IZ ravnih, dosadnih polja prešli smo u predgrađe. Postojala je oštra razlika između Banjaluke i svih ostalih gradova koje sam video u Bosni - ovde nije bilo ratnih rana - nije bilo kratera od granata, oštećenih i probijenih zidova, zatarabljenih dućana, izgorelih kuća. Čak ni ljudi nisu imali onaj iscrpljeni izgled proganjanih, koji dolazi od stalnog življenja u opasnosti.

Prošlo je još 15 minuta dok smo stigli pred jedan veliki hotel sa fasadom od stakla. Brzo smo izašli iz mini-busa, onda su nas poveli uz stepenice, kroz dvoja ogromna staklena vrata, u foaje sa crvenim tepihom, zatim drugim stepeništem, do prvog sprata, onda hodnikom oko jednog atrijuma. Zatim smo se ponovo spustili do jedne velike, mračne sobe za sastanke sa plavim tepihom i dugačim hrastovim stolom. Iza stola, roletne na četiri velika prozora su bile spuštene.

Jedan ili dva srpska oficira su sedeli za daljim krajem stola. Većina je stajala u dnu sobe, zadubljena u razgovor sa generalom Mladićem. Kada smo ušli, grupa se ukrutila. Mladić je istupio napred sa ispruženim rukama, pozdravio Rouza, koji mu je sa svoje strane, predstavio Veslija Klarka.

ZAŠTO POMAŽETE MUSLIMANIMA
- DOBRO došli u Banjaluku i Republiku Srpsku - zagrmeo je Mladić. Širokim pokretom ruke pozvao nas je da sednemo s druge strane stola. Pre nego što se okrenuo, nagimnuo mi je: **Kako si, mali? Je l** si mi doneo te podatke? Ovo se odnosilo na Tolimirov zahtev za Klarkove biografske podatke. Dao sam mu potpuno novi notes, na čijoj sam prvoj strani nažrvljao ono što sam o Klarku znao.

Kada je završeno sa predstavljanjem, Mladić je pozvao Klarka da on počne. Klark je odmah prešao na stvar. Kao predstavnik generala Xona Šalikašvilija, šefa Združenog Generalštaba, on je zatražio od Mladića da utiče na ishod sutrašnjeg referenduma, navodeći da bi direktno odbacivanje plana KG bilo katastrofalno za sve strane. Sve odgovorne vođe, uključujući i Mladića, obavezne su da mudro utiču na odluke svog naroda. Klark je govorio uzalud, isto kao i Daglas Herd i Alan Žipe, na Palama 13. jula. Pitao sam se da li će Mladić razumeti diplomatski rečnik išta bolje od Karaxića. Sumnjao sam da mu je do toga uopšte stalo.

- Ne radi se samo o oružju koje im dajete. Vidite! - mahnuo je Mladić svojom kapom prema Amerikancima. - Muslimani čak nose i iste uniforme, sve do onih malih kamuflažih kapa koje vi nosite. Upro je prstom u pravcu Klarkove kape, koja je stajala na stolu. Mladić je zaista zapenušio, a onda se, iznenada, isto tako brzo, opustio, raširio ruke i dobroćudno se nasmejao.

- Vidite - iznenada je postao oličenje razuma - jedini način da se ova stvar završi je da sva oružja zaćute, da komandanti svih strana sednu za sto i dogovore se o miru, a da političari nađu rešenje. Ja sam spreman da to uradim sutra. Neka svi dođu na sastanak.

- Dobra ideja. Ako se ostvari, ja ću čak nagovoriti generala Šalikašvilija da dođe...

- Upravo to! Mladić je opet krenuo, i počeo da vuče kanap sa udicom na koju se uhvatio Klark. Upravo to! Vidite! Ovaj plan Kontakt grupe je potpuno neostvarljiv. Mi smo ga proučili. Onda je izvukao jednu mapu Bosne i Hercegovine koja je bila podeljena na male kvadratiće - osenčene, obojene i sa strelicama koje su pokazivale prema raznim gradovima.

