Piše: Miša Ristović

NIŠLIJKA Grana Štefan (40), tvrdi da je pronašla dečaka za koga smatra da je njen sin koji je pre 15 godina navodno umro po rođenju u niškom porodilištu. Već četiri godine krišom osmatra dečaka u Nišu, za koga kaže da liči kao “jaje jajetu” svojoj bliznakinji, njenoj kćerki Mariji.
- Srce mi kaže da mu priđem, ali razum preovladava. Gledam ga, ustežem, duša boli, plačem, ali ne smem da mu priđem. A gledam svoj dete - kaže Grana.
Nesrećna majka ne samo da sumnja već je i podnela privatnu tužbu protiv bolničkog osoblja Ginekološko-akušerske klinike u Nišu, tražeći od policije i pravosuđa da konačno započnu istragu o svemu što joj se dogodilo 1987. godine.
Međutim, nedavno je od zamenika Opštinskog javnog tužioca Tamare Mirović dobila rešenje da je za se njenu krivičnu prijava protiv NN učinioca krivičnog dela oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja!
- Kako može da zastari? Valjda se zna da svi rokovi počinju od dana saznanja? - čudi se Grana. - Tužilaštvo donosi takvo rešenje, a istovremeo niška policija počinje istragu po istoj krivičnoj prijavi.
Granina priča počinje maja 1987. godine kada se ova tada trudna žena radovala svojim budućim bebama blizancima. I 11. maja se porodila u porodilištu u Nišu. Na svet je donela devojčicu i dečaka, jednojajčane blizance. Granu je porodio doktor, strani državljanin, a bebe su bile dobro, obe zu zaplakale...
- Trudnoća normalna, kao i poroćaj. Decu odnose u bebi blok i smeštraju ih u inkubator. Doktor, koji ih je pregledao tvrdi da je sa decom sve u redu - priča Grana. - Narednog dana, oko deset sati, u moju sobu dolazi dr Zečević, gleda moju listu i saopštava mi da je muška beba mrtva. Daju mi neke injekcije, uspavljujem se, a kada sam posle toga tražila da vidim telo sinčića rečeno mi je da je već poslato na obdukciju. Posle 40 dana, nezadovoljna lekarskim tretmanom, napuštam porodilište sumnjajući u istinitost tvrdnji medicinskog osoblja da je moje dete umrlo.
Prolazile su, potom, duge i teške godine. Grana se nikada nije pomirila sa tvrdnjama lekara. Kada je odlazila u crkvu, nikada za svog sina nije palila sveću kao za mrtvu osobu. Neutešno majčino srce je govorilo da je njen muški mezimac živ i zdrav, ali kod druge porodice.
Naravno, nisu samo osećaji preovladali nad razumom. Splet raznih okolnosti i sutuacija još više je potspešivao Granine teške sumnje. Nekih šest meseci od porođaja, dok je u njenom naselju šetala svoju žensku bebu, slučano se susrela sa lekarom koji je porodio.
- Ja sam vam porodio, da mi me se sećate, pitao me je. Kako da ga se ne sećam - kaže Grana. - A zatim je pitao gde mi je drugo dete? Kada su mu odgovorila da je muški blizanac umro, doktor je prvo zanemeo, a zatim rekao da je to nemoguće! Uz konstataciju da on sigurno zna da je dete živo, obećao mi je da je će celu situaciju da ispita. Znam je da je “kopao” i kada je došao blizu kraja, otriven je da bi odmah posle toga morao da se vrati u svoju zemlju. Iz porodilišta je dobio takvu pismenu preporuku da je morao odmah da napusti i Niš i Jugoslaviju.
Koincidencija ili prvi konkretni trag detetu koje je navodno umrlo u porodilištu? Grana Štefan retko da je mogla da spava mirno. Svake noći je sanjala svog sinčičića. A posle susreta sa lekarom koji je porodio, doživela je još jedan šok.
Odvela je svoju šestomesečnu devojčicu u niški Dom zdravlja, na obavezno snimanje kukova, kada je bila dočekana pitanjem dr Momčilovića “ženo, zašto ste ponovo doneli svog sina, pa juče ste bili!?”.
