BEOGRAD je centar najvećeg broja mafijaških klanova u Jugoslaviji. Na relativno malom prostoru **sjatilo** se 13 organizovanih kriminalnih grupa sa 76 članova, ali i jedan **solista**, kome su **specijalnost** narkotici. NJihovi međusobni obračuni obeležili su poslednju deceniju prošlog veka, ali i početak trećeg milenijuma.
Početkom devedesetih godina, sa **rada** iz Zapadne Evrope u Srbiju i Beograd vratio se veliki broj kriminalaca i tako je stvoreno opasno **srpsko podzemlje**. Nekako u isto vreme počeli su sukobi na prostorima bivše SFRJ, koji su se sve više rasplamsavali. Nedugo zatim međunarodna zajednica okovala nas je sankcijama.
U takvom okruženju, čini se, bar u prvom momentu, najbolje su se snašli kriminalci. Jedan deo njih završio je i na ratištima vođen patriotskim idejama, ali je mnogo više onih koji su krenuli u pljačku. Drugi su, pak, krenuli u organizovani šverc nafte, cigareta, kafe...
Siva ekonomija dobila je obeležje **patriotske** i krijumčarenje je postalo sastavni deo biznisa kriminalaca koji su skinuli čarape sa glava i obukli elegantna odela. O njihovoj i te kako crnoj prošlosti nije se više javno govorilo. Postali su nacionalni heroji, razni komandanti, **ugledni** ljudi koji su na **direktnoj vezi** sa vrhom države. Sa nekada smrtnim **neprijateljima** - policijom, okumili su se, pobratimili...

MAFIJA IMA DRŽAVU
VELIKI deo tog ** ratnog poslovnog sveta** nestao je u surovim likvidacijama na beogradskim ulicama. O tome se pričalo godinama, pisale studije, sociološki i kriminološki istraživalo. Činilo se da se ta gotovo **mitska veza** između mafije i države u Srbiji nikad ne može raskinuti. To dvoje, jednostavno, je sraslo. Visoki državni funkcioneri bili su istovremeno i mafijaški bosovi.
Posle 5. oktobra 2000. godine ministar policije Dušan Mihajlović govorio je da svuda u svetu države imaju svoju mafiju, a da je samo ovde kod nas mafija imala svoju državu. Ništa blaži nije bio ni aktuelni ministar inostranih poslova Goran Svilanović koji je pre pola godine Srbiju opisao kao **polumafijašku državu**. U sličnom tonu govorio je i srpski premijer Zoran Đinđić kada je izjavio da se u 50 gradova Srbije zna ko su glavni mafijaši i da oni odlaze na slave kod policajaca, tužilaca, sudija...
Danas se tvrdi da je situacija nešto drugačija, da su organizovane grupe kriminalaca i dalje jake, ali i da je država spremna na odlučujuću bitku sa njima. U sklopu te akcije spremaju se i odgovarajući zakoni, pre svih onaj o borbi protiv mafije, ali i zaštiti svedoka. Spremaju se i specijalni tužilac, kao i odgovarajuća specijalna jedinica koja će da hapsi najokorelije kriminalce. Kako će to sve izgledati u praksi, videćemo uskoro.
Jer, upozoravaju upućeni, i mafija se sprema za frontalnu borbu. Okupljaju se, dogovaraju, spremaju strategiju odbrane... Koliko je daleko spremna da ide svedoči i brutalno ubistvo visokog policijskog generala Boška Buhe, ali i najave novih smaknuća.
Paralelno sa državom organizovane grupe kriminalaca vode i međusobni rat. Profita je sve manje, a apetiti su porasli - **mala bara, puno krokodila**. To se najbolje vidi na primeru Beograda. Od 13 ekipa kriminalaca, njih pet ima lidersku poziciju - Surčinci, Zemunci, Voždovčani, Zvezdarci, Novobeograđani... Tu su i Bežanijci, ali i još neke **podgrupe**.

