Piše: Miša RISTOVIĆ
I ONI su podneli tužbu kako bi **privoleli** nadležne da pokrenu istragu o sumnjivoj smrti beba u porodilištima. Pokušavaju da dokažu ono što je za mnoge do sada bilo nedokazivo, uvereni da niko ne može da im ospori da dođu do prave istine o svojoj deci, koja su navodno umrla u niškom porodilištu.
Sofijanka (42) i Miodrag (48) Milojević, iz Mozgova kod Aleksinca, uvereni su da im je muška beba umrla pod misterioznim okolnostima 1986. godine u niškom GAK-u, a njihove sumnje posebno je podgrejala kontroverzna dokumentacija koju su dobili za navodno mrtvo dete.
Kao i mnogim drugim sumnjičavim roditeljima, ni Milojevićima nije dozvoljeno da vide dete, niti da ga sahrane.
- Izigravali su patriote, pa su našu decu sahranjivali o svom trošku, iako smo insistirali da mi to uradimo - priča Sofijanka Milojević. - Pre svega zbog toga, ali i mnogih brljotina sa zvaničnom dokumentacijom, sami su podgrejavali naše sumnje. Zato sada tražimo da nam odgovore - zašto su izazvali moju sumnju? Da su mi dali sve **čiste** papire, da smo videli i sahranili svoje dete, sigurno ne bi imali nikavog povoda da bilo šta sada istražujemo.
I ova priča o tužnoj sudbini porodice Milojević počinje, kao i mnogobrojne druge, upravo u porodilištu. U niškom GAK-u Sofijanka je 22. maja 1986. godine u večernjim satima na svet donela sinčića sa ocenom devet. Beba je, kako kaže, zaplakala, a srećna majka je i poljubila svoje novorođeno čedo.

NISAM VIDELA BEBU
- NAREDNOG dana mi ne donose bebu u terminima za podoj, a kada pitam gde mi je dete odgovaraju: **Videćemo, ne znamo** - priseća se Sofijanka. - Potom mi jedan doktor saopštava da je dete inkubaturu, ne dozvoljavaju mi da ga vidim, a pred samu zoru daj isti lekar mi saopštava da mi je **beba umrla tokom noći**. Babica mi je gurnula neke papire da potpišem, a ni meni ni suprugu nisu dozvolili da vidimo dete. Prethodno su suprugu predočili da je dete **poplavelo, da ne mogu ništa da urade i da čekaju da Bog odluči šta će biti**.
Sofijanka Milojević već 16 godina, iz noći u noć sanja svog sina, a kada su ove godine počeli da vode privatnu istragu o svom detetu, za koje veruju da je živo, zatražili su iz niškog porodilišta izvod iz protokola porođaja, istoriju bolesti, otpusnu listu sa epikrizom i obdukcioni nalaz.
Dobijaju rogobatni prepis otpusne liste, sa matičnim brojem istorije bolesti 1577, sa eprikrizom **dete muško TM 3.100/49 cm rođeno 22. 5. 1986. godine**, sa napomenom da su podaci prepisani iz porodiljskog protokola. Ni pomena da je dete umrlo.
Milojevići, inače, već poseduju otpusnu listu iz 1986. godine, ali sa matičim brojem 03718, sa epikrizom da je dete rođeno, ali i umrlo 23. maja te godine.
- Kako može da bude čas mrtvo, čas živo? - pita se Miodrag Milojević. - Kada nam je izdavan prepis otpusne liste, zamenik direktora niškog GAK decidirano je konstatovao da svi podaci moraju da se slažu sa istim dokumentom, ako ga već imamo, a u suprotnom neko mora u zatvor do deset godina. Evo sada prilike policiji i sudstvu da utvrde kako je moguće da se otpusne liste vode pod dva različita matična broja istorije bolesti i kako može da na jednoj piše da je dete mrtvo, a na drugoj da je živo.
U svojoj tužbi Milojevići navode i da im je zahtev za odbukciju i izveštaj o rezultatima potpisala ista osoba Slavica Jovanović, ali bez faksimila lekara i bilo kakvog pečata, a na tim dokumentima stoji datum 23. novembar 1986. godine.
- Pri izlasku iz bolnice dobila sam odbukcioni nalaz na obrascu za otpusnu listu, sa nekim umrljanim pečatom, bez potpisa lekara. Ako je verovati svim tim dokumentima, zahtev za odukciju je stariji od rezultata obdukcije čitavih šest meseci! Pa kako onda čovek da ne sumnja? - pita se Sofijanka Milojević.