- Vi ste, naravno, upoznati sa raznim metodama za izračunavanje procenta teritorija? Nije čekao na Klarkov odgovor. Pogledajte, 67 posto teritorije je u privatnoj svojini Srba, a mi držimo 68,8 posto, što je 1,2 procenta više od onoga što nam privatno pripada. Muslimani i Hrvati imaju 34,2 posto, ali po planu Kontakt grupe mi dobijamo samo 43,27 procenata, dok oni dobijaju 56,73, što je različito od podele 45-51 prema planu. - Svojim perom je jurio po mapi brže nego što su ga ostali mogli slediti, - ... i gledajte, 36 gradova predstavlja 49,32 posto svih gradova, a 37 gradova predstavljaju 50,68 procenata. A po ovom planu, mi bi bili primorani da predamo 16 gradova, a onda bi nam ostalo samo 20, dok bi nama trebalo da pripadne 36...

KAPA KAO SUVENIR
USLEDILA je dugačka pauza, dok se Klark pribrao. Delovao je ošamućeno i sumnjam da je zaista pratio veći deo onoga što je Mladić govorio. A i zašto bi? On nije bio upoznat sa **mapama** i njihovim đavolskim detaljima, kao što smo mi bili. Mudro je izbegao da direktno odgovori i vratio je razgovor na početak.

- Pa, mape treba da srede političari. Ja sam samo vojnik, koji je zainteresovan za mir...

- Ako je tako, zašto onda bombardujete naš narod? Koji su zapravo američki strateški interesi na Balkanu? - odbrusio je Mladić.

Klark je naveo tri: da se spreči proširenje rata, da se obezbedi da NATO ostane jak i da se obezbedi da SAD i Rusija nastave da rade zajedno. Nije mogao reći to jednostavnije i vojničkije. Nije prao ruke, nije bio plačljivih pozivanja na genocid, žrtve, agresore i ostalih besmislica o kojima su mediji stalno blejali. Samo čvrsta realpolitika. Poremetio je Mladića. Klark je nastavio: **Ali, vratiću se na ono što sam ranije rekao. Vi, kao odgovorni vojni lider, imate dužnost da vodite svoj narod putem mira... ono što se sada od vas očekuje je jedan gest...**

- Daću vam jednu sugestiju - viknuo je Mladić. - Sugeriram da vi Amerikanci prestanete da se mešate u balkanske stvari. Prestanite da naoružavate Muslimane i da pomažete našim neprijateljima. Vi ne znate sa čim se igrate. Jedan svetski rat je počeo ovde, i nema razloga zašto ne bi još jedan... a to nikako nije u našem interesu, a nije ni u vašem.

Posle izvesnog vremena, sastanak se ipak završio. Klark je rekao da će preneti Mladićeve stavove Pentagonu. Mladić je zahvalio Klarku što je odvojio vreme za njega i što je bio iskren. Sastanak je bio završen. Ništa nije postignuto.

Mladić i njegovi oficiri su nam prišli. Svi smo bili relaksirani. Mladić je pipao tkaninu Klarkove uniforme između palca i kažiprsta. **Muslimanska uniforma**, uzviknuo je. Svi su se nasmejali, uključujući i Klarka. Onda se pravio kao da je iznenađen, pokazao je na Klarkovu kapu sa tri srebrne zvezdice, koju je ovaj upravo nameravao da stavi na glavu. Mladić mu je uzeo kapu, i visoko je držeći uzviknuo: **Muslimanska kapa**. Pošto je smakao svoju kapu, upitao je: **Mogu li da je probam?** Izgleda da je ovo Klarku bilo zabavno i on je potvrdno klimnuo glavom. Mladić je pružio svoju kapu Klarku, rekavši: **Evo moje...** Zatim je ponovo uzeo, i pošto je izvadio hemijsku olovku, napisao je na unutrašnjosti kape, kitnjastom ćirilicom R. Mladić i predao je Klarku. **Evo, zadržite je kao suvenir sa ovog sastanka.** Zatim je nabio Klarkovu kapu na svoju glavu i uzviknuo: **Da li ličim na Muslimana?** NJegovi oficiri su urlali od smeha. **Mogu li da je zadržim... tri srebrne zvezdice... i ja sam takođe general sa tri zvezdice?**

Klark se nasmejao, zavrteo odrečno glavom i rekao: **Neee**

NASTAVLJA SE