PIŠE: Miša Ristović
NJIHOVE sumnje podgrevaju silne brljotine na tražnoj dokumentaciji. Saša (33) i Olivera (30) Bogojević iz Beograda zato su rešili da idu do kraja i konačno raščiste šta se zaista desilo sa jednim od njihovih muških blizanaca, za kojeg im je rečeno da je umro.
Olivera Bogojević je nosila blizance, a porodila se 25. avgusta 1993. godine, u GAK u Višegradskoj ulici u Beogradu. Rečeno joj je da su muškarčići u redu, da ne brine, a zatim su prebačeni na odeljenje neonatologije. Oliveri narednog dana dr Kostić saopštava da je jedno dete umrlo i teši je rečima “Mladi ste, imaćete još dece...”.
NJenom suprugu Saši ne dozvoljavaju da uđe u bolnicu i negativno odgovaraju na njihove zahteve da vide mrtvo dete.
- Već narednog jutra mene otpuštaju, dok druga beba ostaje na lečenju. Narednih mesec dana mogli smo samo telefonom da se informišemo o stanju našeg mališana, da bi ga najzad otpustili bez bilo kakvog papira - predočava Olivera Bogojević. - Uspeli smo nekako da dođemo do izveštaja sa obudkcije, u kome nema ni ličnog broja naše bebe, niti podataka o meni. Piše samo ime i prezime. A kao uzrok smrti se navodi masovno krvarenje u moždane komore. Nije napisano ni ko je bio odgovorni akušer.
- A dok sam nakratko bila smeštena na odeljenju neonatologije, upala sam u odeljenje gde je moj sin trebalo da bude u inkubatoru. Kad tamo, zateknem neku ženu u zelenoj uniformi, kako drži moje dete. Uspela sam i da je uslikam fotoaparatom - priča Olivera. - Ko je ta žena, koja drži dete koje je navodno u teškom stanju, da je moralo da bude u inkubaturu?

PRETNJE KREMACIJOM
ISIDOR, drugo muško dete Bogojevića, koje je navodno izgubilo brata po rođenju, sada ima devet godina. A Olivera i Saša su uporni - znaju da je teško, ali će nastaviti sa potragom za svojim sinčićem, za koga ne veruju da je umro na naonatološkom odeljenju GAK u Višegradskoj ulici.
Kao i Bogojevićima, i Oliveri Nešić (37), zaposlenoj u SO Pančevo, kontradiktorna dokumentacija o navodno umrloj deci ne da mira. Ova Pančevka rodila je u sedmom mesecu trudnoće 10. oktobra 1994. godine dva muška blizanca.
Bebe su prebačene u beogradski Institut za prevremeno rođenu decu, a ona je ostala da leži u pančevačkoj bolnici. Već 12. oktobra dobija telegram da joj je prvo blizanče umrlo sa porukom “ukoliko ne dođete da preuzmete dete, sahranjivanje će se izvršiti kremiranjem”.
Olivera izlazi iz pančevačke bolnice 13. oktobra da bi narednog dana, u jutranjim satima otišla do Beograda da vidi drugo dete. Međutim, tada joj saopštavaju da je i ono umrlo!
- Kada smo tražili da preuzmemo tela, rečeno nam je da su već kremirana, a po povratku u Pančevo stigao je telegram indentičan prvom “Primite naše saučešće, vaše drugo dete je umrlo. Ukoliko ne preuzmete dete radi sahrane, sahranjivanje ćemo izvršiti kremiranjem...” - priča Olivera.
Kada je počela svoju istragu, Olivera je pre nekoliko meseci dobila potvrdu JKP “Pogrebne usluge” Beograda da su joj bebe kremirane - 21. oktobra 1994. godine!
I Katarina Živković, sada nastanjena u Zrenjaninu, krenula je u istragu za svojim navodnu umrlim sinom, koji je rođen 6. maja 1979. godine u Sokobanji, a posle tri dana naprasno umro u niškom porodilištu.
- Odmah posle porođaja prebačena sam u niško porodilište, gde je beba odmah smeštena u inkubator - priča Katarina. - Kako mi nisu dozvoljavali da vidim sinčića, krišom sam uspevala da ga pogledam. Izgledao mi je sasvim dobro, ali su mi lekaru uporno pričali da se nalazi u lošem opštem stanju, da bi mi 9. maja saopštili da je umrlo.
- Nedavno sam se obratila matičnoj službi SO Sokobanja sa zahtevom da mi se izda krštenica za moje dete. Matičarka Milena mi je rekla da dete nije zavedeno kao rođeno, ali da imaju rešenje kojim je njena služba obaveštena o smrti mog deteta.

