SITUACIJA oko Bihaća se dramatično pogoršala. Srbi ne samo da su povratili izgubljenu teritoriju, već su navaljivali iz pravca Une i skoro da su ušli u zaštićenu zonu oko Bihaća. Krajinski Srbi su svojim mlaznjacima iz vazduhoplovne baze u Udbini pružali podršku vojsci bosanskih Srba. U NATO su se izbezumili i nameravali su da u pola jedan izvedu napad na Udbinu sa više aviona. Znači da smo imali jedva dva sata da stignemo u Sarajevo pre nego što napad počne i pre nego što Srbi zatvore sve svoje kontrolne punktove i aerodrom. Vreme nije radilo za nas.

S treskom smo sleteli u Sarajevo, tačno u pola jedan. Umesto dobrodošlice mecima i projektima, sačekala su nas vozila i odvezla u Konak. Tu se balon rasprsnuo. Vazdušni udar NATO odložen je za 24 sata zbog lošeg vremena, do sutra u podne. Pre manje od dvanaest sati sedeo sam u jednom baru u Fulemu
Džordi je čuo na svom zaštićenom radiju da je došlo do vazdušnog udara, ali najveća strahovanja pomoćnika za vojna pitanja o odmazdi nisu bila osnovana.

NE GAĐAJTE NAS
ZAINTRIGIRANI ovim odsustvom reakcije, po podne smo ponovo otišli u Lukavicu. Od Inđića se i dalje nije moglo ništa saznati. Na kraju više nisam mogao da podnesem ovu igru mačke i miša.

**Čujem da je danas napadnuta vaša vazduhoplovna baza u Udbini.** Bacio sam mu mamac.

Inđić je lukavo pogladio svoje brkove. NJegove crne oči su sijale i promuklo je rekao: **Hmm, to nema nikakve veze sa nama. Republika Srpska Krajina je druga država.**

**Znači, vama ovo ne smeta**?

**Ne, zašto bi?**, upitao je lagano.

NJegova reakcija me je zaprepastila. Vratili smo se u Konak da izvestimo o onome što smo utvrdili. Čist ćorak, cela stvar. Sva naša strahovanja bila su neosnovana. Sva ona jurnjava iz UK bila je uzaludna. Kriza je prošla. Bilo je vreme da se ide u bar.

Oko sedam sati uveče, Zametica nas je prekinuo telefonskim pozivom sa Pala. Ovoga puta nije bio Inđić taj koji je bio nakostrešen, već očigledno neko drugi. Jedva sam mu prepoznao glas. Urlao je u telefon.

**Majkl? Jesi li to ti?**

**Da, ja sam.**

**Imam jednu poruku za tvog generala. Ako nas budete gađali, to će biti rat. Ako nas budete gađali, to će biti opšti rat. Ne zajebavajte se sa nama.

RAKETIRANE BAZE
ZAVLADALA je mučna atmosfera. Sve ono za šta se Rouz zalagao brzo je nestajalo i šanse za stvaran mir, tj. za mir do koga bi se došlo pregovorima, uz spremnost lokalnih faktora za saradnju, izgledale su sve neizvesnije. UN su skoro sasvim izgubile bitku na brvnu sa NATO i izgledalo je da je general izgubio kontrolu nad događajima.

Tog jutra avioni NATO su napali dve pozicije srpskih protivavionskih raketa SAM u Otoci i Bosanskoj Krupi. Srbi su bili uključili svoje radare i osvetili su mlazne avione NATO, ali nisu pucali u njih. Iako je Rouz bio protiv vazdušnih udara, NATO je imao drugačije mišljenje i smatrao je da je osvetljavanje njegovih aviona neprijateljski čin. Napad na položaje raketa SAM neizbežno će još više isprovocirati Srbe.

Džordž i ja smo odjurili u Lukavicu da vidimo kakve će efekte izazvati ovaj najnoviji napad. Inđić je, u našem prisustvu, počeo da zatvara Sarajevo. Kontrolni punktovi su bili zatvoreni. Vojnici UN na devet punktova za prikupljanje oružja su bili opkoljeni. U Ilijašu su razoružali i zadržali kao taoce pedesetak Kanađana. Atmosfera je bila tako loša da sam bio uveren da smo nas dvojica sledeći na redu i zato smo žurno otišli.