UBISTVO KAO ULAZNICA
JEDNI su **zaduženi** za nasilje, drugi za narkotike, trećima su **slabost** automobili... Ima i onih koji su **specijalisti za sve**. Dnevno, prema nekim, nezvaničnim procenama, samo u Beogradu mafija obrne nekoliko miliona maraka. I dalje su joj glavni **poslovi** droga i nafta, ali u poslednje vreme i otmice bogatih biznismena ili, pak članova njihove porodice.
Ko su pripadnici beogradskih mafijaških klanova? Krenimo redom.
Novobeogradsku ekipu, u ovom momentu, čini 12 članova **stalnog sastava**. Imaju i svog vođu. Neki od njih su u inostranstvu, kako bi izbegli odgovornost za počinjena krivična dela. Uslov za ulazak u ovaj klan je (to i danas važi), da je onaj ko želi da uđe - ubio, ili pokušao da ubije drugog čoveka!
Na listi zločina Novobeograđana su ubistva Gorana Sibinovića, Siniše Mićića, Milana Vukmanovića, Nikole Bande, Nikole Petrovića... Pokušali su da ubiju ili su ranili Nenada Ergića, Borislava i Željka Bandića, Milana Vujanovića, Zorana Lazarevića, Sašu Ilića, Sašu Stojanovića, Nebojšu Bujagića... Na njihovu **dušu** idu i dva silovanja.
Ova grupa je više godina bila u **ratu** sa ekipom Stevana Jezdimirovića Jezde (nije više među živima) zbog primata za tertoriju Novog Beograda. U tom sukobu, na obe strane, bilo je više mrtvih i ranjenih.
Pored ubistava, ranjavanja i silovanja, ovaj klan
čini i razbojništva, iznude, ucene, krade vozila i vraća ih uz otkup, trguje narkoticima... Ova krivična dela rade na teritoriji celog Beograda, ali najčešće u Novom Beogradu i Zvezdari. Policija o njima ima sledeću karakteristiku:
- Radi se o veoma organizovanoj, naoružanoj, agresivnoj i surovoj grupi, koja u sukobu sa suparničkim grupama i pojedincima vrši likvidacije. Članovi grupe se dovode u vezu sa izvršenjem više krivičnih dela ubistava i pokušaja ubistava u Beogradu. Za većinu tih krivičnih dela podnošene su prijave koje nisu okončane presudama, a izvršioci su na slobodi.

BEŽANIJSKI KLAN
TAKO kaže policija, a Tužilaštvo i sud imaju svoju argumentaciju. Navodno, nedostaju materijalni dokazi da bi se krivci priveli ruci pravde. Za neke je postupak u toku, a kad će biti završen - ne zna se.
Bežanijski klan, takođe, pripada jednoj od **jačih** ekipa u prestonici. U ovom trenutku pored **bosa**, grupu čini još pet članova. Bežanijci se terete da su ubili Adilja Ramadanova, kao i da su pokušali da ubiju Momčila Kormazovića, Slobodana Katića, Milana Stošića, Bojana Obradovića, Đanija Ramadanovića, policajca OUP Stari Grad... Navodno, grupu je organizovao pokojni Petar Milošević Pera, a okupljali su se oko fudbalskog kluba **Bežanija**, otuda im i naziv. U sukobu su sa ostalim bandama.
Kada je Milošević ubijen 1999. godine, vođstvo nad grupom preuzima Radoslav Trlajić, Bata Trlaja, ali je ubrzo i on likvidiran. NJome sada rukovodi čovek koji se manje pojavljuje na javnim mestima, za razliku od prethodnika, i izuzetno se čuva. Ovom klanu se pripisuju ubistva, ranjavanja, razbojništva, iznude, krađe vozila, ali im je **osnovna delatnost** -krijumčarenje droga. Poznat je slučaj kad su hapšeni zbog četiri kilograma kokaina, ali su pušteni zbog **nedostatka dokaza**. NJihova policijska karakteristika glasi:
- Radi se o veoma organizovanoj i naoružanoj grupi, koja je povezana sa bivšim i sadašnjim kriminogenim grupama u Beogradu, kao što je bila grupa pokojnog Zorana Uskokovića Skoleta, zatim sa Voždovačkim klanom i još jednim **biznismenom**.

Nastavlja se