- Objasnila sam da je to moja kćerkica, čak sam je i raspovila, ali je doktor bio ubećen da je predhodnog dana video isto dete, ali muško - priča Grana. - Obećao mi je da ponovo navratim, a posle dve nedelje sami mi je rekao da “ne zna ništa o tom slučaju!”. Pretpostavljam da je zabunu izazvao brat blizanac moje Marije, koga je neko drugi doveo na pregled dan ranije.
Pratila je potom Grana Štefan veliku aferu sa sumnjivim smrtima beba u niškom porodilištu 1997. godine, a zatim i ovu poslednju, iniciranu posle tvrdnje porodice Manojlović iz Sokobanje da su pronašli devojku za koju smatraju da im je kćerka Nikoleta, navodno umrla po rođenju pre 23 godine.
Potom je krenula u potragu za papirima svog navodno mrtvog mezimca. Smatrajući da kao majka ima prava da dobije kompletnu dokumentaciju o svom sinu, Grana se obrela u niškom porodlištu, ali joj je rečeno da ne mogu da joj daju papire, jer je prošlo dosta vremena, kao i da toliko dugo ne čuvaju arhivu. Uputili su je i na pisarnicu Kliničkog centra, ali nisu hteli da joj prime zahtev.
Zato se uputila do Istorijskog arhiva u Nišu, gde je izdata potvrda, crno na belo, da Ginekološko-akušerska klinika raspolaže arhivom medicinske dokumentacije od 1954. do 1996. godine!
- Ponovo odlazim u porodilište, a načelnica dečjeg bloka me pita kakva je to moj zahtev, koji je identičan sa drugim, koji su se tih dana podnosili drugi sumnjičavi roditelji - kaže Grana. - Iznervirana, počela sam da plačem, a onda je pozvana neka sestra sa kartoteke koju su pitali da li imaju dokumntaciju iz 1987. godine. Ona, zbunjena, konstatovala je da je kao bilo poplava, pa mora tek da proveri. Sa tom sestrom odlazi do prijavnice, gde mi pokazuje neku svesku i konstatuje “a evo, 1987. godine, doćite za neki dan...”. Naravno, ponovo odlazim a načelnica mi pokazuje tri dokumenta, od kojih dva nisam dobro videla. Pitala me je da li je na jednom moj potpis, ali kada sam odgovorila negativno, breknula se i rekla da mora da ode do pravne službe a potom mi je poručeno da papire ne mogu da dobijem, jer je sestra sa kartoteke sa odmoru. Zatražila sam da mi dokumentaciju pošalju poštom, ali i upozorila da dobro porazmisle ša će napisati, jer ja imam živog sina kao dokaz!. Do ovih dana, obećanu dokumentaciju o mom navodno mrtvom sinu nisam dobila.
Grana očekuje i da će istraga po njenoj prijavi dati uskoro prev rezultate. Moraće da sačeka poteze države, verujući da će nadleženi najzad shvatiti da mnogobrojne majke ne sumnjiče napamet, niti ih neko nagovara da krenu u istragu o svojoj deci, baš kao što su pokušali da je ubede u niškom porodilištu, pitanjem “a ko stoji iza vas?”.
- Imama pravo da saznam istinu o svom detetu i to niko ne može da mi ospori. Nije nam namera da blatimo zdravstvene ustanove, kao što nam prebacuju - konstatuje Grana. - A ćerka Marija jedva da zvanično upozna svog brata blizanca i da, kako kaže, ispuni prazninu koju godinama oseća za njim.
Grana Štefan tvrdi da zna kod kojih se roditelja nalazi dečak, za koga ona smtra da je njen “umrli sin”. Prvi put ga je videla 1998. godine u Nišu.
Ime žene koja je sada “majka” njenom sinu dobila je na volšeban način. U rukama je imala papir sa imenom i prezimenom te osobe, koji je dobila od jedne žene... O drugim detaljima, Grana, za sada, ne može da priča.

OBDUKCIJA
U SVOJOJ privatnoj tužbi Grana Štefan navodi da je obdukcioni nalaza dobila godinu dana posle porođaja, sa datumom 23. jun 1987. godina, bez potpisa obducenta i njegovog faksimila, bez pečata.
Ovaj čudnovati papir Grana je, kako tvrdi, dobila od istog lekara koji je njenu decu pregledao u porođajnoj sali.

NASTAVIĆE SE