Piše: Miša RISTOVIĆ


OVOGODIŠNJI Uskrs obeležen je u Sokobanji neverovatnim događajem. U lokalnoj crkvi krštena je kao član sokobanjske porodice Manojlović devojka Nikoleta, za koju tvrde da je njihova ćerka za kojom su tragali 23 godine, od trenutka kada im je u beogradskoj Bolnici za nedonoščad (danas Institut za neonatologiju) saopšteno da im je 11 dana po rođenju blizanaca devojčica umrla.
Da li je u pitanju sudbina ili igra slučaja, tek, Vaskrs je pao baš na 5. maj, dan kada je devojčica Manojlovićevih bila rođena. Tako je devojka koju smatraju Nikoletom u Sokobanji istovremeno proslavila i rođendan, zajedno sa LJubomirom Manojlovićem, koji bi trebalo da joj je brat blizanac, pet minuta stariji od nje.
- Mi smo tražili i našli svoje dete koje nam je bilo ukradeno po rođenju, ali na tome nismo stali. Podneli smo krivičnu prijavu protiv konkretnih ličnosti za koje s razlogom verujemo da su organizovale i sprovele kraću, mada vidimo da se nadležni time ne bave sa posebnom revnošću - kaže Milutin Manojlović. - Što se nas tiče, mi smo dete pronašli. Ali, javilo nam se mnogo drugih porodica kojima se dogodilo nešto slično.

TELEGRAM O SMRTI DEVOJČICE
UBEĐENI da su otkrili životnu istinu, Radojka (44) i Milutin (44) Manojlović iz Sokobanje, vlasnici tamošnje male kafeterije **M**, još 12. decembra prošle godine podneli su Opštinskom javnom tužilaštvu u Sokobanji privatnu tužbu protiv N. N. počinioca zbog krivičnog dela iz člana 117, stav 1, KZ Republike Srbije.
- Dana 29. decembra 1977. godine u Beogradu Radojka i ja smo sklopili brak, a 5. maja 1979. godine ona je rodila blizance u bolnici **Narodni front**. Muško dete je rođeno u 22 časa, a žensko u 22.05 - ističe Manojlović u svojoj tužbi. - Kao nedonoščad, bebe su prebačene 7. maja iste godine u Bolnicu za nedonoščad u ulici Cara Hajla Selasija 26. Suprugu koja se nalazila u kući mojih roditelja, majke Darinke i sada pokojnog oca LJubomira Manojlovića, sa kojima je živela i moja polusestra Zora Nešović-Čizmaš u Beogradu, obavestila je moja majka 16. maja da joj je ćerkica umrla.
- U isto vreme, kako Manojlovići navode u tužbi, muško dete je po tvrdnjama lekara bilo u vrlo kritičnom stanju. Međutim, 25. juna 1979. godine dečačić je otpušten iz bolnice, sa težinom od 2.800 grama i sa preporukom dr Stevana Dudića da napustimo Beograd i živimo sa detetom u nekoj banji ili na moru - piše Milutin Manojlović u tužbi.
Manojlovići u tužbi predočavaju i da je u međuvremenu, posle dosta godina, nihov sin LJubomir počeo profesionalno da se bavi sportom, pa je nedavno bilo neophodno da mu se iz bolnice izvadi istorija bolesti.
- Sakupljajući dokumentaciju za LJubomira došli smo do podatka da je žensko dete, kršetno Nikoleta, živo, zdravo i teško 3.200 grama, otpušteno iz bolnice istog dana kad i LJubomir, tj. 25. juna 1979. godine! - tvrde Manojlovići u tužbi.
U međuvremenu je zamenik OJT iz Sokobanje Branislava Anđelković ustupila u dalju nadležnost Opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu porodice Manojlović **s obzirom na to da iz prijave proizlazi da je označeno krivično delo promena porodičnog stanja iz člana 117, stav 1, KZ RS izvršeno na području grada Beograda**. Posle **šetnje** prijava je konačno pristigla do Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu, a Manojlovići je potom preciziraju sa konkretnim imenima.

