Piše: Miša Ristović

DA li je i to moguće na ovim našim područjima? Da li su sedamdesetih i osamdesetih godina lekari u porodilištima krali i preprodavali bebe koje su pre toga proglašavane mrtvim? Da li i u našoj zemlji već nekoliko decenija svoj prljavi posao nesmetano radi **bebi mafija**, koja otkupljuje tek rođenu decu i preprodaje drugim roditeljima, koji ne mogu da imaju poroda, za pozamašne sume deviza? Da li se i dan-danas na ginekološko-akušerskim klinikama odvija ovaj **biznis** u kome učestvuju ljudi u belim mantilima?
Teška pitanja, još teže dileme, koje mnogim roditeljima u našoj zemlji ne daju mira. Mnogi od njih, kojima do sada crv sumnje nije dozvoljavao da prihvate zvaničnu verziju smrti svojih beba, i posle dvadesetak godina pokušavaju da dokažu da su im deca živa. I živa i zdrava, ali kod drugih roditelja. Razna ubeđivanja da je takve sumnje teško dokazati, mnoge roditelje su pokolebale u nameri da stvar isteraju na čistac, dok pojedine porodice uporno istražuju i pokušavaju da dođu do pravih dokaza da je krađa dece u porodilištima - skandalozna realnost.

PATNJA NE ZASTAREVA
DODUŠE, mnogi od roditelja potporu u svojim trdnjama da im je dete ukradeno posle porođaja imaju samo u raznim rekla-kazala pričama, što ih naravno nikada neće dovesti do onog čemu teže - pravoj istini o sudbini svojih mezimaca.
S druge strane, pojedini pokušaji, u kojima su pojedini bračni parovi i direktno prstom upirali na druge roditelje, tvrdeći da se njihovo dete nalazi upravo kod njih, doživeli su fijasko. Takva svoja ubeđenja nisu mogla da dokažu na sudu, niti da bilo koga krivično gone jer su većina **slučajeva** zvanično zastarela.
- Pokušaćemo na svaki način da ostvarimo svoje pravo, koje nam niko ne može osporiti. Želimo da saznamo istinu o svojoj deci, a ako su zaista mrtva, neko će morati da odgovara i za to što ih mrtvu nikada nismo videli. Ako krivično delo može da zastari, naša pitanja ne može. A ni istina - poručili su članovi Udruženja **Gde su naša deca**, koje su osnovali roditelji čija su deca osamdesetih i devedesetih godina navodno umrla u niškom porodilištu.
Članovi ovog udruženja krenuli su u zajedničku potragu za svojom decom, ali do sada (bar zvanično) nijedna od roditeljskih sumnji da im bebe nisu umrle, već ukradene - nije dobila potvrdu.
U međuvremenu, od pre nekoliko meseci, kada su Milutin i Radojka Manojlović iz Sokobanje potvrdili da su posle 23 godine pronašli devojku za koju smatraju da je njihova ćerka **umrla** po rođenju, sve je veći broj porodica, koje smatraju da im tek rođena deca svojevremeno nisu umrla, kako su im to lekari tvrdili, već su u dobro organizovanom lancu prodata drugome.

ZID ĆUTANJA
NA spisku onih koji su spremni da **preoru i nebo i zemlju** kako bi najzad došli do istine o svojim mezimcima nalaze se beogradske porodice LJiljane i Jovice Vučkovića, Dragice i Branislava Dudića, LJiljane i Dragutina Veličkovića, Olivere i Saše Bogojevića, Renate i Miroslava Svilara, Olivere Nešić i Milke i Pavla Kneževića iz Pančeva, Mirjane Gajić iz okoline Kruševca, Danijele i Zorana Cvetkovića iz Mozgova kod Aleksinca, LJiljane i Predraga Petrovića iz Prokuplja...
Za svojom decom uporno tragaju i Pešići iz Niša, Milenkovići iz Babušnice, Danica Dimitrijević iz Beograda, Sofijanka Milivojević iz Aleksinca, Slavoljub Milenković iz Trnjana, Ivanovići iz Prokuplja, Radišići iz Obrenovca, Stana Čorbić iz okoline Kraljeva, Časlav i Biljana Momirović iz Prokuplja...
Svi oni su svesni da osećanja ponekad preovladaju razum, ali njihove zajedničke sumnje pospešuju kontradiktorni dokumenti, neprobojni zid ćutanja, nerazumevanje onih koji bi takve pojave, ako imaju logiku, morali da gone i hvataju krivce. I ćutanje onih prozvanih koji odbijaju bilo kakav razgovor na tu temu.
Sve ove nesrećne porodice bile su akteri i skupova u Sokobanji, u domu Milutina i Radojke Manojlovića, gde su razmatrali kako da se organizuju, jer mnogi od njih nisu znali šta treba preduzeti.

SLUČAJ IZ GAK-a
- STVARI počinju da se odmotavaju kada neko od nas krene da prikuplja pojedina dokumenta. Tek tada se hvatamo za glavu, jer se ništa sa ni sa čim ne slaže - tvrdi Milutin Manojlović. - Dete je mrtvo, ali ga nema u knjigama. A dešava se, kao što se desilo Stani Čorbić iz okoline Kraljeva, da posle šest godina od navodne smrti dobije poziv da upiše ime detetu, jer treba da pođe u - školu.
Sve ove porodice povezuje zajednička sudbina - majke su na porođaju na misteriozan način ostale bez tek rođene dece. Dete se rodi, uglavnom ga majka više i ne vidi a kada im se saopšti da je beba umrla, roditeljima se ne dozvoljava da ga vide. Za tako **umrlo** dete se ne daje ni otpusna lista, ni umrlica, a tek na uporne zahteve, roditelji posle više meseci, pa čak i godina, dobiju rezultat obdukcije bez broja protokola, potpisa i sa umrljanim pečatima iz kojih se ništa i ne vidi.
Zato su ove porodice ubeđene da u našoj zemlji postoji organizovani kriminal trgovine decom i da postoji ustaljeni sistem, a da mozak svega je uvaženi lekarski kadar po mnogim bolnicama u Srbiji. U poslednje vreme, doduše, postoje pokušaji da se pojedine dokazane krađe dece iz porodilišta opravdavaju pojedinačnim slučajevima.
Baš kao što je to bio i slučaj pre pet godina kada je dr Veroslav Marinković u GAK **Narodni front** za 100 maraka, prase i litar rakije jednoj ženi dao tuđe dete sa otpusnom listom, koju je lično potpisao, u koju je uneo lažne podatke o prođaju, stanju i polu deteta.

POTRESNE ISPOVESTI
NIKADA toliko teških sumnji, na koje niko ne reaguje. **Večernje novosti** objavljivanjem ovog feljtona ne nameravaju da bilo koga optužuju i proglašavaju krivim, ceneći da je to posao isključivo nadležnih pravosudnih institucija.
Uz dužno uvažavanje roditeljskih patnji, koji smatraju da su im bebe po rođenju ukradene, odvojili smo prostor za njihove potresne priče. Svesni smo da će mnogim drugim roditeljima ove ispovesti, zbog sličnih sudbina, biti bacanje **soli na živu ranu**, ali smatramo da svaki majka i otac imaju prava da se bore i izbore za konačnu istinu o svom detetu, ma koliko ona bila surova i teška.
Naravno, naše strane su otvorene i za drugačije stavove, razmišljanja i reagovanja.



NASTAVIĆE SE