Dok smo izlazili iz kasarne u Lukavici, suočili smo se sa dilemom. Ako pokušamo da pređemo preko aerodroma, bilo je vrlo verovatno da će nas zadržati na Sijeri 4. Čak i ako se vratimo u grad, tada ćemo biti u klopci kao i svi ostali, i nikome nećemo biti od koristi.

**Jebi ga, DŽordi! Skreni desno. Hajdemo do vojnih posmatrača UN na Palama, pre nego što blokiraju put.**

DŽordi nije ni trepnuo i krenuli smo tamo. U najmanju ruku, na Palama ćemo imati mogućnost da bolje osetimo šta se dešava. Srećom, DŽordi je bio poneo jedan zaštićeni radio SMT sa dometom od 20 kilometara. Preko njega ćemo biti u mogućnosti da održavamo direktnu vezu sa El Pijem u Sarajevu, a da nas mediji, Bosanci i razni žbori ne prisluškuju. Ovo je delovalo kao najpametniji potez u tom trenutku.

Suprotno drami koja se odvijala oko Sarajeva i Bihaća, Pale su, kao i uvek, bile jedna pospana rupa. Vojni posmatrači UN nisu izgledali uzbuđeni kada smo mi stigli i najavili da ćemo tu ostati.

OPKOLJENI GRAD

ZAMETICA se pojavio u kući vojnih posmatrača UN i zajedno smo napravili plan kako da privedemo dve strane za pregovarački sto. Ovo smo preneli Rouzu, čiji su saradnici pokušavali da nagovore Bosance da pristanu na sastanak. U isto vreme Zametica je probijao Karadžiću uši pričom o toj ideji. Rano uveče izgledalo je da će biti nešto od toga. Iz Sarajeva su javili da je bosanska vlada spremna da se, sutradan, susretne sa Srbima na aerodromu.

Na sastanku na aerodromu nije postignuto skoro ništa i on se završio brzo, jer suprotstavljene strane nisu mogle postići kompromis. Haris Silajdžić je predstavljao predsednika Izetbegovića, a Nikola Koljević Srbe. Ipak, činjenica da smo uspeli da dovedemo Srbe iz izolacije u njihovom planinskom uporištu, odakle su bljuvali ratnu retoriku, za pregovarački sto, bila je sama po sebi priličan uspeh.

Za Srbe, Bihać je bio sve. Pobedu ili poraz u ratu odlučiće strana koja osvoji ili zadrži Bihać. Poverljivi podaci koje nam je Zametica otkrio ukazivali su da će se, ako Srbi zauzmu Bihać i ako se preda Dudakovićev 5. korpus, cela kula od karata srušiti. Bosanski komandanti u Goraždu i Srebrenici su najavili da će, ako Bihać padne, oni predati svoje enklave. Zato nije bilo nimalo iznenađujuće što su Bosanci očajnički pokušavali da navedu NATO da sistemski bombarduje VRS oko Bihaća. Ako se održi Bihać, i enklave će se održati, a položaj vlade će se učvrstiti. Jačanjem Federacije i slabljenjem srpskih pozicija, uloge će se, vremenom, preokrenuti. U tom smislu, Bihać je bio od presudnog značaja za obe strane.

U ovoj fazi Srbi su ušli duboko u zaštićenu zonu i bili su skoro, ali ne sasvim, opkolili grad. Ostavili su jedan koridor prema severu.

**Sasvim je jednostavno**, odbrusio je Zametica. **Ostavljamo im koridor za izlaz. Ako žele, mogu se povući bez borbe.**

**Nema šanse da će oni to uraditi. Bili bi potpuno poraženi ako bi vam predali Bihać na tanjiru.**

**Onda ćemo mi silom ući u grad i zauzeti ga. U svakom slučaju, oni gube!**

**Ako uđete u grad, onda ceo problem više neće biti u Rouzovim rukama. Moraćete da se suočite sa NATO**.

Nastavlja se