NE NASEDAJTE VRAČARAMA
KADA sam zatražila taj dokument, dobila sam začuđujući odgovor da se taj papir nalazi u sokobanjskoj policiji! Ostalo mi je nejasno kako matičar može ovakav podatak da pamti pune 23 godine i ga da iznenada saopšti iz glave? - predočava Katarina Živković. - U prostorijama OUP primio me komandir, a zatim se pojavio neki njegov “kolega” koji se nije predstavio, ali me je dobronamerno savetovao da ne nasedam na priče nekih “baba vračara” i da se ne služim brojkama, šiframa kojima Milutin Manojlović iz Sokobanje pokušava da odredi mesto gde se ukradena deca nalaze.
Živkovićevoj je u policiji “preporučeno” da ne bude paranoična, kao i da su greške u vođenju dokumenata moguće ali da ne “treba da se hvata za njih”.
- Taj isti inspektor, za koga sam kasnije saznala da se zove Boban Trifunović i da je sa Kosova, na kraju me pitao “šta ću postići ako sve to i dokažem?!” - kaže Katarina.
Interesantno je da je posle ove javno publikovane izjave Katarine Živković, usledilo i prvo reagovanje. Iako je u tvrdnjama Živkovićeve pomenuta samo imenom, reagovala je Milena Milić, matičarka SO Sokobanja.
- Izjava gospođe Živković je čista neistina. Razgovor o pomenutim dokumentima obavljen je u kancelariji sekretara Opštinske uprave, kome je pored mene, prisustvovao i sekretar, kao i rođaka gospođe Živković - navodi, između ostalog, u reagovanju matičarka Milić. - Rečeno joj je da je dete upisano u MKR u Sokobanji, da je upis izvršen naknadno po rešenju SUP po isteku roka, a da je podatak o smrti upisan na osnovu izveštaja, odnosno izvoda iz matične knjige umrlih Matične službe opštine Niš.
Katarina Živković, mećutim, ostaje pri svojim tvrdnjama, napominjući da je sve to već napisala u krivičnoj prijavi koju je podnela protiv NN izvršioca za oduzimanje maloletnog lica i promenu porodičnog stanja. A dok ona pokušava da dokaže za mnoge nedokazivo, njena ćerka Aneta je na Pravnom fakultetu uspešno odbranila seminarski rad na temu “Krađa dece iz porodilišta”! Za svoj rad koristila je upravo novinske članke o ovoj temi, ali i krivičnu prijavu svoje majke Katarine.

DUBOKE TRAUME
SAMA činjenica da je lekar sposoban da proda bebu je dovoljna da neko u ovoj zemlji stavi prst na čelo. Ovu konstataciju izrekla je operska pevačica Radmila Smiljanić, koja je posle serije novinskih članaka o misterioznim smrtima beba u porodilištima, javno izrazila i svoje sumnje da joj je pre 33 godine devojčica umrla po rođenju. Primadona je konstatovala i da svako dete, ako je zaplakalo i živo rođeno, ima pravo na sahranu.
- Da li se iko ikada zapitao šta se dešava sa tim bebama? Da li ih spale, bace u kreč, neke prodaju za prase i dvesta-trista evra, a roditeljima zamažu oči. Ako je majka dala lekaru deo svoje utrobe, red je da dete, pa i mrtvo, dobije nazad. Da ima pravo na kovčeg i grob na koji će otići! Bez obzira koliko je to bolno - istakla je u svojoj ispovesti primadona Radmila Smiljanić. - I ko zna u koliko je slučajeva majkama rečeno da su deca mrtva, a ona živa, zdrava i prodata negde. Neko je dužan da kaže gde su tolike dijagnoze i rezultati obdukcije. Kad porodice budu imale pravo da sahrane svoje umrle bebe, onda neće biti preprodaja i javašluka koji debelo koštaju cele porodice. Majke će tada biti bez dilema.

NASTAVIĆE SE