko-metohijskih Srba, čija su izmučena i slomljena tela i krv zamutili vodu Dečanske Bistrice, od koje jezero nastaje. U njega su međutim, bacana i tela mnogih Albanaca koje su teroristi osudili na tešku smrt kao **izdajice**.
I tamo, u betonskom kanalu i okolini jezera istražni organi su pronašli tela sa tragovima teškog mučenja i streljanja najmanje 40 civila. Tela onih bačenih u jezero nikada nisu izvađena, pa se pretpostavlja da je i ovde broj ubijenih mnogo veći. I u trećem srpskom stratištu, jamama zapuštenog rudnika Volujak kod Kline pronađeni su ostaci tela i drugi tragovi umorenih srpskih i albanskih civila.
O zločincima iz Glođana, Papraćana i drugih terorističkih baza, čiji je komandant bio Ramuš Haradinaj, srpski nadležni organi poseduju obimnu dokumentaciju koju su dostavili haškom sudu...
U 1998. godini albanski ekstremisti izvršili su ukupno 1.854 terorističkih napada, što je bilo 12 puta više nego u prethodnih sedam godina. U tim napadima ubijena su 284 građanina i ranjeno 556 civila. Ubijeno je i 115 pripadnika MUP-a Srbije, a ranjeno 399. Teroristi su oteli 265 građana, od kojih 170 Srba i 81 Albanca. Od tih otetih, 30 su ubili, 99 su pustili na slobodu pod pritiskom međunarodne zajednice, devetoro je uspelo da pobegne iz njihovih kazamate, dok se o sudbini 127 kidnapovanih ništa nije znalo. Brojkama ubijenih nisu pridodati oni umoreni u Klečki, Glođanu i Volujaku koji nisu identifikovani.
O surovom ponašanju pripadnika **OVK**, kao i o njihovim kazamatima znali su mnogi u međunarodnoj zajednici i u medijima. Znali su a ćutali.

DŽELAT SA SLIKE
MEĐU fotografijama pronađenim u terorističkom štabu izdvojile su se dve: Na jednoj odsečena glava, na drugoj markantna figura čoveka u islamskoj tradicionalnoj nošnji, opasan redenicima puškomitraljeza. U desnoj ruci držao je veliki krvavi nož. Isti takav u zubima.
Bio je to jedan od zloglasnih egzekutora nad srpskim civilima Hasan Klečka (51), policiji već poznat po ubistvu jednog Albanca u Prizrenu. Za njim je raspisana poternica a on se, eto, nalazio u prvim redovima terorističkih egzekutora u selu čije je srpsko ime nosio kao sopstveno prezime. Nažalost, i tada je uspeo da pobegne, a da ostanu samo njegovi krvavi tragovi...

NASTAVLJA SE