OTPUŠTENA ZDRAVA I ČITAVA
KAKO je došlo do ove velike ujudurme koja je prerasla u do sada nečuveni skandal?
Pre svega, Manojlovićima je velike sumnje izazvala upravo pomenuta potvrda, izdata 3. decembra prošle godine od strane Instituta za neonatologiju:
**U našu ustanovu primljeno je dete Manojlović, žensko, mat. br. 600, od majke Manojlović Radojke i oca Milutina, rođeno u GAB Beograd dana 5. 5. 1979. god. Primljeno 7. 5. 1979. a otpušteno 25. 6. 1979.**
Sudeći po tom dokumentu, devojčica nije umrla 16. maja, kako je u ono vreme u toj istoj bolnici napisano u potvrdi o njenoj smrti. Naprotiv, ona je, po navodu iz potvrde, 40 dana kasnije otpuštena živa!
U pomenutoj potvrdi inače postoji još samo jedna i te kako čudna rečenica:
**Zbog tehničkih nemogućnosti nismo u mogućnosti da vam damo detaljniju informaciju.**
U porodičnom domu Manojlovića posle dobijanja ove potvrde više nije bilo mira. Radojka i Milutin ne mogu noćima da spavaju. LJubomir Manojlović (22), brat blizanac umrle (ili nestale) Nikolete, koji svom snagom pomaže roditeljima u traganju za istinom o izgubljenoj sestri, sa ogorčenjem tvrdi da za Nikoletu nikad nisu dobili epikrizu bolesti, te nemaju ni dokument o tome šta se s njom događalo pre nego što je navodno umrla.
- Ali, u bolničkoj knjizi Instituta za neonatologiju video sam da pored **ženskog deteta Manojlović** stoji oznaka **b. o.**, što znači da je bila dobro, uz napomenu da je otpuštena sa težinom od 3.200 grama - tvrdi LJubomir.
Početak ove gotovo neverovatne priče datira od kada su se Radojka, rukometašica iz Benkovca, i Milutin, fudbaler Galenike, sreli, zavoleli, venčali i nastavili da žive u Beogradu. Dok je on bio u vojsci, ona je čekala bebu.
NJihova velika nevolja bila je u tome što su imali najnepovoljniju kombinaciju rezus-faktora jer je njen bio negativan, a njegov pozitivan. Dodatni problem bio je u tome što tada nisu obavljani pregledi ultrazvukom, pa Radojka nije znala da nosi blizance.

DECU NIJE VIDELA
- TEK kad se rodio dečak, u GAK **Narodni front** dr Dušan Stanojević je shvatio da postoji i drugo dete - priča Radojka. - Povikao je: **Napni se, ženo, još jednom!** i ubrzo je rođena i devojčica. Htela sam da vidim koje je muško a koje žensko, a oni su uzvratili: **LJubi, ljubi, brzo, mali su, moraju u inkubator!**. To je bio moj jedini susret s devojčicom.
U protokolu porođaja **Narodnog fronta** zapisano je da je porođaj obavljen 5. maja 1979. godine. Dečak je rođen u 22.00, sa 1.750 grama. Devojcica je rođena u 22.05, sa 1.650 grama. Porođaj je bio normalan, starost trudnoće procenjena je na 34 nedelje.
Dva dana kasnije deca su prebačena u Specijalnu bolnicu za nedonoščad. Majka je nekoliko dana zadržana u **Narodnom frontu**, a potom je požurila da ih prijavi matičaru u SO Savski venac. Bile su joj potrebne krštenice da bi suprug, kao hranilac porodice, ranije bio pušten iz vojske.
Decu nije mogla da vidi, a informacije o njima dobijala je preko roditelja svog supruga. Bile su šture i nepovoljne. Javljano je da dečak nije dobro. Devojčica nije pominjana. Dobila je uput 14. maja da kao majka dojilja ide u Bolnicu za nedonoščad, gde se izmuzavala u laktarijumu, ali kontakt s decom nije imala.
Onda joj je svekrva pokazala telegram u kojem je pisalo da je devojčica umrla 16. maja. Pala je u nesvest. Mleko je presahlo.
- Stigao sam iz vojske dve nedelje kasnije. U međuvremenu moj otac je otišao da sa lekarom odeljenja dr Stevanom Dudićem razgovara o okolnostima pod kojima je devojčica umrla - priča Milutin Manojlović. - Lekar mu je u hodniku u prolazu rekao da je dobila izliv krvi u mozak. Na očev zahtev da preuzme telo radi sahrane, dr Dudić je odgovorio da je telo u lošem stanju i da bi prizor bio potresan. Naglasio je da treba obaviti i obdukciju i da će sahranu na uobičajen način obaviti Bolnica.

(NASTAVIĆE SE)