OCA OTERALI LEKARI
KADA su tražili dokumentaciju, Milojevićima je u niškom GAK rečeno da je to ugledna ustanova, u kojoj se godišnje rađa oko 4.000 dece i da se mnogim sumnjama blati ovo porodilište.
- Rekoše da nam je neko sigurno gledao u šolju kafe, pa smo počeli da sumnjamo u smrt našeg deteta! - tvrdi Miodrag Milojević.
I Vukadinka Pešić, diplomirani inženjer elektronike iz Niša, navodi sličnu priču. Veli da se dobro seća kada je pre 20 godina dežurni lekar u niškom porodilištu pregledao i rekao da će to biti karlični porođaj. Rečeno joj je da ostane u bolnici i da će je on ujutro poroditi.
- Bila je nedelja, 3. oktobar 1982. godine. Ali, odmah iza ponoći na svet sam donela zdravo muško dete. Tri kila i trista, dugo 51 centimetar. Zaplakalo je jako, dali su mi ga u ruke, podržala sam ga malo i onda su ga odneli... Više ga nisam videla - priča Vukadinka Pešić. - Ne donose mi ga ceo dan i noć, a ja, prvorotka, mislim da tako treba. Došla svekrva Vukosava i odmah posumnjala. **Dajte mi naše dete da vidim, da ga nosim kući. Naše je pa kakvo da je. Zaplakao je, a ako je mrtvo, hoćemo da ga mi, po narodski, sahranimo.**
Bežali su od Vukadinke lekari i sestre, kao da ima kugu. Potom su jedva uspeli da je smire, ali joj nisu dali da vidi bebu.
- A meni je jedan ginekolog došao i onako hladno rekao: **Budi mirna, idi kući, takvo dete ne treba da živi, namerno smo ga pustili da umre.** On ginekolog, nije pedijatar, ali to mi tad nije bilo bitno - priča Vukadinka. - Tražila sam obdukciju i tek nedavno uspela da dobijem papir da je autopsija urađena, ali bez pečata. Potpisao neki doktor Xinov i to dva meseca posle navodne smrti. A kad sam rekla da nema pečata, oni ga lupiše i kažu: **Eto ti, samo bacaš pare, ne možeš ništa da dokažeš.** I suprug Slaviša mi je tek nedavno ispričao da je on pokušavao tog dana kad se rodilo da ga vidi. I probio se do trećeg sprata, kaže, ali ga je šest lekara fizički oteralo, odguralo odande.
Vukadinka, koja je posle toga rodila kćerku Mariju i sina Marka, zdravu i pravu decu, odlučna je da ide do kraja. Da utvrdi šta se, zapravo, desilo s njenim prvorođenim sinom. Ako je živ, a u to veruje, da ga nađe po svaku cenu.
- Mnogo je sličnih slučajeva pa me to više uverava da su u pitanju mutne, neljudske radnje. Bila sam naivna, priznajem, ali više nisam - konstatuje ova Nišlijka.
Nedostatak neophodne dokumentacije, onog ličnog, ljudskog uveravanja da se desila tragedija, nemogućnost da porodilja ili neko njen blizak vide telo deteta, da se uvere da je tako, danas otvaraju prostor sumnjama.

SUMNJA DO SUMNJE
PRE nekoliko godina, kada je izbila niška afera sa bebama navodno umrlim u niškom porodilištu, svoje teške sumnje su izrazili Lidija i Dragan Brđović iz Vrnjačke banje i porodice iz Niša i okoline: Zorica i Jovan Micaković, Olgica i Bogdan Filipović, Zorica i Zoran Stojanović, Vukica i Zoran Pančić, Sonja i Stanko Jovanović, Slađana i Stanko Jovanović, Slađana i Radovan Milenković, Zorica i Jovan Kocić, Suzana i Miroslav Zdravković, Olivera Milić, Lidija Kesić.


NASTAVIĆE SE